Neverbalna komunikacija

NEVERBALNA KOMUNIKACIJA

UVOD


Pod neverbalnom komunikacijom se podrazumevaju sva namerna ili nenamerna značenja koja nemaju oblik verbalnog komuniciranja, a tu su najčešće pogled, izraz lica,govor tela, gestovi, paralingvistika...Kao sto verbalna komunikacija poseduje sopstvene gramatičke strukture, tako i neverbalna komunikacija ima svoj oblik, funkciju i značenje sa različitim varijacijama koje su kulturno determinisane. Neverbalna komunikacija je najvećim delom nesvesna. Ljudi njome izražavaju svoje emocije. Oko 93% utisaka se formira na bazi neverbalnog a samo 7 % na bazi verbalnog komuniciranja.
Neverbalni znakovi imaju mnogo funkcija u komunikaciji.

Prema Argalju, neverbalno ponašanje se prvenstveno koristi za:

• Izražavanje emocija (kada su nam ooči sužene, usne stisnute u tanku ravu crtu kada smo ljuti...)
• Otkrivanje stavova (na primer kada nam se neko svedja, mi se smešimo, tada imamo pojačan kontakt očima, a kada nam se neko ne svidje, u tom slučaju izbegavamo poglede, govorimo dubokim glasom...)
• Odražavanje osobina ličnosti (kada kažemo da smo otvorena osoba-tada govorimo energičnim glasom)
• Regulisanje verbalne komunikacije (spuštamo glas i odvraćamo pogled dok završavamo rečenicu..)

Obliki neverbalne komunikacije se obično pojedinačno proučavaju radi lakšeg razumevanja, iako se oni u svakodnevnom životu pojavljaju istovremeno.
Potoji 5 različitih kategorija neverbalnih kodova:

• Gledanje
• Ekspresija lica
• Govor tela
• Paralingvistika
• Proksemika


GLEDANJE


Gledanje posle reči ima najmoćnije sredstvo komunikacije koje čovek koristi. Moć očiju je najveća u neposrednom uzajamnom pogledu kada se dvoje ljudi gledaju u oči. Kontakt očima može biti dugotrajan ili kratkotrajan, direktan ili indirektan, isprekidan ili neprekidan.
Većina pravila očne gramatike zavise od konteksta u kome se kontakt očima ostvaruje, mada postoje univerzalna pravila koja imaju sličnu primenu u bilo kom kontekstu, vremenu i svuda na svetu.
Prema Veinrajtu postoje glavna pravila gledanja:

• Previše kontakta očima se obično smatra komuniciranjem superiornosti, manjkom poštovanja, pretnjom ili pretećim stavom
• Premalo kontakta očima se interpretira kao nedostatak pražnje, nepristojnost, neiskrenost, stidljivost...
• Povlačenje kontakta očima tako što se spusti pogled obično se tumači kao signal podredjenosti
• Osoba će često gledati u drugu osobu: kada ih smeste daleko jedno od drugog; kada rspravljaju o opštenim i lakim temama; kada je jedan osoba zainteresovana za drugu osobu; kada pokušava da domirila ili utiče na drugu osobu...
• Osoba će veoma malo gledati u drugu osobu iz sledećih razloga: kada ih postave blizu jednu drugoj; kada razmatraju lične i teške teme; kad se osobi ne dopada oan druga...
• Ljudi će efikasnije komunicirati jedni s drugima ako njihova interakcija sadrži onoliko kontakata očima koliko oboje smatraju prikladnim situaciji u kojoj se nalaze.

Takodje Veinrajt smatra da su osnovne funkcije gledanja: traženje informacija; iskazivanje pažnje i interesovanja; traženje i kontrolisanje interakcije; dominiranje, pretnja iuticaj na druge; povratna informacija.

Traženje informacija se odnosi na prepoznavanje da li neko govori istinu, da li se nekome svidjamo ili ne, da li druga osoba obraća pažnju na ono što govori...

Iskazivanje pažnje i interesovanja se pokazuje slojevito: čim nekog pogledamo postaje mu jasno da je zadobio našu pažnju , ako ga gledamo duže od dve sekunde zaključiće da je zadobio naše interesovanje.

Traženje i kontrolisanje interakcije se uspostavlja pogledom pa kontakt očima igra presudnu ulogu u sinhronizovanju onoga što se dešava izmedju dvoje ljudi.

Dominiranje, pretnja i uticanje na druge iskazuju se dugim i neisprekidanim pogledom.

Povratna informacija ili pružanje prilike za reakciju i kritiku onih koji slušaju dok govorimo se odnosi na to da govornike treba ubediti da ostali slušaju, a slušaoci trebaju osetiti da se njihova pažnja ceni i da govornici govore njima.

Otkrivanje stavova se često dešava kroz voljno pružanje prilike za kontakt očima. Ljudi koji se dopadaju jedni drugima često se upuštaju u kontakt očima, za razliku od onih koji se ne podnose.


EKSPRESIJA LICA


Ekspresija lica služi za prenos emocija, stavova i namera, definiše naš identitet i utiče na naš odnos s drugima. Lice je prvi deo osobe koji gledamo pa sudimo o celokupnoj ličnosti donosimo na osnovu njega.Osnovni utisak se stiče uočavanjem ekspresije lica što doprinosi boljem razumevanju sagovornika. Iskustvo pokazuje da su otvorena, prijateljska, nasmešena lica, privlačnija od zatvorenih, natmurenih i nepokretnih lica. Prijateljsko lice pokazuje želju za razumevanjem i podržavanjem drugih; izrazom lica se nagoveštava slaganje ili neslaganje, razumevanje ili nerazumevanje. Utvrdjeno je da mišići lica načine hiljade pokreta dok govorimo, gledamo,smejemo se, plačemo...Na nekim licima se može videti sve: emocije i misli, raspoloženje i stanje duha.
Crte lica koje obično doprinose privlačnosti su: pravilne, simetrične crte lica, visoko čelo, lep ten, jasne oči, lepo ošišana i očešljana kosa...
Licem izražavamo sedam temeljnih emocija: sreća, iznenadjenje, strah, tuga, ljutnja, gadjenje i interesovanje. Na različitim delovima lica istraživači su pronašli različite emocije: u očima-strah i tugu; na obrazima i u očima-srecu; na čelu, u očima i na pokretima usana – iznenadjenje; iz slike celog tela – ljutnju.


GOVOR TELA

Govor tela obuhvata veliki broj različitih signala. Sama pojava i gradja tela, njegov položaj, gestovi i pokreti pojedinih delova tela govore više nego izrazi lica i zato ga je teže otkriti.

Ljude prema obliku tela uobičajeno delimo na:
• Ektomorfe (mašave i koščate)
• Mezomorfe (mišićave)
• Endomorfe (debele)

Na osnovu gradje čovekovog tela, prema Argajlu, skloni smo da ektomorfe smatramo mirnim i napetim, mezomorfe nezavisnim i avanturistima i endomorfe toplim, privlačnim i zavisnim.
Odeća je jedan od važnijih faktora isticanja i skrivanja pojedinih delova tela. Odeća može biti kategorisana na više načina, ali jedan od osnovnih je da li je formalna ili neformalna. Formalna odeća je više zastupljena na poslu, a neformalna u slobodnom vremenu. Najfunkcionalnija poslovna odeća bez obzira na posao koji se obavlja je klasična odeća. Ta vrsta odeće se ogleda u kroju i boji, vrsti i izboru materijala, obući, tašnama,kravatama i ukrasima. Za poslovne muškarce se preporučuju odela teget, plave, žuto-smedje i sve nijanse sive boje. Za poslovne žene se preporučuju: crna, braon, plava kao teget,i sve nijanse sive boje.

Držanje tela

Držanje tela je neraskidivo povezana sa gestovima i s njima čini integralnu celinu. Postoje tri osnovne vrste držanja tela: stajanje, sedenje i ležanje.
Držanje tela može otkriti status u komunikaciji. Oni sa visokim satusom imaju uspravno držanje i podignutu glavu, a oni na niskim statusom izražavaju svoju poniznost i pokornost ,
stegnutim ramenima i zatvorenim pokretima.

Gestovi i pokreti tela

Pokreti tela se izražavaju usavršavanjem gestova i pokreta glave i tela, pa ovu vrstu neverbalne komunikacije pojedini autori zovu kinestetičkom komunikacijom.
Gestovi nam dozvoljavaju stepen izražajnosti i suptilnosti koja je nemoguće sa ostalim aspektima neverbalne komunikacije.
Majkl Argajl je predložio 5 funkcija koje gestovi mogu da obavljaju, a to su:

• Ilustrovanje i ostali signali povezani sa govorom
• Običajni znaci i znakovni jezici
• Pokreti koji mogu da izraze emocije
• Pokreti koji izražavaju ličnost
• Pokreti koji se koriste pri raznim religijskim i drugim ritualima

Pol Ekman i Volas Frizen takodje smatraju da postoji 5 kategorija gestova:
• Amblemi (pokreti koji zamenjuju reči)
•
• Ilustratori (pokreti koji prate odnosno dopunjuju govor)
• Regulatori (pokreti koji pospešuju promenu u ulozi govornika ili slušaoca)
• Adapteri (pokreti koji ukazuju na emocionalno stanje čoveka)
• Pokazivači afekta (pokreti koji direktnije izražavaju emocije)


Pokreti glavom

Klimanje glavom je najznačajniji pokret kojim pokazujemo da li se s nečijim stavom ili razmišljanjem slažemo ili ne slažemo pa to potvrdjujemo ili odbacujemo.

Pokreti ruku

Pokreti rukom, šekom, prstima su pokreti koji se nesvesno ili svesno čine u verbalnoj komunikaciji, informisanju i objašnjavanju. Gestovi kao što je lupanje rukom po stolu, često prekrštene ruke,vrtenje palčeva su po Morisu „znaci barijere“. Oni ometaju komunikaciju, podižu nevidljivi zid izmedju učesnika, ali mogu značiti i gestove odbrane i vid napetosti.

Psiholozi posebno izdvajaju manuelnu gestikulaciju i objašnjavaju značenje pokreta rukom, šakom, prstima, obema rukama. Tako se ističe da:
• Dlanovi okrenuti na gore označavaju da je sagovornik speman i otvoren za razgovor
• Dlanovi okrenuti na dole znače zatvaranje, odbijanje dijaloga
• Takviranje šakom ili šakama znači potenciranje i naglašavanje odredjene reči
• Šake pkrenute dlanovima jedan naspram drugog predstavljaju signal razmišljanja
• Polu savijena šaka dlanom prema drugima znači upućivanje na sebe
• Dlan okrenut prema sagovorniku sa poluisruženom rukom u laktu znači zaustavljavnje sagovornika


PARALINGVISTIKA

Paralingvistika je oblik neverbalne komunikacije koji se bavi načinom na koji je nestp rečeno. To je u stvari sistem neverbalnih znakova koji prati verbalnu komunikaciju, kao što ju: intonacija, ton, tempo, jačina i ritam glasa, uzvici, jezičke poštapalice, naglašavanje odredjenih reči...

Glas je izuzen instrument zato što otkriva naš pol, godine, poreklo, nivo obrazobanja, emocionalno stanje.

Intonacija se odnosi na visinu glasa što omogućava da prepoznamo da li je poruka saopštena u formi pitanja ili izjave

Ton glasa reflektuje uzbudjenje, emocije i raspoloženje. Ton na kome se pretežno odvija govor je srednji ton; kod žena: alt, mezosopran i sopran, kod muškaraca: bas, bariton i tenor.
Intenzitet galsa je povezan sa tonom. Intenzitet može prenositi različita značenja: tih glas prenosti prisnost, privatnost i prijateljstvo, a jak službenost i autoritativnost.

Boja glasa je prirodno data, uslovljena polom i fiziološkim karakteristikama čoveka.

Visina glasa zavisi od prirode i temperamenta osobe, njenog vaspitanja, odnosa prema sagovorniku i trenutnog raspoloženja.

Za dobre glasove kažemo da su: prijatni, blagi, puni, harmonični, topli,duboki, normalni, nežni,zanimljivi....
Za loše glasovekažemo da su: hrapavi, kreštavi, piskavi, promukli,grubi, cičavi,oštri,slabašni, loši, neprijatni...

Tempo govora izražava se najčešće beojem izgovorenih slogova u sekundi. Tri osnovne kategorije tempa su: lagan ili spor, srednji i brzi. Optimalan tempo govora je 4-7 slogova u sekundi. Brzina govora zavisi od spoljašnjih i unutrašnjih faktora.

Vokalna buka pomaže u komunikaciji pri izražavanju stavova i emocija

Korišćenje pauze-ona može predstavljati kratak prekid glasa da bismo ukazali na granice i odnose izmedju delova rečenice što je slično intonaciji. Druga funkcija može predstavljati privremenu likalnu neaktivnost pa na taj način prenosimo neizvesnost, oklevanje, napetost...

Po Bananjinu pauza može biti:
• Logička ili pauza razganičenja-razdvaja misaone veline i doprinosi pravilnom raumevanju izraženog
• Psihička-prenosi odrejdeno psihičko stanje govornika
• Ritmička-pauza vezana za stil i rimu
• Tehnička-kada nastaje kao rezultat respiratornih mogućnosti komunikatora



PROKSEMIKA


Proksemika je nauka o korišćenju prostora pri komunikaciji.
Edvard Hol je definisao tri glavne kategorije prostornog ponašanja:
• Fizička razdaljina ili blizina medju učesnicima komunikacije
• Položaj koji zauzimaju jedan prema drugome
• Subjektivni odnos koji zauzimaju prema prostoru i osobama u tom prostoru


Postoje četiri korišćenja prostora:
• Intimna zona (distanca: 0 cm-50 cm) u kojoj se ljudi dodiruju ili im je lako da se dodirnu.
• Lična zona (distanca: 50 cm -120 cm) u kojoj su ljudi u stanju da se rukuju
• Društveno-konsultantska zona (distanca: 120 cm – 300 cm) najčešće se koriste pri svakodnevnim susretima društvenog ili poslovnog tipa
• Javna zona (distanca: 300 cm i više) koristi se u javnim govorima ili nastupima

Postoji odredjena povezanost izmedju verbalne i neverbalne komunikacije.
Uloga neverbalne komunikacije kada se javlja s verbalnom može se u osnovi svesti na sledeće:
• Obaveštava sagovornike da li slušaju nili ne slušaju s pažnjom jedan drugog
• Podržava verbalna saopštenja izražavanjem slaganja
• Orijentiše dalje izlaganje znakovima neodobravanja ili sumnje
• Služi sinhronizaciji dijaloga i obezbedjuje njegom tok
• Dopunjuje, ističe,a često i menja smisao verbalnih saopštenja



Konrnegijijeva pravila dobra komunikacije su:
• Biti iskreno zainteresovan za druge ljude
• Smešiti se
• Imati na umu da je ime čoveka za njega najsladji i najvažniji zvuk na svim jezicima
• Biti dobar slušalav i podsticati druge da govore o sebi.
• Govoriti stvari koje su od interesa za drugu osobu
• Učiniti da se druga osoba oseti važnom i činiti to iskreno...




























LITERATURA


1. Radovan Čokorilo, Poslovne komunikacije.
2. http://www.wikipedia
3. Ekonomska enciklopedija