Psihološke teorije umetnosti

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
 
Autor Poruka
Maja Nije na vezi
Posting Freak
*****

Poruka: 1,234
Pridružen: Nov 2011
Poruka: #1
Psihološke teorije umetnosti
UVOD

Umetnost može da budi najdublje emocije ljudi, pruža zadovoljstvo, teši u vreme žalosti i tuge, zabavlja, privlači i ubeđuje na raznolike načine. Muzika, pozorišne predstave, slike različitih vrsta, filmovi, serije, romani, poezija, itd, predstavljaju strukture naših osećanja i verovanja. One nam mogu pokazati u na koji način da se orijentišemo i u domenima koji nisu deo racionalnih ili logičnih komponenti naših života. Pogrešno je misliti da umetnost doprinosi isključivo lepoti, zadovoljstvu, nevinim i moralno poštovanim aspektima našeg postojanja. Na ličnom nivou, umetnost hrani naše otvorene i skrivene aspiracije u različitim sferama života u kojima želimo da učestvujemo, koje mogu sadržati mnogo različitih elemenata, od loših do mističnih. Doživljaj umetničkih dela direktno je uslovljen društvenim kontekstom u kome postoji. Različita osećanja, poput zadovoljstva, agresije, nežnosti, moći, cinizma ili straha, mogu se u određenom periodu deliti sa drugima ili smatrati poželjnim, a mogu naići i na neodobravanje. Od specifičnog društvenog konteksta zavisi šta će ljudi smatrati lepim, zanimljivim, zabavnim ili uzbudljivim. Koncept intresovanja je verovatno primereniji analizi kulturnih potreba od bazičnih određenja teorije potreba (hrejologije), pa se stoga u angloameričkoj teorijskoj kulturološkoj literaturi, kao odrednica potreba, često upotrebljava i pojam "kulturna interesovanja".

Postojanje umetničkih potreba i nužnost da se one zadovolje pretvorilo je umetničko stvaranje u umetničku delatnost koja se može definisati kao organizovani način permanentnog zadovoljavanja umetničkih potreba. S jedne strane postoji stvaralački princip, a s druge strane princip umetničkog doživljaja i uslova pod kojima je on moguć. Doživljajne estetske potrebe receptivnog tipa nastaju pri susretu publike sa umetničkim delom. Nastaju aktiviranjem emocionalnog kompleksa ličnosti u dodiru sa estetičkim predmetom, koji u sebi sjedinjuje izvorno emocionalno i intelektualno stanje stvaraoca sa određenim estetskim načinom saopštavanja – sa određenim stilom i jezikom, sa posebnom koherentnom formom. Ove kulturne potrebe zadovoljavaju se potom kroz otkrivanje jednog od mogućih smislova umetničke poruke koju je u delo utkao stvaralac.

Sadržaj

UVOD 3
1 “Primitivna” i narodna umetnost 4
2 Psihološka analiza kreativnosti 8
ZAKLJUČAK 12
LITERATURA 14


PORUČITE RAD NA OVOM LINKU >>> SEMINARSKI
maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti magistarski maturanti tutorijali referati lektire download citaonica master masteri master rad master radovi radovi seminarske seminarski seminarski rad seminarski radovi kvalitet kvalitetni fakultet fakulteti skola skole skolovanje titula univerzitet magistarski radovi

LAJKUJTE, POZOVITE 5 PRIJATELJA I OSTVARITE POPUST
04:22 PM
Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Verovatno povezane teme...
Tema: Autor Odgovora: Pregleda: zadnja poruka
  Pojam umetnosti i razlike tumačenja pojma umetnosti kroz istoriju Maja 0 3,311 29-08-2012 04:23 PM
zadnja poruka: Maja
  Uloga umetnosti u nacističkoj Nemačkoj Maja 0 1,361 29-08-2012 04:15 PM
zadnja poruka: Maja
  Likovne umetnosti 19, 20. i 21. veka Dzemala 0 2,038 13-08-2011 01:55 PM
zadnja poruka: Dzemala
  Problem umetnosti i lepote, s posebnim osvrtom na jaspersovo shvatanje - filozofija zekan 0 2,368 09-09-2010 11:41 AM
zadnja poruka: zekan
  Mikelandjelo - istorija umetnosti zekan 0 3,824 09-09-2010 11:36 AM
zadnja poruka: zekan

Skoči na forum: