Proizvod - marketing

Maturski, seminarski i diplomski radovi iz marketinga.

Производ,у тржишном конексту, је све оно што се може понудити и за чим одмах постоји тражња. Од свих елемената маркетинга производ је тај који је формални носилац понуде предузећа и који представља окосницу правних аранжмана у које фирма улази на тржишту.Производ може бити опипљив и тада гоборимо о физичком производу, али производ у тржишном смислу могу бити и различите неопипљивости , као што су услуге ,идеје.Производмогу бити и различите инсистуције или појединачне личности. У наставку ми ћемо се држати теоријских концесија везаних за опипљив производ, што је ,уосталом ,исходиште и свих теоријских и практичних модификација и прилагођаванје у оквиру посебних примена маркетинга.

Задатак производа је да задовољи једну или више потреба купца , односно производ се купује због користи коју купац очекује током његовог коришћења .У том смислу можемо говорити о три нивоа приизвода , а то су :
• језгро производа (или суштина или генерички производ)
• стварни производ, и
• увећани производ(или проширени производ)

Језгро производа представља његову способност да задовољи генеричку потребу. То је суштина производа ,другим речима генерички производ. Језгро производа је «огољени» производ, носилац базичне користи коју купац очекује његобим коришћењем. То очекивање купца може да буде експлицитно или имплицинто,односно директно формулсано или формулисано преко неких атрибута производа. Ако нпр. Посматрамо уџбеник као призвод , онда је његово језгро, односно суштина , да задовољи одређену едукациону потребу.

Стварни производ је ниво у којем се производ формално појављује на тржишту ,дакле скуп атрибута који производ дефинишу и омогућују да се у процесу његове потрошње манифестује његова суштина. Стварни производ је онај његов ниво који садржи нормалне услове потребне да би потршач могао задовољити генеричку потребу. Ниво стварног производа код уџбеника , на пример, обухватао би његов садржај у најширем смислу,и компатибилност тог садржаја са конкретним едукационим процесом.

Увећани производ састоји се од стварног производа и додатка који дифенцирају једног произвођача од осталих , који олакшавају коришћеље производа , који , у крајњој линији треба да стимулишу потршачев процес одлучивања о куповини. Додаци којим се производ увећава могу бити у зависноти од типа стварног призвода.у нашем примеру са уџбеником , ниво увећаног производа састојао бих би се , рецимо, од таквих додатака као што су : уз сваки купљени уџбеник,могућност замене коришћеног очуваног старог издаља уџбеника новим,уз доплату разлике итд.

Зона језгра производа је релативно стабилна и може се да се мења само у случајевима фундаменталних промена у генеричким потребама и могућим начинима њиховог задовољења . што се тиче границе између нивоа сварног и нивоа увећаног производа , она се током времена мења ,спорије или брже , и то тако да се зона стварног производа шири обухватањем неких додатака који су раније дефинисали увећани производ. Примера је много ,рецимо АБС систем кочница и ваздушни јастуци на аутомобилима , нарезивач цд-а на персоналним рачунарима , телетекст на ТВ апаратима итд. Значи , ширење зоне стварног производа води и ширењу зоне увећаног производа , односно производа уопште, уводећи у понуду стално нове атрибуте.

Обележја производа

Обележја или атрибути производа су особине које одређују ниво стварног производа и његову способност да задовољи генеричку потрбу због које се купује. У одређеној мери обележја производа су и у функцији нивоа увећаног производа , али та функција је релеванта тек ако се микс атрибута производа на адвекатан начин одређује стварни производ.

Обележја производа су следећа:
• функционалност
• дизајн
• квалитет
• марка
• паковање
• гаранција
• сервис.

ФУНКЦИОНАЛНОСТ ПРОИЗВОДА

Функционалност производа је његова општа способност да задовољи одређену потребу и конкретан начин на који је производ за потошача користан. Функционалност је обележје које се код производа лако уочава , па је као такво погодно за стратешко позицирање . функционалне разлике између више истоврсних производа су најлогичнија платформа диференције.

Функционалне разлике између истоврсних производа могу бити резултат различитих фактора као што су врста материјала од којег је производ израђен , спољни облик самог производа ,начин израде , распоред појединих компоненти које чине целину производа, могући режими употребе производа,итд.

Дизајн производа

Дизајн је термин који се често користи , и углавном се под њим подразумева обликовање. То би била сувише уска дефиниција дизајна .обликовање јесте садржај дизајна , али само обликовање производа ,без дизајна амбијента његове уптребе , није комплетно у смислу његове уинсрументализације у тржишном наступу. То је рецепт који користе водећи светски дизајнери.нпр. фински архтекти.

Док би описани садржај дизајна , као обележја производа , био нека врста европског примања дизајна, постоји и нешто што бисмо могли описати као америчко схватање дизајна дизајн је за Американце у првом реду конструкција производа , дакле оно што директно дефинише његову функционалност, тек онда обликовање и естетика , а затим амбијентални аспекти.

Квалитет производа

Квалитет производа можемо дефинисати као скуп субјективно перпицираних особина производа који дефинишу његову општу употребну вредност и који га рангирају у односу на друге истоврсне производ.

Значи, квалтет производа је субјективна категорија , утолико пре што купац увек, инплицитнио или експлицитно, уз квалитет веже цену производа , као и остале напоре које треба да учини да би до производа дошао. Потрошачко пимање квалитета , је по природи ствари , компарационо , односно он ио квалитету најчешће размишља и говори поредећи два или више истоврсних производа , као и њихове цене.

Квалитет низа производа често се регулише националним или међународним стандардима . То, међутим , још увек не значи да је квалитет објективна категорија пошто се стандарди фактички прописују на бази воље већине.

Квалитет производа јесте јако конкуренско оруђе , али то не значи да ће предузеће обавезно ићи на максимални квалитет који може да постигне. У пракси , фирме подешавају ниво кваслитета према очекивању потршача , односом квалитета : цена. Ако нема стандарда , минимални квалитет практично диктира конкуренција , а ако је тржишна сртуктура монополска минимални квалитет практично је одређен минимално потербном функционалношћу производа.

Марка производа

Марка представља идентификациону ознаку производа конкретног произвођача . марка може да буде име , израз облик,итд., односно комбинација тих елемената. Она треба да означи производ одређене фирме и да помогне потрошачу да га разликује од истоврсних производа других предузећа . Своју основну функцију марка ће извршити уколико је правно зашићена регисрацијом код надлежног државног органа.

Предузеће може дати марку сваком производу из свог програма понуде , и онда говоримоп о индивидуалној марки. Пошто изградња марке изискује улагања , индивидуална марка се користиједино уколико је производни програм предузећа диверзификован у мери да се сваки производ практично има своје посебно тржиште, или уколико је предузеће монопроизводно.Могући је користити и комбинацију кровне и индивидуалне марке , при чему се кровна марка користи као нека врста генералне гаранције , а индивидуална марка има класичан задатак идентификације појединачног производа .

Поред произвођача , марку могу да користе и велики дистрибутери , и онда говоримо о дисрибутерској марки. Они то чине у ситуацијама кад препродају производе малих неафирмисаних произвођача који немају властиту развијену марку. Изузетну јаку дистрибутери могу под својом марком да продају и производе афирмисаних произвођача.

Марка производа постоји и на институциналном тржишту , и то не само оних производа који се нуде и на тржишту личне и на тржишну институционе потршње , него и производа које купује искључиво индустрија . то је најчешће случај кад се ради о некој компоненти која се уграђује у производ финалне потршње , па оглашавање постојање компоненти која се уграђује у производ финалне потршње , па оглашавање постојања компоненте са преферираном марком стимулише продају финалног производа.

Марка има има своју вредност. Вредност марке произилази из могућности да се са њеном применом увећа вредност онога на шта се марка односи. Марка , значи, додаје вредност производу или услузи. Постоји тржишна и калкулативна вредност марке. Тржишна вредност марке познатс је само ако је марка предмет купопродаје , у супротном користи се калкулативни метод одређивања те вредности , уколико за тим постоји потреба , нпр. Уколико вредност марке треба приказати у билансу стања предузећа.

Често се вредност марке оцењује на бази посредних параметара . ту постоји низ могућности комбиновања разних индикатора вредности марке, а ми приказујемо систематизацију фактора које треба мерити до које је дошао Аакер.
• лојалност
• перципирани квалитет
• асоцијације
• познатност