PROCES KOMUNIKACIJE

UVOD

Komunikacija podrazumeva i slanje poruka od strane jedne osobe i primanje i razmenjivanje tih poruka od strane druge ili drugih.Ukoliko je jedna osoba poslala poruku koju druga nije primila ili nije razumela , komunikacija se nije ostvarila. Metode komuniciranja u organizaciji ukljucuju govor, neverbalnu komunikaciju, pisanje, audio – vizuelna i elektronska sredstva. Poruke mogu da sadrze cinjenicnu informaciju, misljenje ili emociju.
U organizaciji postoji velika raznolikost poruka koje treba da se prenesu. Neke su individualno specificne na : povratne informacije koje supervizor daje o izvrsenju zadatka ili kojima izrazava zabrinutost zbog stalnog kasnjenja ; ili poruke u kojima pojedinci govore o buducim planovima u vezi sa karijerom. Ostale poruke su timske ili grupno orjentisane , kao aktuelni grupni ciljevi , promena u strukturi tima ili kancelarijskom razmestaju ili zajednicki nedeljni akcioni planovi. Treca grupa poruka odnosi se na sve zaposlene ; to su na primer periodicni poslovni rezultati , novi imidz komoanije , novi sistem placanja ili izraz konfuzije zaposlenih zbog novih programa organizacionih promena koje se uvode.
U svakoj organizaciji postoje formalni i neformalni komunikacioni kanali . Formalni kanali su zvanicno usvojeni i priznati kao sto su cirkulari , sastanci, plakati i slicno.Neformalni komunikacioni kanali , koji su deo drustvenih odnosa na radu, utice na tumacenje i razumevanje formalnih komunikacija.



PROCES KOMUNIKACIJE


Odgovarajuci i uspesan pristup komunikaciji i njenom razumevanju analogan je telekomunikacijama . Gledano iz ove perspektive , posiljalac ima ideju o onome o cemu zeli da komunicira i koju zatim pretvara na primer u reci slike ili E- mail tekst. Reci slika zatim se primaocu, koji pokusava da iz poruke izvuce znacenjei da je razume.
U ovim razlicitim fazama prenosenja misli jednih ka mislima drugih postoje tacke u kojima su greske moguce i verovatne . Gotovo da je nemoguce znati da li je ideja u mislima jedne osobe tacno prenesena u misli druge osobe. Bitan element u celom procesu jeste povratna informacija, koja zaokruzuje proces, tako da od strane primaoca postoje indikacije da je primio i razumeo poruku. Moguce je da povratna informacija posiljaocu da neku indikaciju o kvalitetu primljene poruke.
Sledeci element u procesu komunikacije predstavljaju smetnje . Ovaj termin koristi se da bi se opisalo sve ono sto moze da ometa proces transmisije: necujnost, nepaznja, fizicka buka i tako dalje. Na kvalitet transmisije i povratne informacije uticace stepen prisutnosti nekog elementa smetnje.



PREPREKE U KOMUNIKACIJI


Upravo je slusalac ili citalac taj koji određuje do koje mere se poruka razumela .Ono sto cujemo vidimo i razumemo u velikoj meri je oblikovano nasim iskustvom i okruzenjem kao i interpretacijom sveta koju smo ranije konstruisali u svesti. Nas nacin interpretacije sveta uslovice niz ocekivanja kada komuniciramo tako na primer umesto da cujemo sta nam ljudi govore mi cujemo ono sto nasa svest kaze da su oni rekli – pa je razlika razume se moguca .Pogledajmo neke osnovnih nacina na koje to funkcionise.



REFERENTNI OKVIR


Malo ko od nas misljenje menja samostalno. Na nas vrlo lako uticu misljenja razvijena u okviru grupe sa kojom se identifikujemo tj. referentne grupe. Ukoliko određena grupa ljudi ima određene zajedničke vrednosti individue te grupe neće lako moći da modifikuju svoje vrednosti ukoliko ili dok god postoji pomeranje u vrednostima grupe kao celine. Menadžeri pojedincu često upućuju poruku, zahtrv, instrukciju ili kritiku koja bi pre naišla na odgovor da je upićena preko predstavnika grupe zaposlenih.Na primer pokušaj da se zaposlenom kao pojedincu objasni značaj sigurnih radnih praksi verovatno neće biti delotvoran ukoliko se ne uklapa u norme grupe iz ove oblasti. Korisnije bi bilo da se o promenama u odnosu pregovara preko predstavnika grupe.



STEREOTIPI


Stereotipi su ekstremna forma dopustanja da očekivanje odredi sadržaj komunikacija pri čemu se očekuje određena vrsta izjave ili određena vrsta stava od stereotipa jedne osobe.Na primer Irci su pričljivi , Škoti su škrti , Englezi su hladni.Postoje i stereotipi određenih kancelarijskih funkcija . Jednako su široko rasprostranjeni i stereotipi različitih tipova menadžera a postoje i stereotipi menadžera uopšte.Stereotipi o ženama odnose se na stav da one nerado prihvataju odsustvo od kuće zbog različitih obaveza da ne žele previsok hijerarhijski uspon i da će neminovno napustiti posao kada budu želele decu.Sa drzga strane muškarci se često vide kao karijeristi i odlični u napredovanju.Takođe postoje stereotipi u vezi sa godinama kao sto je stereotip po kome su stariji ljudi nesposobni da prate tempo, razmišljaju brzo, da se nerado menjaju.Efekt ovih stereotipa kada je komunikacija u pitanju takav je da ce osoba koja bude u kontaktu sa nekim o kome ima stereotipno mišljenjepočeti da sagledavaono što ta osoba kaže u svetlusamog stereotipa.





KOGNITIVNA DISONANCA


Još jedna prepreka koju su istraživali Festingr i drugi, jeste mera do koje se ljudi uspesno nose sa primljenim informacijama koje smatraju nekompatibilnimsa lično konstruisanim pogledom na svet.Ukoliko neko primi informaciju koja je kompatibilna sa onim u šta veruje veoma je verovatno da će razumeti , verovati u nju zapamtiti je i delovati u skladu sa njom.Ukoliko pak primi informaciju koja je nekokompatibilna sa njegovim poimanjem , imaće stvarne poteskoće pri razumevanju , pamćenju i delovanju.To se dešava zato što je jedan od načina usklađivanja disonance-prilagođavanje poruke tako da se čuje ono što se želi čuti, što se očekuje i može lako razumeti , a na davanje teških i zahtevnih informacija.

HALO EFEKAT


Nešto drugačiji aspekt očekivanja koji određuje sadržaj komunikacije jeste halo efekat koji izaziva ekstremnu reakciju primaoca informacije : informacija se ili prihvata ili odbija. Kada slusamo nekog u koga imamo poverenja i kome verujemo , predisponirani smo za usaglašavanje sa onim sta ta osba kaze jer joj bezgranično verujemo.Sa druge strane ukoliko smo naucili da nekome ne verujemo onda ćemo ono šta ta osoba saopšti ignorisati ili prihvatiti sa rezervom.