Poslovna etika - menadžment

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Etika se definiše kao nauka o moralu. Ona predstavlja deo filozofije koji proučava i procenjuje vrednosti, u smislu šta je dobro, a šta loše; šta treba, a šta ne treba raditi; kao i deo filozofije koji proučava poreklo i načela moralnosti.
Termin ”etika” je grčkog porekla (ethos - običaj) i potiče od dva prvobitno srodna termina, koja su se već u Aristotelovo vreme razlikovala po svom značenju. Jedan termin je prvenstveno označavao naviku, naviknute, spoljašnje, uobičajene radnje, dok se drugi odnosio na unutrašnja, voljna, duševna svojstva i navike.
Etika je širi pojam od morala jer etika predstavlja filozofsko i teoretsko shvatanje morala, dok je moral konkretni oblik ljudske slobode normiran pravilima ponašanja među ljudima.
Moral možemo definisati kao skup pisanih i nepisanih pravila o ponašanju ljudi, koji se temelje na etičkim normama. Pod pojmom morala u najširem smislu podrazumeva se shvatanje i ponašanje ljudi prema društvenoj zajednici, prema drugim ljudima i prema samom sebi, koji, kao društveno - istorijska kategorija, ima klasni karakter, menja se, razvija i usavršava u zavisnosti od društvenog uređenja i njegovih promena i razvoja.

DEFINISANJE POSLOVNE ETIKE

Poslovna etika kao pokret

Etika je oduvek deo biznisa, i razgovor o etici u biznisu niti je nov niti išta različit od razgovora o etici na ma kojem drugom području ljudskog pregnuća. No, ono što na šta možemo da se pozovemo kao na pokret poslovne etike jeste relativno skorašnjeg datuma. U doba pre 1960. sigurno jeste bilo razgovora o etici u biznisu, na primer, o pravu radnika na pravičnu zaradu i dolične uslove zaposlenja, istini u oglašavanju, poštenju u trgovačkim poslovima. U Sjedinjenim Državama, šezdesete su donele pokretanje društvenih pitanja u biznisu. Iste godine videle su pojavu kontrakulture, porast problema sredine, zagađenja, nuklearnog i toksičnog otpada. Uza sva ova zbivanja rastao je i konsumerizam, uz sve veću snagu potrošačkog pokreta. Biznis se našao na udaru zbog nedostatka društvene svesti i zbog oštećivanja društvene zajednice na bezbroj načina. Poslovne škole odgovorile su uvođenjem kurseva za društvena pitanja, na kojima se razgovaralo o optužbama protiv biznisa, i mogućim odgovorima i lekovima. Poslovni svet je prvobitno reagovao defanzivno, a potom krenuo da sprovodi promene nužne da odbije napade.
Sedamdesete su videle uspon pokreta za etiku biznisa. Sam termin poslovna etika oblikovan je prema izrazu medicinska etika. Mit o amoralnom biznisu bio je još jak, i mnogi su sam pojam poslovne etike smatrali za terminološku protivrečnost. Mediji su skrenuli pažnju na predmet, i pojedinačne kompanije preduzele su probne korake u smeru uvođenja korporacijskih etičkih kodeksa, osnivanja unutrašnjih etičkih programa, povećavanje osetljivosti na optužbe za neetičko ponašanje...