Rekonstrukcija bankarstva u tranzicionim ekonomijama

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.

1 Uvod

Evolucijom pojma novca banke su dobijale sve aktivniju ulogu u privrednim procesima,zahvaljujuci njihovoj sposobnosti da stvaraju novac kreiranjem depozita. Bankarski novac u obliku depozita podrazumeva obavezu banke da po nalogu svojih komitenata regulise njihove medjusobne duznicko-poverilacke poslove.U bilansu banke se to manifestuje kao smanjenje depozita komitenta – kupca,uz istovremeno povecanje depozita komitenta – prodavca,pod uslovom da svoje poslovanje obavljaju u okviru iste banke.Osim sto transferisu postojeca sredstva na depozitima po nalogu svojih komitenata,banke kreiraju depozite jednostavnim upisivanjem vecih suma na racunima zajmoprimalaca.Odobravanjem zajma banka stvara obavezu prema sebi, povecavajuci deposit zajmoprimaoca.Emisijom gotovog novca I banknote omogucuje se transaktorima da medjusobne ekonomske odnose likvidiraju gotovinski,dok emitovanjem kredita poslovnim bankama I svojim neposrednim komitentima (drzavi) centralna banka kreira depozite po vidjenju koji predstavljaju obavezu centralne banke.Dva su bitna elementa savremenog bankarskog sistema – centralna banka I ostale banke.Za funkcionisanje bankarskog sistema bitne su I tzv.nebankarske finansijske organizacije koje ne mogu da stvaraju novac,ali imaju neka zajednicka obelezja sa bankama.S obzirom na to da kod nebankarskih finansijskih institucija postoji visak izvora nad plasmanima,deo tih viskova se plasira u banke,sto je od znacaja za nesmetano odvijanje realnih I finansijskih makroekonomskih tokova.Ukoliko komitent jedne banke izda cek u korist drugog komitenta iste banke,zajednicki bankar samo smanjuje racun onoga koji placa,a povecava racun onoga kome se placa.Ukoliko nisu komitenti iste banke,tada ce banka A smanjiti racun svog komitenta,smanjujuci tako ukupne depozite I pasivu banke A.S druge strane,docice do povecanja racuna komitenta banke B,cime ce se povecati njeni ukupni depoziti I pasiva.U proslosti su banke oslobadjale jedna drugu od dugova transferom banknote koje su izdavale najpre nekoliko privilegovanih banaka,da bi to najzad preslo u iskljucivu nadleznost centralnih banaka.Vremenom su banke shvatile da je fizicko premestanje ovih banknote bilo neracionalno,jer je iziskivalo transportne troskove I troskove osiguranja od rizika.Zbog toga su banke prihvatile da otvore svoje racune kod jedne banke.Pojednostavljeni bilans centralne banke je slican bilansu bilo koje druge banke,tako sto se pasiva sastoji od depozita njenih neposrednih komitenata I klirinskih banaka, dok se njena aktiva sastoji od razumne sume gotovine I zajmova.Osnovna razlika je u tome sto je razumna suma gotovine veoma mala.Ukoliko centralnoj banci zatreba gotovina,moze emitovati nove banknote.Tehnicki ne postoji ogranicenje u emisiji novca od strane centralne banke,ali postoji ekonomsko ogranicenje u smislu da je centralna banka monetarna institucija koja dinamizira kolicinu novca u funkciji ocuvanja finansijske stabilnosti sistema I ocuvanja vrednosti nacionalne valute.Finansijska stednja se transferise izmedju finansijski suficitnih I deficitnih transaktora.Pri tome,finansijski suficitni transaktori imaju finansijsku stednju u obliku novca.Sustina finansijsko-trzisnih sistema je transferisanje ovog novca od suficitnih prema deficitnim jedinicama.Razvoj privrednog subjekta moze se zasnivati na 1.samofinansiranju 2.direktnom ili akcionarskom investiranju 3.indirektnom ili kreditnom finansiranju.Prvi oblik je karakteristican za velika preduzeca,izuzetno performansna.Danas se medjutim najcesce radi o mesovitim metodama finansiranja.U zavisnosti od toga da li se koriste vlasnicki ili dugovni instrumenti, moze doci do promene u stopi zaduzenosti finansijski deficitnih preduzeca.Dugovni instrumenti su:direktno uzet kredit od finansijski suficitnih transaktora,emitovane obveznice.Ukoliko koriste vlasnicke finansijske instrumente,ne postoji obaveza povracaja ali finansijski suficitni transaktor stice pravo vlasnistva za iznos kupljenih akcija.Naime,kupovinom akcija finansijski deficitne firme svoju imovinu u obliku


Sadržaj

1 Uvod 3
2 ZNACAJ FUNKCIONISANJA BANAKA 5
3 KAMATNA POLITIKA BANAKA 6
4 KARAKTERISTIKE BANAKA I TENDENCIJE U BANKARSTVU 8
5 Nova ekonomija zemalja u tranziciji 10
6 PERSPEKTIVE RAZVOJA ZEMALJA U TRANZICIJI 13
7 Rekonstrukcija bankarstva u zemljama u tranziciji 14
8 Tri faze rekonstrukcije 17
9 Značaj dugoročnog finansiranja 22
9.1 Struktura ročnosti prekograničnih kredita 23
9.2 STRUKTURA IZVORA LIKVIDNOSTI BANAKA 24
9.3 FINANSIJSKI INDIKATORI BANAKA 25
9.4 PROFITABILNI TRENDOVI 26
9.5 KONFLIKTNOST CILJEVA BANKARSKIH PRINCIPA 27
10 Osvrt na Srbiju 27
11 Zaključak 28
12 Literatura 29