Protiv pranja novca

Institucije, kapaciteti i sredstva za borbu protiv pranja novca

Normativno-pravni okvir

Strategija je utemeljena na svim važećim zakonima, konvencijama, bilateralnim i multilateralnim ugovorima, kao i drugim pravnim aktima donetim i usvojenim do dana stupanja na snagu ove strategije. Republika Srbija je u proteklom periodu ratifikovala najvažnije konvencije koje se odnose na borbu protiv organizovanog kriminala. Uspostavljanje savremenog i sveobuhvatnog zakonskog okvira u skladu sa relevantnim međunarodnim standardima predstavlja jedan od ključnih sistemskih uslova za efikasnu borbu protiv pranja novca u Republici Srbiji. Svi državni organi koji su nadležni za borbu protiv pranja novca vrše procenu delotvornosti zakonskog okvira i staraju se o njegovom unapređenju u skladu sa potrebama. Nadležnost, ovlašćenja i postupanje svih državnih organa koji učestvuju u borbi protiv organizovanog kriminala uređuje više zakona, od kojih su najvažniji: Krivični zakonik („Službeni glasnik RS”, br. 85/05, 88/05-ispravka, 107/05-ispravka), Zakonik o krivičnom postupku („Službeni list SRJ”, br. 70/01, 68/02 i „Službeni glasnik RS”, br. 58/04, 85/05-dr.zakon, 85/05, 115/05 i 49/07) i Zakonik o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS”, br. 46/06, 49/07 i 122/08), Zakon o policiji („Službeni glasnik RS”, broj 101/05), Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala („Službeni glasnik RS”, br. 42/02, 27/03, 39/03, 60/03-US, 67/03, 29/04, 58/04-dr.zakon, 45/05 i 61/05), Zakon o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 116/07), Zakon o službama bezbednosti Savezne Republike Jugoslavije („Službeni list SRJ”, broj 37/02 i „Službeni list Srbije i Crne Gore”, broj 17/04), Zakon o Bezbednosno-informativnoj agenciji („Službeni glasnik RS”, broj 42/02), Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela („Službeni glasnik RS”, broj 97/08), Zakon o odgovornosti pravnih lica za krivična dela („Službeni glasnik RS”, broj 97/08), Zakon o programu zaštite učesnika u krivičnom postupku („Službeni glasnik RS”, broj 85/05), Carinski zakon („Službeni glasnik RS”, br. 73/03, 61/05, 85/05-dr.zakon i 62/06-dr.zakon), Zakon o sprečavanju pranja novca („Službeni glasnik RS”, br. 107/05, 117/05-ispravka i 62/06-dr.zakon), Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS”, br. 80/02, 84/02-ispravka, 23/03-ispravka, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05-dr.zakon, 62/06-dr.zakon i 61/07), Zakon o izvršenju krivičnih sankcija („Službeni glasnik RS”, broj 85/05) i Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala („Službeni glasnik RS”, broj 61/05).
Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije, koja je sastavni deo Odluke o utvrđivanju Nacionalne strategije protiv korupcije („Službeni glasnik RS”, broj 109/05), predviđa niz preporuka koje se odnose na borbu protiv korupcije. Ova strategija, pored ostalog, sadrži i preporuke koje se odnose na doslednu primenu propisa o obaveznom oduzimanju koristi koja potiče od korupcije, kao i izradu uputstva o postupanju sa privremeno oduzetom, zamrznutom i oduzetom imovinskom koristi. U Zakoniku o krivičnom postupku sadržane su posebne odredbe o postupku za krivična dela pranja novca, o postupku oduzimanja predmeta i imovinske koristi i postupku međunarodne saradnje u otkrivanju i krivičnom gonjenju učinilaca krivičnih dela pranja novca. Takođe, sadržane su i odredbe koje se odnose na svedoka saradnika, ostvarivanje uvida u račun bankarske ili druge finansijske organizacije, privremenu obustavu isplate odnosno izdavanja sumnjivog novca, vrednosnih papira ili predmeta. Pored primene mera iz čl. 232. i 234. ovog zakonika, regulisana je i primena mera pružanje simulovanih poslovnih usluga, sklapanje simulovanih pravnih poslova i angažovanje prikrivenih islednika, kontrolisanih isporuka, kao i privremeno oduzimanje predmeta i imovinske koristi i van uslova predviđenih odredbama čl. 82. do 88. i čl. 513. do 520. ovog zakonika. Status svedoka saradnika, uloga prikrivenog islednika, obim kontrolisane isporuke, mogućnost primene specijalnih istražnih tehnika i u fazi pripremanja krivičnog dela organizovanog kriminala, korišćenje video-konferencijske veze prilikom saslušanja okrivljenog ili osuđenog lica, poseban pritvorski i zatvorski režim za organizatore kriminalne organizacije, poštovanje međunarodnih standarda prava na odbranu, samo su neka od pitanja koja su zakonima već predviđena, ali bi ih trebalo na odgovarajući način urediti zakonima.

Institucionalni okvir za borbu protiv pranja novca

Vlada kao nosilac izvršne vlasti, usmerava i usklađuje rad organa državne uprave i vrši nadzor nad njihovim radom. Politička volja Vlade i drugih subjekata političkog sistema ima veoma važnu ulogu u borbi protiv pranja novca. Od rešenosti i sposobnosti činilaca političkog sistema da se obračunaju sa organizovanim kriminalom zavisi njen uspeh. Zbog toga, postojanje i stabilnost političke volje, usvajanje i sprovođenje odgovarajućih propisa, kao i jačanje državnih organa, odnosno institucionalnog okvira i politike predstavljaju uslove za sprovođenje Strategije. Na osnovu važećeg zakonodavstva, nosioci borbe protiv pranja novca su: Ministarstvo unutrašnjih poslova, Bezbednosno-informativna agencija (BIA), Vojnobezbednosna agencija (VBA) kao organ uprave u sastavu Ministarstva odbrane, Ministarstvo pravde i Ministarstvo finansija (Uprava za sprečavanje pranja novca, Poreska uprava, Uprava carina). Zakonom se uređuje organizacija i nadležnost državnih organa u suzbijanju pranja novca, i formirani su specijalizovani državni organi za borbu protiv pranja novca, i to: posebno odeljenje za suzbijanje pranja novca – „Specijalno tužilaštvo” u Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu; služba za borbu protiv pranja novca (u daljem tekstu: SBPPN), u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova; posebno odeljenje u Okružnom sudu u Beogradu; posebna pritvorska jedinica u Okružnom zatvoru u Beogradu.
Ministarstvo unutrašnjih poslova raspolaže posebno organizovanim, opremljenim i obučenim organizacionim jedinicama za borbu protiv organizovanog kriminala. Uprava kriminalističke policije objedinjuje sve jedinice koje učestvuju u borbi protiv organizovanog kriminala među kojima je SBPOK nosilac tih aktivnosti. U okviru SBPOK-a funkcionišu organizacioni delovi koji se bave suzbijanjem organizovanog kriminala iz oblasti narkotika, opšteg, finansijskog i visokotehnološkog kriminala (Odeljenje formirano 2008. godine). Ministarstvo pravde  Posebna odeljenja sudova i posebno odeljenje tužilaštva nadležna za postupanje u krivičnim delima organizovanog kriminala u potpunosti su materijalno i tehnički opremljena. U Republičkom javnom tužilaštvu, 2008. godine, osnovano je posebno odeljenje koje se bavi krivičnim delima korupcije i krivičnim delima privrednog kriminala koja su povezana sa korupcijom. Takođe, specijalizovana odeljenja formirana su u četiri okružna tužilaštva u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu. Navedena odeljenja postupaju u teškim slučajevima korupcije, odnosno slučajevima „visoke korupcije”.
U sastavu Ministarstva finansija nalaze se: Uprava za sprečavanje pranja novca, Poreska uprava i Uprava carina. Uprava za sprečavanje pranja novca ovlašćena je da pribavlja, analizira i razmenjuje podatke i informacije u vezi sa pranjem novca sa nadležnim državnim organima, kao i srodnim službama drugih država i međunarodnim organizacijama. U okviru Poreske uprave formiran je Sektor poreske policije, kao posebna organizaciona jedinica nadležna za otkrivanje poreskih krivičnih dela i njihovih učinilaca. U Upravi carina formiran je Sektor za kontrolu primene carinskih propisa koji u svom sastavu ima odeljenja za suzbijanje krijumčarenja, zaštitu intelektualne svojine, carinske istrage, obaveštajne poslove i analizu i upravljanje rizikom, koja svoju delatnost obavljaju i u oblasti suzbijanja organizovanog kriminala. Bezbednosno-informativna agencija u okviru svojih nadležnosti obavlja i poslove koji su u vezi sa borbom protiv međunarodnog organizovanog kriminala, odnosno stručnim poslovima i zadacima otkrivanja, istraživanja i dokumentovanja najtežih oblika organizovanog kriminala sa elementima inostranosti. U Bezbednosno-informativnoj agenciji su na osnovu odgovarajućih podzakonskih akata, formirane organizacione jedinice koje se bave poslovima i zadacima u vezi sa suprotstavljanjem međunarodnom organizovanom kriminalu, u skladu sa zakonom i smernicama koje dobija od Vlade. Agencija je uspostavila saradnju sa većim brojem službi bezbednosti susednih zemalja, zemalja Jugoistočne Evrope i Evropske unije, kao i srodnim službama drugih zemalja. Vojnobezbednosna agencija u okviru svojih nadležnosti otkriva, istražuje i dokumentuje krivična dela sa elementima organizovanog kriminala unutar Ministarstva odbrane i Vojske Srbije ili koja su usmerena prema Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije. U Vojnobezbednosnoj agenciji su na osnovu odgovarajućih podzakonskih akata formirane organizacione jedinice za suprotstavljanje organizovanom kriminalu. Vojnobezbednosna agencija je u oblasti suprotstavljanja organizovanom kriminalu ostvarila saradnju sa srodnim službama u zemlji i inostranstvu. Saradnja među subjektima u borbi protiv organizovanog kriminala je uspostavljena, sa mogućnošću unapređenja u zajedničkim istragama, razmeni podataka i uspostavanju efikasnijeg informacionog sistema.
Radna tela Vlade obrazuju se radi davanja mišljenja i predloga u pitanjima iz nadležnosti Vlade i usklađivanja stavova organa državne uprave. Vlada može da obrazuje povremena radna tela radi razmatranja pojedinih pitanja iz svoje nadležnosti i davanja predloga, mišljenja i stručnih obrazloženja. U cilju daljeg unapređenja saradnje između policijskih i pravosudnih organa i poboljšanja razmene informacija i koordinacije među državnim organima, uspostaviće se, pri Vladi, radno koordinaciono telo za pravosuđe i unutrašnje poslove koje će se baviti pitanjima iz oblasti pravosuđa i unutrašnjih poslova. Ovo telo će činiti predstavnici nadležnih državnih organa za oblast pravosuđa i unutrašnjih poslova, kao i ostalih državnih organa po pozivu. Ostali državni organi, organi uprave, teritorijalne autonomije, lokalne samouprave i javnih službi predstavljaju bitan činilac u borbi protiv organizovanog kriminala.


lektira, studentski, poslovna, megatrend, diplomski radovi , magistarski radovi, maturalni radovi, diplomski rad, eseji, maturski radovi, seminarski radovi, diplomski radovi, master radovi, magistarski radovi, domaci radovi, domaci zadaci, projekti, maturalni, maturalne radnje, seminarski, maturski, diplomski, ekonomija, ekonomski, pravo, prava, menadzment, marketing, instalacija, tutorijal, tutorijali, tutorial, baze, baza, sistemi, informatika, ekonomika preduzeca, analiza, racunovodstvo, bankarstvo, osiguranje, spoljnotrgovinsko poslovanje, poreski sistem, politika, inteligencija, psihologija, sociologija, geografija, etika, kultura, fizika, seminarski rad, maturski rad