Mikroprocesor

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Ne baš tako davne 1955. godine ljudi su se divili čudu tehnike koje se zvalo IBM 650 i koje je sa svojih 2000 elektronskih cevi zapremalo 8 kubnih metara, težilo dve tone i koštalo 200,000 dolara. Pre samo jedanaest godina divili smo se džepnom računaru TI-59 koji je, sa svojih 166.500 tranzistora, težio 300 grama, zapremao 480 kubnih centimetara i koštao 200 dolara - memorije ova dva računara su približno jednake dok TI-59 radi desetak puta brže. Istorija procesora počinje 1971. godine, kada je mala i nepoznata kompanija, Intel, prvi put kombinovala više tranzistora da bi napravila jedinicu centralnog procesora (CPU -central processing unit) - čip nazvan Intel 4004. Meðutim, to je bilo 8 godina pre nego što je prvi PC konstruisan. Danas se retko ko posebno divi mikroračunarima koji imaju stotinama puta veću memoriju, mnogostruko brže obrađuju podatke i mnogo manje koštaju - nekadašnje čudo je sve bliže korisnoj alatki. Tajna gotovo neshvatljivo brzog razvoja računarske tehnike je mikroprocesor, "mozak" svakog kompjutera koji se razvijao znatno brže od ma kog ljudskog pronalaska. Procesor je zadužen kako za kompletno procesiranje tj. obradu podataka (odatle mu potiče i ime) tako i za koordinaciju rada ostalih komponenata računarskog sistema. Procesor je, jednostavno rečeno, deo računara koji može da se programira za procesiranje tj. obradu nekakvih podataka.

Razvoj Mikroprocesora

Iako je razvoj mikroprocesora bio munjevit, nije teško sagledati njegove osnovne faze. Sve je počelo 1960. godine proizvodnjom prvih integrisanih kola, ogromnih skupova tranzistora, dioda, otpornika i kondenzatora smeštenih na silicijumsku pločicu. Današnji kućni i personalni računari sadrže u sebi više čipova koji bi mogli da se svrstaju pod definiciju mikroprocesora koju smo upravo izložili: takozvani video kontroler je specijalizovani mikroprocesor koji se bavi isključivo generisanjem slike, generator zvuka proizvodi pesmice koje slušate dok se zabavljate raznim igrama, DMA kontroler se brine za prenos podataka između periferijskih jedinica i memorije, disk kontroler komunicira sa disk jedinicom... Obično se, međutim, ne bavimo svim ovim specijalizovanim kontrolerima već mikroprocesorima opšte namene: dok video kontroler može "samo" da generiše sliku, mikroprocesor opšte namene može da se programira za kontrolisanje slike ali i za generisanje zvuka, kontrolu pristupa memoriji, komunikaciju sa diskom ili bilo koju drugu stvar. Ukoliko je neki računar već opremljen raznim specijalizovanim kontrolerima, centralni mikroprocesor će izvršavati programe koje korisnik zadaje i tek s vremena na vreme koordinirati rad ostalih kontrolera. Korisnik obično nema nikakvih mogućnosti (a ni potreba) da komunicira sa bilo kojim hardverskim modulom svoga računara osim posredstvom centralnog mikroprocesora. Mikroprocesor se ne nalazi samo u centru bilo kojeg mikro računara - razne mikroprocesore pronalazimo u štampačima, časovnicima, automatima za igre, video rekorderima, mikrotalasnim rernama i sličnim uređajima Od integrisanih kola koja su postajala sve složenija i sve jeftinija često su, jasno, sklapani računari i, samim tim, njihove procesorske ploče. Samo deset godina kasnije, 1970, Intelov inženjer Marsijan Hof (Marcian Hoff) dolazi na revolucionarnu ideju da projektuje integrisano kolo koje bi samostalno obavljalo određen deo posla standardne procesorske ploče. Pokazalo se da i na tadašnjem stupnju razvoja tehnologije integrisano kolo ...

S A D R Ž A J

UVOD - 3 -
1.1 Razvoj Mikroprocesora - 3 -
1.2 Pentijum Procesori - 4 -
2 UNUTRAŠNJA ORGANIZACIJA MIKROPROCESORA - 7 -
2.1 Faze izvršavanja instrukcije - 8 -
2.2 Generator takta (vremensko vođenje) - 8 -
2.3 Magistrale - 10 -
2.4 Registri mikroprocesora - 13 -
2.5 Aritmetičko logička jedinica - 18 -
2.6 Upravljačka jedinica - 19 -
3 NANOTEHNOLOGIJA - 21 -
3.1 Nanotube - 22 -
3.2 Nove metode pamcenja binarnih informacija - 23 -
3.3 Kvantni računari - 23 -
ZAKLJUČAK - 24 -
LITERATURA - 24 -