Obrada teksta

Maturski, seminarski i diplomski radovi iz informatike.

Pojava pisma je predstavljala značajan događaj u komunikaciji među ljudima. Zahvaljujući njemu prevazilaze se prostor i vreme kao prepreke za prenošenje znanja.
Sa polaskom u školu (a poneko i ranije) počinjemo da čitamo i pišemo. Za pisanje koristimo olovku i papir, kredu i tablu. Pri pisanju rukom nastojimo da tekst napišemo što tačnije, lepše i brže.
Ranije se za pisanje koristila pisaća mašina. Pisati dobro na pisaćoj mašini znači kucati što brže i sa što manje grešaka. To se postiže vežbanjem daktilografije – tehnike desetoprstnog slepog kucanja. Danas je pisaća mašina skoro zaboravljena i sve više se koristi računar. Razvojem personalnih računara razvijali su se i programi za obradu teksta. Razvili su se programi velikih mogućnosti, tako da je sa današnjim programima moguće vrlo jednostavno kreirati lepe i dopadljive dokumente.
Programi za obradu teksta (tekst procesori) jesu programi za pisanje, modifikaciju, oblikovanje, čuvanje i štampanje dokumenata. Dokument je svaki tekst koji se može uneti u računar. Pisanje je početno smišljanje i unošenje dokumenata. Modifikacija je svako menjanje sadržaja dokumenata bilo da je u pitanju samo ispravljanje grešaka pri ukucavanju ili dodavanje, brisanje ili zamena reči, rečenica ili većih delova dokumenata. Oblikovanjem se dokument priprema da izgleda lepo. Čuvanje dokumenata znači njihovo snimanje. Štampanje je ispisivanje dokumenata na papir štampačem priključenim na računar.
Dakle, ako se za pisanje koristi neki računarski program, postupak obrade teksta je sledeći:
• prvi korak – unos teksta (najčešće se koristi tastatura računara za kucanje teksta slovo po slovo),
• drugi korak – ispravljanje grešaka,
• treći korak – davanje željenog izgleda tekstu.
U prvom i drugom koraku usredsređeni smo samo na sadržaj teksta. Nastojimo da on što vernije prenese poruku čitaocu. Osim pisanja teksta, u ovim koracima se ispravljaju slovne i pravopisne greške. To se naziva uređivanje teksta ili editovanje.
Ista poruka slušaocu može da se saopšti različitim tonom – bojom glasa. Svaki tekst, osim sadržajem „govori’’ i svojim izgledom. Davanje željenog izgleda tekstu naziva se oblikovanje ili formatiranje.
Postoji veliki broj programa za obradu teksta – tekst procesori, ali karakteristika svakog od njih je da je unos teksta odvojen od štampanja. Na taj način svaki tekst može biti proveren pre štampanja, tako da odštampan dokument bude bez grešaka.
Najveći broj savremenih programa za obradu tekstaspada u Wising* tekst procesore, što znači da će izgled teksta na ekranu i izgled tog teksta kada bude odštampan biti isti. Postoje i programi za obradu teksta poput TEXa, kod kojih korisnik programa tokom unosa ne vidi odštampanu stranu teksta.
Najrasprostranjeniji program za obradu teksta je Microsoft Word. On je sastavni deo programskog paketa Microsoft Office, koji proizvođač stalno usavršava. Konkurentski paketi paketu Microsoft Office su sledeći:
• kanadski Easy Office, sa programom za obradu teksta Easy Word
• besplatni Open Office, sa programom Open Word.

Kodovi

S obzirom na to da su svi podaci u računaru predstavljeni nizovima nula i jedinica, potrebno je definisati način na koji će znakovni podaci biti predstavljeni u računaru.
Tekst je niz karaktera. Postoje specijalni znaci koji označavaju novi red, kraj reda, tabulator i sl. Osnovna ideja je da svakom karakteru pridružiti određen ceo broj na unapred dogovoren način. Ove brojeve nazivamo kodovima karaktera (character codes).
Sedamdesetih godina su se pojavile tabele standardnih karakterskih kodova od kojih su najpoznatiji:
• EBCDIC IBM-ov standard
• ASCII Standard iz koga se razvila većina današnjih standarda
ASCII (American Standard Code for Information Interchange); ASCII je
sedmobitni standard (broj karaktera je 128).
U ASCII kodu, skup velikih slova A-Z (kodovi 65-90), kao i skup malih slova a-z (kodovi 97-122), kodiran je u abecednom poretku (65<66 prema tome ’A’ < ’B’). Skup cifara 0-9 (kodovi 97-122), je u rastućem brojčanom poretku (49<50, prema tome ’1’<’2’). Skup velikih slova, skup malih slova i skup cifara su uzastopni, tj. između slova A i slova Z nema drugih karaktera osim onih koji odgovaraju velikim slovima engleske abecede, slično veži i za mala slova i dekadne cifre. Sve cifre prethode svim velikim slovima, sva velika slova prethode svim malim slovima.

OSNOVNI POJMOVI

Sada ćemo objasniti nekoliko pojmova koji su vezani za obradu teksta bez obzira koji tekst procesor koristimo.
Pre unosa teksta uvek treba postaviti izgled strane kako bismo postigli željeni cilj, a to je da dokument bude pregledan.
Margina (Margins) predstavlja belinu koja uokviruje tekst. Postoje ukupno četiri margine – Top (gornja), Bottom (donja), Left (leva), Right (desna).
Kod dokumenata koji se uvezuju (koriče) može da se doda i deo za koričenje (Gutter) u kome ne sme biti nikakvog teksta. Ovaj deo se dodaje sa leve, odnosno unutrašnje margine. Mere za margine mogu biti izražene u inčima ili centrimetrima. Uobičajeno je da se za gornju i donju marginu koristi mera od 3 cm, a za levu i desnu mera od 2.5 cm.
Prilikom kucanja papir može biti postavljen vertikalno (portrait) ili horizontalno (landscape). A što se tiče veličine papira, kod nas je uobičajena veličina papira A4. Header predstavlja zaglavlje, a Footer podnožje stranice. Na primer, u nekim knjigama se u zaglavlju iznad teksta nalazi ime dela, a u podnožju broj strane. Stranice se mogu brojati redom od početka ili od nekog zadatog broja. Brojevi stranica mogu se nalaziti sa gornje ili donje strane - levo, desno ili u sredini. Mogu biti ispisani arapskim ili rimskim brojevima ili slovima. Pored toga na dnu teksta mogu se nalaziti i dodatna objašnjenja - fusnote (foostnote).
Prilikom unosa teksta veoma je važno da otkucani dokument ima lep izgled. Tekst procesor omogućava podešavanje izgleda teksta. Izgled teksta može da se menja promenom veličine slova poravnanjem teksta i razmakom između redova. Takođe, može se menjati visina slova ili razmak između slova u nekoj reči.
Font predstavlja sva slova jedne azbuke, kao i brojeve napisane na isti način ili istim stilom. Drugim rečima font predstavlja jednu familiju slova i brojeva. Danas postoji više desetina hiljada različitih tipova slova i dizajneri svakog dana kreiraju nove vrste slova. Svaka familija slova ima svoje ime. Najčešće se koristi font Times New Roman. Familija slova pored oblika ima i veličinu koja se izražavaposebnom merom tačka. Prilikom kucanja najčešće se koristi veličina 12. Pored izbora imena i veličine, može se odrediti i stil fonta. Naime, svaki font može biti ispisan na četiri različita načina: obično (Normal), italik (Italik) ili kurziv, masno (Bold) i masno kurzivno (Bold Italik). Različita slova se koriste za isticanje pojedinih delova teksta. Obična slova se najčešće koriste za unos teksta. Razmak između slova može biti uvećan i umanjen. Ako je razmak suviše mali, slova se preklapaju. Zato umanjenje ne sme biti ispod 0.3.
Postoji i mogućnost uredjenja izgleda paragrafa. Paragraf predstavlja osnovni deo teksta između dva nova reda. Kod paragrafa treba definisati položaj prvog reda u odnosu na ivicu paragrafa, zatim razmak između redova u paragrafu, kao i rastojanje između prethodnog i narednog paragrafa. Veličina razmaka između redova po pravilu treba da bude bar za dve tačke veća od veličine fonta. Redovi u pasusu mogu biti poravnati po levoj strani, po desnoj strani, centrirani ili poravnati i po levoj i po desnoj strani. Najčešće se koristi ravnanje i po levoj i po desnoj ivici, što se postiže izborom natpisa Justified. Programi za obradu teksta obično ne dozvoljavaju da se paragraf koji prelazi sa jedne strane na drugu deli, tako da na početnoj strani bude samo jedan red ili da na drugoj ostane samo jedan red, pošto to otežava razumevanje pojedinih pasusa.

UVOD....................................................................................................................................... 2
Kodovi........................................................................................................................................2
Osnovni pojmovi........................................................................................................................3
Microsoft Word........................................................................................................................4
Kako se pokreće program? ............................................................................................4
Podešavanje radnog okruženja ......................................................................................5
Izgled i veličina strane ..................................................................................................5
Unos i korigovanje teksta ............................................................................................. 6
Uloga pojedinih tastera pri unosu teksta ...................................................................... 6
Kretanje kroz tekst ...................................................................................................... .7
Oblikovanje teksta ............................................................................................ ...........7
Selektovanje i izmena teksta ........................................................................................ 8
Snimanje dokumenta ........................................................................................ ............8
Učitavanje već postojećeg dokumenta ............................................................. ............8
Štampanje ......................................................................................................... ............8
Rad sa tabelom ..............................................................................................................9
Rad sa slikama .............................................................................................................. 9
TeX ............................................................................................................................... ..........10
LaTeX .....................................................................................................................................10
Označavanje teksta ........................................................................................... ..........10
Upotreba i struktura LaTeX dokumenta ......................................................................10
Tekst dokumenta .........................................................................................................11
Fontovi ........................................................................................................... ............11
Formatiranje formula i matematičkih simbola ............................................................11
Literatura ...............................................................................................................................12