Predškolsko obrazovanje u periodu od 1959. do 1968. godine

Predškolska pedagogija je jedna od pomoćnih disciplina ove nauke. Ona se bavi „prikupljanjem, opisivanjem, kritičkim preispitivanjem i sistematizovanjem činjenica o pojavama u oblasti vaspitanja djece ranog uzrasta i faktorima koji posredno i neposredno utiču na njihov razvoj od ronenja do polaska u školu“.
U nekim definicijama predškolske pedagogije nalazimo ograničenje njenog predmeta na dva konteksta: institucionalni i porodični. Takav je slučaj sa sledećom definicijom: „Predškolska pedagogija – pedagoška disciplina koja se bavi proučavanjem vaspitanja i obrazovanja djece predškolskog uzrasta u institucionalnom (društvenom) i porodičnom kontekstu“. Najopštiju i najmanje spornu definiciju ove discipline možemo sažeti u formulaciji da je predškolska pedagogija disciplina pedagogije koja se bavi proučavanjem specifičnosti vaspitanja, vaspitnim uticajima, igrom i igrovnim aktivnostima dece od njihovog ronenja do polaska u školu.

Uočavanje tokova vaspitnih uticaja, interakcije faktora, zakonomjernosti svih vaspitno-obrazovnih uticaja i ishoda, specifičnosti i uzročnoposledičnih odnosa koji vladaju u društvu i prirodi a odnose se na predškolsko vaspitanje, sve je to sastavni deo predškolske pedagogije. Ova saznanja ona klasifikuje, sistematizuje i sortira u konzistentan sistem koji treba poslužiti razumijevanju i optimalizaciji predškolskog vaspitanja.
Predškolska pedagogija razvija vlastiti sistem integralnih pojmovnih kategorija kojima se predškolsko vaspitanje preciznije opisuje, bolje razumije i efikasnije istražuje. Konzistentan sistem tih pojmova pomaže izvonenju različitih teoretskih polazišta u vaspitanju, a spoznaje i dometi ovih teorija imaju težnju da razviju jednu sveobuhvatnu i kompleksnu teoriju predškolskog vaspitanja i obrazovanja.

U odnosu na pedagogiju kao integralnu nauku o vaspitanju, predškolska pedagogija ima jednu specifičnost koja je čini posebno značajnom u sistemu pedagoških disciplina. Radi se o tome da predškolska pedagogija mora više nego druge discipline uzimati u obzir nesistematske, neorganizovane i manje organizovane vaspitne uticaje na dete. Ako vaspitanje definišemo kao „proces istovremenog samoformiranja i formiranja ličnosti odrenenih svojstava, kao celishodan i nameran proces sa dovoljno prostora za individualni razvoj, kao društvena praksa podložna naučnom proučavanju“ tada nam izmiče niz „necelishodnih“ i „nenamernih“ vaspitnih uticaja koje predškolska pedagogija ne može zaobići. Radi se o uticaju medija, dečje igre, zabave i vršnjačke interakcije izvan celishodnih i namernih delovanja institucija sistema i porodice. Vaspitni uticaji obuhvataju cjelokupan proces razvijanja, formiranja i oblikovanja ličnosti vaspitanika uzimajući u obzir organizovane uticaje škole, porodice, dečjih, omladinskih i društvenih organizacija i institucija, kao i uticaje načina života, medija, kulture, okruženja kao i aktivnosti pojedinca.

UVOD
1 Predškolsko obrazovanje u periodu od 1959. do 1968. godine 4
1.1 Istorijsko-pedagoški kontekst 4
1.2 Vaspitni rad u predškolskim ustanovama 6
1.3 Organizacija i izvođenje vaspitno-obrazovnog rada u predškolskim ustanovama 10
ZAKLJUČAK 14
LITERATURA 15