Naucni metodi za sticanje znanja

Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.

Ako se nauka ne shvati isključivo kao sistem znanja, nego i kao svojevrsna čovekova delatnost usmerena na sticanje novih znanja o stvarnosti – iskrsava pitanje metode kojom se takva delatnost obavlja.

Da bi bila ispravno definisana, nauka mora da ukaže na metodu kojom se koristi i na njene odlike – kritičnost :

1.Celoviti pristup naučnoj metode razmatra njenu:
•prirodu i suštinu
•strukturu i formu
•funkcije
•vrednosti
•razvoj
2.Razlicitost pristupa naučnoj metodi s obzirom na:
•razlicite kontekste (vremenski, kulturni, socijalni, teorijski)
•probleme koje nauka rešava
•ciljeve koje nauke koji se, takode, menjaju.

Pojam znanja

Znanje eventualno može biti alat, a prava moć je neznanje. Orwell je samo zapisao ono što sve vlasti koje se sortiraju pod naslov “autokratija”, ili one koje su podsvjesno takve, dobro znaju i primjenjuju.

Znanje je oduvek bilo jedan od osnovnih instrumenata razvoja društvenih zajednica i uspešnih nacionalnih ekonomija. U savremenim uslovima, naročito globalizacione, inovacije i novostvoreno znanje kao rezultat istraživanja postaje ne samo osnov razvoja već i ključni faktor nekog društva.

Povećanje ulaganja u stvaranje novog znanja na svim naučnim oblastima i pretvaranje tog znanja u svekoliki razvoj stoga je neophodno, ne samo za stvaranje društva zasnovanog na znanju već i za poboljšanje nacionalne konkurentnosti, kvaliteta života pojedinca i društva u celini, smanjivanje nesklada na tržištu rada, stvaranje socijalne pravičnosti i povezanosti svih grupa društva.

POJAM NAUKE I NAUČNI METODI

Nauka je skup svih metodički sakupljenih i sistematski sređenih znanja, kako opštih tako i onih u nekom specifičnom području ili aspektu stvarnosti. Nauka je jedinstvo otkrića i dokaza, metoda i sistema, istraživanja i izlaganja. Nauka je objektivno, logički argumentovano i sistematizovano znanje o zakonitostima, činjenicama, uzrocima i pojavama u stvarnosti, stečeno i provereno egzaktnim posmatranjem, ponovljivim eksperimentom i valjanim razmišljanjem.

Prema ovom shvatanju nema teorije metode koja ne bi bila ili empirijska ili logička disciplina, jer je sve drugo besmisleno (Poper). Zadatak metodologije ogleda se u logickoj analizi jezika nauke i određivanju kriterijuma naučnosti.

Cilj naučne metode jeste sticanje istinitog ili visoko verovatnog znanja. Proučavanje naučne metode obuhvata:
•nastojanje da se otkriju pravila i tehnike kojima bi se naučnici koristili u otkrivanju znanja, tj. stvaranju teorija,
•nalaženje objektivno opravdivih principa za ocenjivanje teorija na osnovu raspoloživih svedočanstava
•Nije moguće stvoriti sistem pravila za proučavanje stvaranja naučnih teorija i dolaženja do naučnih otkrića, ali je moguće naći pravila koja bi se uspešno mogla primenjivati u kontekstu opravdavanja.

Objektivnost

Objektivnost je glavna odlika naučne metode za sticanje znanja :
•naučna metoda je neutralna u odnosu na teoriju i da se ništa ne menja kada se ista metoda upotrebljava za ocenjivanje i proveravanje razlicitih teorija.
•Težnja ka unifikaciji nauke i zastupanje teze o jedinstvu metoda prirodnih i društvenih nauka.
•Prekomerno uzdizanje logike i metode logicke analize, bez sluha za sadržajnu stranu problema, vodi rasparcavanju, osiromašenju i umrtvljenju proučavanog područja.
•Osnovna naučna metoda je metoda indukcije (uspeh Njutnove fizike)
•Naučno znanje mora biti slobodno od vrednosti, koje vode subjektivizmu (vrednosni iskazi nisu ni istiniti niti lažni, te ih je nemoguce dokazati ili opovrgnuti)

Teoretski pristup