Platni bilans 2

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Međunarodna trgovina predstavlja razmenu dobara i usluga koja tom prilikom prelaze međunarodno priznate granice ili teritorije. U većini zemalja ona stvara značajan deo BDPa. Iako se međunarodna trgovina obavljala tokom dobrog dela istorije čovečanstva, ona je tokom poslednjih nekoliko vekova dobila na ekonomskom, društvenom i političkom značaju.
Industrijalizacija je unapredila prevoz, a globalizacija, multinacionalne korporacije, i autsorsing takođe imaju značajan uticaj na međunarodnu trgovinu. Rast obima međunarodne trgovine je osnov procesa globalizacije.Međunarodna trgovina je takođe i grana ekonomije, i, zajedno sa međunarodnim finansijama, čini širu disciplinu poznatu kao međunarodni ekonomski odnosi.
Privrede koje se uključuju u međunarodne tokove (otvorena privreda) na bazi izvoza i uvoza i veličine GDP koji se povećava putem međunarodne razmene, postižu značajnu stopu ekonomskog rasta, dok privrede koje su manje otvorene beleže stagnaciju ili pad GDP-a, a time i životnog standarda. Spoljna trgovina omogućava svakoj zemlji da se usmeri na područje svojih komparativnih prednosti u proizvodnji roba i usluga. Radnici u svakoj zemlji mogu ostvariti veću količinu potrošnih i proizvodnih dobara za istu količinu utrošenog rada. Zemlja se specijalizuje za proizvodnju u područjima komparativnih prednosti i razmenjuje svoju vlastitu proizvodnju putem spoljne trgovine za dobra i usluge gde nema komparativne prednosti. Tako se u otvorenoj međunarodnoj trgovini povećava nacionalni dohodak svake zemlje koja učestvuje u toj trgovini, zahvaljujući najefikasnijoj alokaciji oskudnih resursa. O koristima procesa trgovinske liberalizacije koji se odvija u mnogim državama širom sveta ne postoji koncenzus, kao što ne postoji koncenzus i o mnogim drugim pitanjima iz oblasti ekonomije. Različite perspektive značajno utiču na formiranje mišljenja. Samo na krajnjim stranama nalaze se ekstremne grupe koje su apsolutno za ili protiv liberalizacije.
Dok unutrašnja trgovina obuhvata delatnost prometa u okviru jedinstvenog ekonomskog i pravnog područja na kojem važe jedinstveni uslovi poslovanja spoljna trgovina obavlja promet između dvaju pravnih i fizičkih lica čije se sedište nalazi u raznim državama, odnosno carinskim područjima na kojima važe različiti ekonomski i pravni uslovi.
Kod spoljnotrgovinskog prometa koji se obavlja između dva carinska područja nije bitno ni neophodno da roba menja vlasnika već da je prešla državnu odnosno carinsku granicu. Prelaz robe preko carinske granice bitan je element za klasifikaciju prometa između država...

Sadržaj :

1 UVOD 3
1.1 Pojam platnog bilansa 4
1.1.1 Zaštitne mere u slučaju poremećaja u platnom bilansu 6
1.1.2 Platno bilansne odredbe STO (Članovi XII i XVIII:B) 6
1.1.3 Specifičnosti deviznog tržišta 7
1.1.4 Devizni bilans i devizno tržište 8
1.2 Struktura platnog bilansa 8
1.3 Tekuće transakcije platnog bilansa 9
1.4 Bilans usluga 10
1.5 Vrste neravnoteže platnog bilansa 12
1.6 Zavisnost zemlje od spoljne trgovine 13
1.7 Razvoj teorije spoljne trgovine - merkantilizam 14
1.8 Devizne rezerve 17
1.8.1 Devizno tržište Srbije 18
ZAKLJUČAK 19
LITERATURA 20