Načelo rizika finansiranja

Načelo rizika finansiranja možemo podeliti na:
c) rizik ostvarenja negativnog finansijskog rezultata, a načešće se prouzrokuje padom
proizvodnje, prodaje i cena
g) rizik poverilaca da neće naplatiti svoja potraživanja, najčešće nastaje zbog
prezaduženosti preduzeća, zato poverioci radije finansiraju preduzeća kod koga je
sopstveni kapital veći, jer on predstavlja garanciju da će potraživanja biti plaćena.
Kod načela povoljne slike finansiranja bilans preduzeća daje sliku njegove finansijske situacije. Na osnovu toga ocenjuje se bonitet i atraktivnost ulaganja u takvo preduzeće. Cilj je svakog preduzeća da stvori što povoljniju sliku o svom preduzeću kako bi privukao investitore i sredstva za dalji razvoj.
Kod načela nezavisnosti finansiranja govorimo da je skoro svako preduzeće primorano da pored sopstvenih koristi i tuđe izvore finansiranja. Na ovaj način ono postaje zavisno od tih izvora pri čemu povećava rizik gubljenja svoje samostalnosti u odlučivanju. Mora se računati i na to da poverioci traže i određena obezbeđenja za svoja potraživanja, a ona mogu biti i hipotekarni zahtevi, odnosno imovina, što sužava prava korišćenja svoje imovine. Što preduzeće ima bolji bonitet time su i sredstva obezbeđenja plaćanja manja ili ih poverioci ni ne traže.


ZLATNO BANKARSKO PRAVILO

Prema ovom pravilu banke treba svoje kratkoročne depozite da koriste za kratkoročne plasmane, a dugoročne depozite za dugoročne plasmane. Međutim banke vrlo često odstupaju od ovog pravila, a to im omogućava:
c) Obnavljanje kratkoročnog depozita, što znači da se oni obnavljaju jer jedni ulažu
novac, a drugi podižu.
h) Taloženje novca, što znači da po zakonu verovatnoće neće svi u isto vreme podići
svoj novac sa bankovnih računa, osim u nekim vanrednim okolnostima. U redovnim
okolnostima uvek postoji novac koji je stalno prisutan, i može se iskoristiti za
dugoročne plasmane.
l) Povezanost komitenata banke, znači kada dva preduzeća imaju račun kod iste
banke oni svoja plaćanja uplaćuju s jednog računa na drugi ali sve u okviru jedne
banke. Kada se dva komintenta nalaze u različitim bankama onda onim svojim
međusobnim plaćanjima povećavaju finansijski potencijal druge banke.
n) Međubankarsko kreditiranje, znači ako banka postane insolventna tada ona
koristi kredite drugih banaka.



ZLATNA BILANSNA PRAVILA

Ovo pravilo se može posmatrati dvojako, u užem i u širem smislu. U užem dugoročna ulaganja u aktivu (nematerijalna i materijalna imovina, finansijska imovina…) treba finansirati iz dugoročnih izvora finansiranja(osnovnog kapitala, zadržanog dobitka, dugoročnih obaveza). U širem smislu dugoročno vezanu imovinu, odnosno dugoročna ulaganja, uključujući i ulaganja u stalnu obrtnu imovinu, treba finansirati iz dugoročnih izvora (sopstvenih i tuđih).

FINANSIRANJE NAJDUGOROČNIJIH ULAGANJA I FINANSIRANJE KRATKOROČNIH ULAGANJA

Pod najdugoročnijim ulaganjem podrazumevaju se ulaganja u:
a) zemljište
b) akcije drugih preduzećc) a i trajne uloge u druga prduzećd) a
e) stalnu obrnu imovinu
f) građevinske objekte
g) osnovno stado
h) pokrići) e gubitka
Kod ulaganja u zemljište vrši se trajno vezivanje novčanih sredstava. Zemljište se ne amortizuje i na njega se ne obračunava i ne plaća amortizacija, tako da se ova ulaganja ne vraćaju i ne pretvaraju u novčani oblik. Ulaganje u akcije, kao i trajni ulozi u druga preduzeća takođe trajno vezuju novčana sredstva, jer kupljene akcije se ne pretvaraju u novac. Stalna obrtna imovina predstavlja deo kratkoročne imovine koja je stalno prisutna u preduzeću, zalihe materijala, zalihe nedovršenih proizvoda i zalihe gotovih proizvoda. Ulaganja u građevinske objekte su dugoročna koja se sporo vraćaju. Osnovno stado čini deo stada namenjen za tovljenje, prodaju i klanje.Gubitak predstavlja smanjenje imovine i kapitala. Gubitak se pokriva iz dugoročnih izvora finansiranja, jer se po pravilu gubitak pokriva tek u narednim godinama. Pravilo finansiranja je da uglaganja u kratkoročnu imovinu treba finansirati iz kratkoročnih izvora, pošto se ta ulaganja vraćaju i pretvaraju u novac najkasnije u roku od jedne godine.

VERTIKALNA PRAVILA FINANSIRANJA

a) Pravilo 1:1 (odnos sopstvenih I tuđih izvora finansiranja)
Ovim pravilom se smatra da odnos sopstvenih i tuđih izvora finansiranja bude 1:1. Ni jedno preduzeće nije u mogućnosti da se u potpunosti samostalno finansira i prinuđena su da koriste tuđe izvore. Ako se preduzeće pridržava ovog pravila smatra se da će moći da isplati svoje obaveze, pa i u slučaju stečaja ili likvidacije sve dok vrednost njegove aktive na tržištu ne padne ispod 50% iskazane vrednosti u bilansu stanja.Ovo pravilo značajno je i za smanjenje troškova finansiranja, najviše što su kamate daleko niže. Takođe omogućava preduzeću neophodnu nezavisnost i slobodu odlučivanja, a ujedno i fleksibilnost na brze promene.
b) Odnos osnovnog i rezervnog kapitala
Ne postoji jedinstveno mišljenje o tome kakav odnos treba da postoji između osnovnog i rezervnog kapitala. Većina autora smatra da i ovde taj odnos treba da bude 1:1, što znači da ovo pravilo zahteva 25% rezervi kapitala u odnosu na ukupan kapital preduzeća.

OSTALA PRAVILA FINANSIRANJA
a) Pravilo finasiranja 2:1 (current ratio, bankers ratio)
Prema ovom pravilu odnos likvidne imovine i dugova mora da bude 2:1. Ovo znači da na svaka dva dinara kratkoročnih ulaganja dolazi 1 dinar kratkoročnih izvora finasiranja.
b) Pravilo finasiranja 1:1 (acid test)
Prema ovom pravilu iznos novca, kratkoročnih hartija od vrednosti ii kratkoročnih potraživanja treba da bude jednak iznosu kratkoročnog finansiranja.
d) Pravilo o odnosu novca i kratkoročnih izvora
Ovim pravilom određuje se minimalni iznos novca u odnosu na dugove kojima bi se obezbedila solventnost preduzeća. Prema ovom pravilu preduzeće bi trebalo da stalno drži 12-20 odsto gotovine od vrednosti kratkoročnih obaveza. Ovo pravilo nije naišlo na široku primenu.

VREMENSKA VREDNOST NOVCA

Vremenska vrednost novca predstavlja određenu vezu između neke novčane jedinice u sadašnjosti i te novčane jedinice u budućnosti. Neki novčani iznos se može uložiti u sadašnjosti i u budućnosti ostvariti veći povraćaj glavnice sa kamatom od početnog uloga. Preduzeće neće ulagati u sadašnjosti ukoliko neće dobiti više u budućnosti. Vrednost novca u sadašnjosti je veća nego nominalno jednak iznos u budućnosti, a to zbog toga što postoji mogućnost njegovog profitabilnog ulaganja u sadašnjosti i ostvarenja većih iznosa u budućnosti. Da bi novac doneo zaradu on se mora uložiti. Ako se ne uloži nastaje trošak koji je jednak propuštenom prinosu koji se mogao ostvariti njegovim ulaganjem. Ovaj trošak se naziva oportunitetni trošak. Svođenje budućih novčanih jedinica na sadašnju vrednost vrši se diskontovanjem. Primenom ovog metoda očekivani budući neto novčani tokovi diskontuju se na vrednost koja im odgovara u sadašnjosti.

FINANSIRANJE DOBAVLJAČKIM KREDITOM I FINANSIRANJE VREMENSKIM RAZGRANIČENJIMA


Dobavljačkim kreditom kupac koristi obavezu prema dobavljaču kao kratkoročni izvor finansiranja. Ovaj kredit se može nazvati i trgovačkim ili komercijalnim kreditom, pošto on podrazumeva uzimanje robe na kredit koji kupac mora vratiti u određenom roku. Kreditne uslove određuje dobavljač. Uslovi plaćanja razlikuju se s obzirom da li se radi o ponuđenim kasa-skontom ili ne. Kasa-skonto predstavlja popust koji prodavac daje kupcu u slučaju plaćanja odmah pri preuzimanju robe ili pre ugovorenog roka plaćanja. Kada dobavljač kupcu ne odobrava kasa-skonto kupac ima interes da obavezu plati poslednjeg dana kreditnog perioda. Kada dobavljač nudi kasa-skonto za prevremeno plaćanje tada kupac može da bira da iskoristi kasa-skonto plaćanjem u diskontnom roku ili da plati poslednjeg dana. Tada kupac snosi trošak finansiranja ovim kreditom jer je u pitanju oportunitetni trošak koji je nastao zbog toga što kupac nije iskoristio mogućnost plaćanja manje cene za kupljenu robu.
PASIVNA VREMENSKA RAZGRANIČENJA su zarade i razgraničeni porezi. Zarade zaposlenima se isplaćuju periodično i u tom periodu one se kumuliraju kao trošak poslovanja i iskazuju se kao kratkoročne obaveze preduzeća koje su plative po dospeću. Prema tome trošak je nastao, ali nije plaćen. Iako se obaveze kumuliraju preduzeću to ne stvara troškove finansiranja, stoga su razgraničene zarade besplatan izvor finansiranja. Ovde se dakle u ulozi kreditora pojavljuju zaposleni. Propisima su određeni rokovi u kojima se plaćaju porezi. Razgraničene poreze preduzeće koristi kao besplatan izvor kratkoročnog finansiranja. Rokovi dospeća poreza utvrđeni su zakonom pa se period finansiranja na ovaj način ne može produžavati. U ulozi kreditora kod ovog oblika finansiranja javlja se država.
FINANSIRANJE EMISIJOM KOMERCIJALNIH ZAPISA

Komercijalni zapis je neosigurana utuživa hartija od vrednosti sa rokom dospeća do godinu dana. Izdavalac komercijalnog zapisa se obavezuje da će kupcu kom. zapisa platiti iznos naznačen na kom. zapisu uvećan za ugovorenu kamatu na dan dospeća. Komercijalne zapise najčešće emituju velika preduzeća sa dobrim bonitetom radi pribavljanja kratkoročnih izvora finansiranja i to i od pravnih i od fizičkih lica. Uspeh prodaje ovih zapisa zavisi i od kamatne stope. Komercijalni zapis je jeftiniji izvor kratkoročnog finansiranja od kratkoročnih kredita banaka.


FINANSIRANJE SOPSTVENIM MENICAMA

Sopstvena ili solo menica je hartija od vrednosti koja predstavlja pismenu obavezu izdavaoca menice (trasanta) da plati, na tačno utvrđen datum određeni iznos novca. Ova menica može biti:
- plativa po viđenju
- plativa za određeni broj dana od izdavanja
- plativa na određeni dan
Primalac menice može menicu:
- držati do roka dospeća i naplatiti menično potraživanje u nominalnom iznosu
- indosirati menicu
- eskontovati menicu
Indosiranje menace predstavlja radnju primaoca menice kojom on plaća svoju obavezu, ukoliko njegov poverilac prihvata izmirenje duga prenošenjem meničnog potraživanja na njega. Eskontovanje menice predstavlja radnju primaoca menice kojom on prodaje menicu pre roka dospeća radi pribavljanja gotovine i rešavanja problema insolventnosti.

FINANSIRANJE BANKARSKIM AKCEPTNIM KREDITOM

Bankarski akceptni kredit se sastoji u stavljanju potpisa od strane banke kao akceptanta na menici koju na nju vuče njen komitent ili neko drugo lice. U ovom slučaju banka samo iznajmljuje svoj potpis naplaćujući proviziju. Banka se prema svom komitentu obezbeđuje, jer ona prema meničnim poveriocima istupa kao glavni dužnik. Akceptiranjem menice banka pojačava kreditnu sposobnost komitenta prema trećim licima. Bankarski akcept je vrsta bankarske garancije koja se daje u obliku menice. Preduzeće trasira menicu na banku koja vrši njeno akceptiranje uz određenu proviziju, čime se banka obavezuje da će je u roku isplatiti. Akceptirana menica se može eskontovati (prodati) istoj ili drugoj banci i tako dobiti eskontni kredit kojim preduzeće obezbeđuje kratkoročni izvor finansiranja. Preduzeće može akceptiranu menicu indosirati na svog poverioca i tako sa menicom neposredno platiti robu ili usluge.