Nervni sistem - veliki mozak

Maturski, seminarski i diplomski radovi iz biologije i ekologije.

Насупрот ранијим схватањима да је психа,односно душа самостална независна творевина,данашња наука,која почива на сазнањима скупљеним у току дугих векова,сматра психу производом материје.На земљиној кугли појавио се живот.Од тада се целокупна материја од које је изграђена земља дели на две категорије: на неорганску и органску материју.Органска материја се развијала даље,усложњавајући се све више и почела је да ствара потпуно нов производ-психичке феномене. Та психа са једном од њених најважнијих појава-свешћу развила се код човека,највишег представника код живих бића.Дуго се није знало где свест у човеку настаје,где је њено седиште.И први који су је локализовали у мозгу били су грчки мислиоци Алкмеон(580 п.н.е) и Платон(427-347 п.н.е) пре више од 25 векова.Ово мишљење није било учвршћено.Отприлике у исто доба Аристотел(384-322 п.н.е.) мозгу не придаје тако велики значај.Он сматра да је то орган који хлади топлоту која долази из срца.Отац медицине Хипократ(460-375 п.н.е.) зна да мозак управља покретима нашег тела и да оштећење једне мождане полулопте доводи до одузетости супротне половоне тела.
Од тих времена па све до савременог доба интересује људе и они траже и налазе његова решења од којих нека ни данас не задовољавају строге захтеве науке.

Циљ познавања психичког живота је упознавање здравог начина живота, упознавање основа тзв. душевне хигијена

Нeрвни систем

Нервни систем се састоји од:
Централног нервног система које се састоји из:
-Кичмене мождине(medulla spinalis)
-Mозга(еnecephalon)
-Периферног нервног система, њега чине наставци нервних ћелија које повезују нервне центре са периферијом.Чине га два дела:
-Цереброспинални
-Симпатички(аутономни)нервни систем.

У централном нервном систему налазе се нервни центри који регулишу поједине функције организма.Нервни систем је цевастог типа.Влакна нервних ћелија јасно су дефинисана у снопове.Услед присуства мијелинског омотача снопови нервних влакана имају седефасто-белу боју и чине такозвану белу масу мозга.Док дендрити и немијелизована влакна улазе у састав сиве масе.Под појмом нервног центра подразумевају се групе нервних ћелија у централном нервном систему које регулишу поједине функције.На пример, у кичменој мождини се налазе неурони од којих зависи остваривање разиличитих рефлексних реакција, као што је рефлекс флексије(одмбрабено повлачење екстремитета),рефлекс екстензије(пружања)итд.Дакле у кичменој мождини се налазе нервни центри за те рефлексе.У продуженој мождини смештен је један од центара за дисање(апнеустички центар),и зато о њој говоримо често као о „чвору живота“.Такође су ту и центри за подешавање крвног притиска и инхибицију(кочење) рада срца.У истом делу централног нервног система су и важни рефлексни центри за одбрамбене реакције организма и исхрану (нпр. корнеални рефлекс,рефлекс сужења,кијања,кашљања,гутања итд.).Међутим треба нагласити да једну функцију не мора увек да регулише само један нервни центар.Напротив,чешћи је случај да поједине функције регулише више центара.Ово се може добро показати не примеру кретања.У кичменој мождини налазе се центри за основне рефлексе,од којих зависи кретање.Ту су између осталих,центри за рефлекс ходања.Међутим ходање не зависи искључиво од кичмене мождине.Напротив за правилно и усмерено ходање неопходно је ангажовање нервних центара скоро свих делова мозга,укључујући и велики мозак.Такође, важно је да су нервни центри који регулишу поједине функције у различитим деловима повезани и координисани.
Његова важна функција је и усаглашавање организма са његовом околином и усаглашено деловање организма као целине.За успостављање веза