Krivicna dela protiv bezbednosti javnog saobracaja

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Razvojem tehničko-tehnoloških dostignuća,došlo je do situaciju da se proširuje okvir rizičnih okolnosti koje mogu da nastanu u odnosu na telo i imovinu.Tako se u okvire savremenih krivičnih zakonodavstava unose i odredbe koje kao objekt krivičnopravne zaštite imaju bezbednost javnog saobraćaja.U našem pozitivnom pravu te odredbe sadržane su u glavi dvadeset šest KZ-a pod naslovom Krivična dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja.Izdvajanje ovih krivičnih dela u posebnu glavu predstavlja pravnu tradiciju u našoj državi više od jednog veka, dok se u uporednom pravu sreću slučajevi u kojima su ta krivična dela u okviru glave krivičnih dela protiv opšte bezbednosti ljudi i imovine ili u sporednom krivičnom zakonodavstu.Rešenje u našem pravu može se prihvatiti s obzirom da je učestalo izvršenje krivičnih dela iz ove glave,naročito članova 289. i 297,pa se njima ne može dati umanjen značaj njihovim definisanjem u sporednom zakonodavstvu,dok se u odnosu na norme,koje spadaju u krivična dela protiv opšte bezbednosti ljudi i imovine,glava dvadeset i šest izdvaja time što ima specifičan objekat tj. bezbednost ljudi i imovine samo u okviru javnog saobraćaja.
Prevencija saobraćajnih delikata može se izvršiti na dva načina : putem mera koje neposredno utiču na bezbednost javnog saobraćaja i preko mera koje utiču na čoveka kao savesnog učesnika u saobraćaju.Mere koje neposredno utiču na bezbednost javnog saobraćaja predstavljaju materijalno uređivanje kretanja vozila kao fizičke pojave,dok su mere koje utiču na čoveka društveno regulisane,jer imaju karakter društvene pojave.Da bi se postiglo zadovoljavajuće stanje u javnom saobraćaju neophodno je da se eventualni nedostaci u okviru jednih mera nadomeste drugim merama.U takvoj situaciji se našlo i naše zakonodavstvo prilikom definisanja normi u glavi dvadeset šest,jer je imalo kao zadatak da putem pravnih normi nadoknadi nedostatak materijalnih sredstava koja bi poboljšala stanje saobražajne infrastrukture i samih vozila.Međutim,bez obzira na materijalno stanje javnog saobraćaja i njegove nedostatke,primarni zadatak pravnih normi je delovanje na društvene faktore,u ovom slučaju na svest učesnika u saobraćaju,čime bi se smanjio broj saobraćajnih delikata tj. ljudskog faktora kao uzroka saobraćajnih nesreća....