Obrada slike i zvuka

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz informatike.

OBRADA SLIKE I ZVUKA

Za današnje vreme bismo mogli reći da je vreme gde je oblast “multimedija” veoma opširna u smislu njenog izražavanja i unapređenja. Kao glavne oblasti multimedija mogu se izdvojiti:

1. audio,
2. grafika,
3. video, i
4. internet

Audio: sadržaj ove oblasti jeste zvuk, obrada zvuka. Obrada zvuka treba da dostigne nivo najvećeg kvaliteta akustike kako bi korisnik zadovoljio svoje potrebe. Bitan aspekt kod zvuka je kompresija koja služi za njegov lakši prenos. Kao posledica velikog kompresovanja može doći do gubljenja kvaliteta zvuka što može dovesti do njegovog potpunog izobličenja i on bi tada postao, jednom rečju, beskoristan.

Grafika: Ovu oblast čini prikazivanje slike i njena obrada u istim standardima kao i audio (zvuk), kod kojeg je takođe veoma bitna kompresija i filtriranje od raznih šumova.

Video: predstavlja integraciju dve prethodno navedene oblasti zvuk – slika koje u vremenskom periodu daju video. Na primer, televizijska slika koja je danas prisutna u svakom domaćinstvu.

Internet: ova oblast će biti veza za komunikaciju ne samo multimedijalnih proizvoda nego i svih tehnologija. Internet predstavlja skup svih oblasti multimedija audio – grafika – video.

Glavnu ulogu u prikazivanju svega ovog igra i hardverski deo računara, koji omogućava funkcionisanje svih oblasti (digitalni audio signal, direktan pristup ostalim komponentama, skladištenje, kompresiju itd.). Današnji svet multimedija se sastoji od nekoliko međusobno povezanih i organizovanih delova.

Zvuk

Kod predstavljanja audio zapisa veoma je bitna i hardverska podrška koja nam omogućava bolje predstavljanje zapisa. Kvalitet audia je različit i zavisi oda medija koji se koriste (CD, FM radio, AM radio, kasetofon, itd.).

Zvučna kartica:

Frekvencija 44.1 KHz
Rezolucija 8 i 16 bita
Sadrži AD i DA konvertore
Daje fajl formata .wav

Karakteristike muzike:

20 Hz – 20 KHz (2 X kada se radi o stereozvuku)
8 bita 256 nivoa
16 bita 65536 nivoa

Fonem (glas) je skup fonema koji čini jezik, najmanja funkcionalna jedinica koju mi možemo razlikovati. Kod ženskog i muškog govornika fonem je na različitom opsegu, ali ga mi doživljavamo potpuno isto. Govorni signal kod oveka je između 100 Hz – 10 KHz, što znači da ljudsko uho izvan ovih granica ne čuje. Naijstaknutije frekvencije u govornom signalu su fonemati koje mi primećujemo. Amplituda signala kojeg posmatramo je fonematna jačina.

Psihoakustični efekti su efekti koje mi podešavamo tako da opsege koje bolje čujemo što bolje predstavimo, a opsege na koje je naše uho manje osetljivo predstavimo u lošijem obliku. Dinamički opseg koji čujemo je 15 dB, to je razlika signala od praga čujnosti do granice bola. Najosetljiviji deo kod čulnih čula se nalazi u opsegu od 1 KHz – 6 KHz, koji treba da bude predstavljen na najbolji mogući način, radi dobijanja najboljeg kvaliteta zvuka (slika 1). Na primer, za razumevanje govora preko telefonske linije opseg čujnosti se nalazi između 300Hz – 3400 KHz, što je i prikazano u tabeli 1