Mikroprocesor

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Autor Poruka
VS1 Nije na vezi
Posting Freak
*****

Poruka: 5,344
Pridružen: Aug 2009
Poruka: #1
Mikroprocesor
Maturski, maturalni, seminarski, diplomski i master radovi iz informatike.


Ne baš tako davne 1955. godine ljudi su se divili čudu tehnike koje se zvalo IBM 650 i koje je sa svojih 2000 elektronskih cevi zapremalo 8 kubnih metara, težilo dve tone i koštalo 200,000 dolara. Pre samo jedanaest godina divili smo se džepnom računaru TI-59 koji je, sa svojih 166.500 tranzistora, težio 300 grama, zapremao 480 kubnih centimetara i koštao 200 dolara - memorije ova dva računara su približno jednake dok TI-59 radi desetak puta brže. Istorija procesora počinje 1971. godine, kada je mala i nepoznata kompanija, Intel, prvi put kombinovala više tranzistora da bi napravila jedinicu centralnog procesora (CPU -central processing unit) - čip nazvan Intel 4004. Meðutim, to je bilo 8 godina pre nego što je prvi PC konstruisan. Danas se retko ko posebno divi mikroračunarima koji imaju stotinama puta veću memoriju, mnogostruko brže obrađuju podatke i mnogo manje koštaju - nekadašnje čudo je sve bliže korisnoj alatki. Tajna gotovo neshvatljivo brzog razvoja računarske tehnike je mikroprocesor, "mozak" svakog kompjutera koji se razvijao znatno brže od ma kog ljudskog pronalaska. Procesor je zadužen kako za kompletno procesiranje tj. obradu podataka (odatle mu potiče i ime) tako i za koordinaciju rada ostalih komponenata računarskog sistema. Procesor je, jednostavno rečeno, deo računara koji može da se programira za procesiranje tj. obradu nekakvih podataka.

Razvoj Mikroprocesora

Iako je razvoj mikroprocesora bio munjevit, nije teško sagledati njegove osnovne faze. Sve je počelo 1960. godine proizvodnjom prvih integrisanih kola, ogromnih skupova tranzistora, dioda, otpornika i kondenzatora smeštenih na silicijumsku pločicu. Današnji kućni i personalni računari sadrže u sebi više čipova koji bi mogli da se svrstaju pod definiciju mikroprocesora koju smo upravo izložili: takozvani video kontroler je specijalizovani mikroprocesor koji se bavi isključivo generisanjem slike, generator zvuka proizvodi pesmice koje slušate dok se zabavljate raznim igrama, DMA kontroler se brine za prenos podataka između periferijskih jedinica i memorije, disk kontroler komunicira sa disk jedinicom... Obično se, međutim, ne bavimo svim ovim specijalizovanim kontrolerima već mikroprocesorima opšte namene: dok video kontroler može "samo" da generiše sliku, mikroprocesor opšte namene može da se programira za kontrolisanje slike ali i za generisanje zvuka, kontrolu pristupa memoriji, komunikaciju sa diskom ili bilo koju drugu stvar. Ukoliko je neki računar već opremljen raznim specijalizovanim kontrolerima, centralni mikroprocesor će izvršavati programe koje korisnik zadaje i tek s vremena na vreme koordinirati rad ostalih kontrolera. Korisnik obično nema nikakvih mogućnosti (a ni potreba) da komunicira sa bilo kojim hardverskim modulom svoga računara osim posredstvom centralnog mikroprocesora. Mikroprocesor se ne nalazi samo u centru bilo kojeg mikro računara - razne mikroprocesore pronalazimo u štampačima, časovnicima, automatima za igre, video rekorderima, mikrotalasnim rernama i sličnim uređajima Od integrisanih kola koja su postajala sve složenija i sve jeftinija često su, jasno, sklapani računari i, samim tim, njihove procesorske ploče. Samo deset godina kasnije, 1970, Intelov inženjer Marsijan Hof (Marcian Hoff) dolazi na revolucionarnu ideju da projektuje integrisano kolo koje bi samostalno obavljalo određen deo posla standardne procesorske ploče. Pokazalo se da i na tadašnjem stupnju razvoja tehnologije integrisano kolo može da preuzme kompletnu funkciju procesorske ploče i tako je nastao prvi mikroprocesor - Intel 4004. 4004 je bio četvorobitni mikroprocesor što znači da je podatke obrađivao u grupama od po četiri bita; sastojao se od oko 2250 tranzistora i u svakom sekundu izvršavao 60,000 operacija. Značajan komercijalni uspeh mikroprocesora 4004 učinio je da se Intel zainteresuje za ovakvu proizvodnju i da jedva godinu dana docnije ponudi tržištu mikroprocesor 8008, neposrednog osmobitnog naslednika 4004. Smatra se da 4004 i 8008 čine prvu generaciju mikroprocesora. Na drugu generaciju nije trebalo dugo čekati - 1974. Intel predstavlja mikroprocesore 8080 i, nešto docnije, 8085. Premda i dalje osmobitni, ovi su mikroprocesori značajno moćniji od svojih prethodnika i predstavljaju prve mikroprocesore koji u potpunosti zaslužuje epitet "opšte namene". Karakteristike 8080 i, naročito, 8085 su učinile da ovi čipovi mnogostruko nadžive svoj "prirodni vek" pa se i danas nalaze u mnogim računarima i specijalizovanim kontrolerima.

Treća generacija Intelovih mikroprocesora ugledala je svet četiri godine posle druge - sredinom 1978. završen je razvoj mikroprocesora 8086 i 8088. 8088 i 8086 su, sa programerske tačke gledišta, praktično identični - programe pisane za jedan od njih bez ikakvih izmena može da izvršava drugi. Razlike su, dakle, harverske - 8088 je jeftiniji mikroprocesor čije je povezivanje sa periferijom znatno lakše i jeftinije ali je zato "saobraćaj" sporiji.
Ogroman uspeh mikroprocesora 8086 i 8088 Intel duguje IBM-u: 1981. je lansiran IBM PC koji je ubrzo postao dominirajući standard poslovnih ljudi. IBM PC je zasnovan na mikroprocesoru 8088 dok su neki njegovi naslednici zasnovani na 8086.Uspehu Intelove treće generacije doprineo je i aritmetički koprocesor 8087. Svaki mikroprocesor se, naime, može programski osposobiti za rad sa racionalnim brojevima i računanje vrednosti elementarnih funkcija ali je ovakav rad, pogotovu na jednostavnijim mikroprocesorima, uglavnom spor.
Aritmetički koprocesor je zapravo specijalizovani mikroprocesor koji radi sa racionalnim brojevima - sve su operacije rešene na nivou mikrokoda pa se izvršavaju izuzetno brzo. I pored značajnog tržišnog uspeha, programeri nikada nisu imali naročito mišljenje o mikroprocesorima 8088 i 8086 Intel je 1984. predstavio četvrtu generaciju mikroprocesora čiji je glavni predstavnik 80286. Mikroprocesor 80286 je 16-bitni mikroprocesor, poseduje24-bitnu adresnu magistralu čime je omogućeno adresiranje memorije kapaciteta 16 MB. Imao je 134.000 tranzistora. IBM je 1993. godine predstavio svoj napredniji PS AT kojji se zasnivao na 80286 procesoru.
Mikroprocesor 80386 je 32- bitni, pojavio se 1985 godine, radni tekt se krece od 16-33 MHz. Poseduje 32 registra 4 GB adresibilne memorije. Ima 275.000 tranzistora i brzina rama mu je od 5 do 11.4 MIPS-a. Da bi povecao prodaju mašina zasnovanih na 80386 mikroprocesoru Intel je 1988 proizveo oslabljenu verziju 80386SX mikroprocesor. Ovaj je imao 16 – bitnu magistralu podataka i 24 –bitnu adresnu magistralu. Mikroprocesor 80486 se pojavio 1989 godine. Magistrala podataka i adresna magistrala su 32-bitne. Ima 1200.000 tranzistora i 4 GB adresnog prostora RAM-a.
Sadrzi matematicki koprocesor i kes memoriju. Da bi povećao prodaju a da ne smanji cenu osnovnog modela 80486DX Intel 1991. Izdaje verziju 80486SX bez matematičkog koprocesora i sa 1185.000 tranzistora. !992 godine pojavljuje se verzija 80486SL sa sistemskim satom od 20 – 33 MHz i 1400000 tranzistora. Ovaj mikroprocesor je bio naručito pogodan za izgradnju laptop (prenosivi računari). AMD razvija verzije 80486 mikroprocesora sa oznakama AMD AM486DXLV, AMD AM486DX i AM486DX3....

Pentijum Procesori

Prvi pentijum procesor pojavio se 1993 godine radio je na frekvenciji od 60 i 66 MHz i imao brzinu rada od 100 – 112 MIPS-a.
Imao je 3.1 miliona tranzistora 32-adresnu madistralu , 32-registre i 64-bitnu magistralu podataka iu adresni prostor od 4 GB. Pentijum uvodi i predvidjane grananja u kojem programski keš pokušava da predvidi grananje unutar koda programa Intel je i proizveo i verzije pentijum procesora koji su radili na 120, 130, 150, 180, 200 MHz.
Pentijum mikroprocesor je imao dva keša 8Kb keša za podatke i 8Kb keša za program. Svi navedeni Intelovi procesori bazirani su na CISC arhitekturi za razliku od nje računari velike snage izračunavanja bazirani su na RISC arhitekturi . RISC Procesori raspolazu redukovanim i jednostavnijim skupom instrukcija što značajnije povećava brzinu izračunavanja.


PORUČITE RAD NA OVOM LINKU >>> SEMINARSKI
maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti magistarski maturanti tutorijali referati lektire download citaonica master masteri master rad master radovi radovi seminarske seminarski seminarski rad seminarski radovi kvalitet kvalitetni fakultet fakulteti skola skole skolovanje titula univerzitet magistarski radovi

LAJKUJTE, POZOVITE 5 PRIJATELJA I OSTVARITE POPUST
01:50 PM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Verovatno povezane teme...
Tema: Autor Odgovora: Pregleda: zadnja poruka
  Mikroprocesor Dzemala 0 1,263 28-08-2010 11:38 PM
zadnja poruka: Dzemala

Skoči na forum: