Finansiranje neosiguranim bankarskim kreditima

Neosigurani bankarski krediti su:
1. Kreditna linija predstavlja kratkoročni kredit bez pokrića koji se odobrava na osnovu kreditne sposobnosti i boniteta preduzeća. Ovim aranžmanom postiže se dogovor između banke i preduzeća kojim se utvrđuje maksimalni iznos kredita. Kreditnom linijom obezbeđuje se finansiranje obrtnih sredstava u periodu do godinu dana. Kredit se ne mora u potpunosti iskoristiti, ali se ugovorena suma ne može prekoračiti.
2. Revolving kredit je obrtni kredit, odnosno postoji spremnost da se kredit automatski prolongira pod istim uslovima i u istom iznosu čim se iskoristi. S obzirom da se ovaj kredit automatski obnavlja predstavlja srednjoročni izvor finansiranja. Ovaj kredit međutim prate određeni troškovi, a to su: kamata na iskorišćeni deo kredita i posebna provizija na prosečan saldo neiskorišćenog kredita i stoga je ovaj kredit skuplji od kreditne linije.
3. Transakcioni kredit je kredit koji se odobrava za određenu namenu, npr. prilikom uvoza ili izvoza robe.

POJAM KRATKOROČNOG OSIGURANOG FINANSIRANJA I FIN. PUTEM FAKTORINGA

Kod kratkoročnog osiguranog finansiranja se od dužnika traži osiguranje da će kredit biti vraćen u ugovorenom roku, koji je kraći od godinu dana. U slučaju da se kredit ne vrati , poverilac ima pravo da se namiri iz sredstava koja služe kao osiguranje. Najčešće se za osiguranje koriste:
91 kratkoročne hartije od vrednosti (kada dužnik u roku ne otplati kredit, hartije od vrednosti se prodaju i tako se izmiruje dug. Nominalna vrednost založenih hartija mora biti veća od iznosa kredita koji se odobrava. Najčešće se krediti odobravaju do 80% nominalne vrednosti založenih hartija.)
92 potraživanja od kupaca (mogu se u kratkom roku pretvoriti u novac. Uobičajeno je da se kratkoročni krediti odobravaju u visini od 50 do 80% od procenjene tržišne vrednosti kratkoročnih potraživanja.)
93 zalihe (vrednost zaliha zavisi od kvaliteta zaliha, njihove trajnosti i likvidnosti i stabilnosti njihovih prodajnih cena i troškova njihove prodaje.)
Faktoring predstavlja prodaju kratkoročnih potraživanja od strane preduzeća pre njihovog dospeća. Ova potraživanja kupuju faktori ili faktoring organizacije. Nedostatak ove vrste finansiranja je u tome što je reč o skupom načinu finansiranja.

LOMBARDNI KREDIT I KREDIT PO TEKUĆEM RAČUNU
Lombardni kredit je krakoročni osigurani bankarski kredit koji se odobrava na osnovu zalaganja pokretne imovine koja služi kao garancija da će kredit biti plaćen. Pri odobravanju ovog kredita mogu se zalagati dragocenosti, hartije od vrednosti, roba i sl. Dragocenosti zalažu građani za dobijanje gotovinskog kredita. Prilikom zalaganja hartija od vrednosti kredit se odobrava ispod njihove tržišne vrednosti. Roba koja se zalaže se čuva u javnom skladištu, a banci se kao zalog daje skladišnica. Prednost ovog načina finansiranja je što preduzeće bez prodaje imovine dolazi do novčanih sredstava, a nedostaci se sastoje u tome što on smanjuje finansijsku fleksibilnost preduzeća, jer se založene hartije ne mogu prodati, pa ako njihova tržišna vrednost u tom periodu poraste preduzeće nije u prilici da ostvari zaradu.
Kredit po tekućem računu je kratkoročni kredit koji banke odobravaju svojim komitentima. Kredit se odobrava ali se ne isplaćuje u gotovom. Pri korišćenju ovog kredita korisnik može preći u dugovanje do visine odobrenog kredita, pri čemu plaća određenu kamatu. Formalno ovaj kredit je bez pokrića, međutim svaki priliv novca na tekući račun predstavlja otplatu kredita, što suštinski predstavlja pokriće.

TROŠKOVI KRATKOROČNOG FINANSIRANJA

Troškove kratkoročnog finansiranja čini kamata. Kamata je cena koštanja kredita. Ona za korisnika kredita predstavlja trošak, a za kreditora prihod od plasmana sredstava. Pri određivanju kamate kao polazište služi kamatna stopa. Na visinu kamatne stope pored osnovne kamatne stope i kreditne sposobnosti dužnika utiču i troškovi banke i odnos banke i dužnika. Troškovi banke čine administrativni troškovi i pasivna kamata koju banka plaća svojim deponentima.
Postoji više metoda za obračun kamate:
15 dekurzivna metoda, kamata se plaća i obračunava krajem isteka određenog vremenskog perioda korišćenja kredita
16 anticipativna metoda, kamata se obračunava i plaća početkom određenog vremenskog perioda
17 anuitetna metoda, kredit se otplaćuje obročno u jednakim mesečnim anuitetima koji se sastoje od glavnice i kamate
18 metod kompenzujućeg stanja koristi se kada banka od korisnika kredita traži da drži na depozitnom računu određeni iznos novca u srazmeri sa iznosom odobrenog kredita, npr 10%.

FINANSIRANJE SREDNJOROČNIM KREDITIMA
U srednjoročne kredite spadaju:
Bankarski kredit se može otplaćivati u jednakim ili nejednakim anuitetima. Otplata ovih kredita prilagođava se likvidnosti i solventnosti korisnika kredita. Njegov trošak čine kamata i provizija na neiskorišćeni deo kredita. Revolving kredit se odobrava uz obavezu da se kredit obnovi po isteku određenog perioda. Ako se ovaj kredit obnovi posle jedne godine on postaje srednjoročni kredit. Troškove ovog kredita čine ugovorena kamata i provizija na dostupnost kredita. Kredit po osnovu zalaganja opreme obavezuje da se oprema ne može prodati dok se kredit ne isplati. Osiguravajuća društva odobravaju kredite jer raspolažu velikim iznosima finansijskih sredstava koja potiču od premija osiguranja. Proizvođači opreme odobravaju kredite gde je uobičajeno da se uplaćuje gotovinsko učešće, 30% od vrednosti opreme, dok se ostatak plaća u ratama.

FINANSIRANJE LIZINGOM

Lizing je specifična vrsta finansiranja koja se zasniva na tome da korisnik lizinga određenu imovinu uzima u zakup i koristi je u određenom vremenskom periodu i za to plaća ugovorenu zakupninu. Posle isteka ugovora o zakupu korisnik lizinga može zakupljenu imovinu:
27 kupiti po nižoj ceni od tržišne pošto se imovina za vreme trajanja zakupa amortizovala
28 sačiniti novi ugovor o zakupu sa nižom zakupninom, jer se deo vrednosti već otplatio
29 vratiti imovinu zakupodavcu
Postoje više vrsta lizinga:
Prema predmetu zakupa:
97 lizing opreme
98 lizing nepokretnih dobara (zemljište, kuće, stanovi)
99 međunarodni lizing, brodovi, avioni i imovina preduzeća iz jedne zemlje od preduzeća iz
druge zemlje
Prema načinu zakupa:
104 eksploatacioni, uzimanje imovine na period kraći od ekonomskog veka trajanja
imovine
105 finansijski, traje koliko i ekonomski vek trajanja imovine
106 direktni, gde proizvođač direktno daje u zakup određenu imovinu
107 indirektni lizing, lizing se daje preko lizing institucija, tj. posrednika
Lizing je u suštini skup način finansiranja.

FINANSIRANJE FRANŠIZINGOM

U osnovi postoje dve vrste franšizinga:
- trgovački franšizing
- proizvodni franšizing
Davaoci trgovinskog franšizinga su veliki proizvođači koji se bave trgovinom na veliko i koji ugovorom prenose na korisnike franšizinga pravo prodaje proizvoda, korišćenje imena i žiga robe. Korisnici trgovinskog franšizinga imaju mogućnost da prodaju robu za koju tržište već postoji. Korisnik davaocu franšizinga plaća nabavnu cenu robe ali i naknadu od 5 % za korišćenje imena i prenose znanja i iskustva. Proizvodni franšizing obuhvata pravo na proizvodnju određenih proizvoda. Ovim se smanjuju ukupni troškovi jer se mesto proizvodnje približava mestu prodaje. Davaoci proizvodnog franšizinga dogovaraju sa primaocem obim i dinamiku proizvodnje, a korisnici plaćaju naknadu davaocima u fiksnom iznosu. Prednost je što je proizvodnja već osvojena i tržište istraženo čime je rizik sveden na minimum.

FINANSIRANJE EMISIJOM REDOVNIH AKCIJA

Redovne akcije su pisane isprave o trajno uloženim sredstvima u osnovni kapital akcionarskog društva. To su vlasničke hartije od vrednosti koje predstavljaju odgovarajući vlasnički udeo u kapitalu preduzeća. Na osnovu ovoga akcionari imaju određena prava:
pravo na upravljanje (imaju pravo glasa u skupštini akcionara i kontrolu poslovanja)
pravo na dividendu (imaju pravo na dividendu, tj. pravo na deo neto dobitka)
pravo na deo likvidacione mase (iz likvidacione mase prvo se isplaćuju poverioci, vlasnici obveznica i povlašćenih akcija, pa tek na kraju vlasnici redovnih akcija)

Vlasnici redovnih akcija snose najveći rizik poslovanja, ali je i mogućnost njihove zarade najveća jer učestvuju direktno u svakom povećanju neto dobitka. Iz tih razloga vlasnici redovnih akcija imaju pravo upravljanja preduzećem. Redovne akcije su likvidne hartije od vrednosti, naročito one koje se kotiraju na berzi. One se lako mogu prodati i konvertovati u gotovinu što za akcionare uvek predstavlja motiv da ih kupe.