Menadzer

Maturski, seminarski i diplomski radovi iz menadžmenta.

Menadžer je osoba koja izvršava zadatke uz pomoć drugih ljudi.
Menadžer ostvaruje organizacione ciljeve kroz komunikaciju sa drugim ljudima, motivišući ih za rad. Ipak, menadžer mora osigurati postizanje organizacionih ciljeva, kroz obezbeđivanje podrške timu, pružajući članovima tima mogućnost za njihovo daljnje napredovanje i razvoj.
Verovatno najjednostavnija definicija pojma menadžera je da je to
neko ko završava zadatke kroz usmjeravanje drugih ljudi da obavljaju poslove.
Ova definicija naglašava činjenicu da menadžeri, u svojoj osnovi, upravljaju ljudima i da se pod pojmom menadžment podrazumijeva podsticanje drugih ljudi na izvršavanje svojih zadataka i obaveza. Menadžer je osoba koja upravlja timom, s krajnjim ciljem izvršavanja određenog zadatka.
Da bi timovi uspešno izvršili postavljene ciljeve menadžeri se trebaju fokusirati na:
• određivanje zadatka;
• efikasnost tima;
• dostignuća tima.

Drugim riječima, menadžer treba da postavi sledeća pitanja:
• Šta će se desiti?
• Šta se dešava?
• Šta se desilo?

Stoga, menadžer se može opisati kao neko ko aktivno učestvuje u oblikovanju stvari i dešavanja a ne samo da reaguje na ista.
Naravno, svi ljudi do određenog stepena aktivno oblikuju svet, gde im drugi pomažu u ispunjavanju zadataka. Menadžment je stoga prirodna aktivnost - nešto što svi mi radimo..
Menadžer je neko ko je odgovoran za postizanje zacrtanih ciljeva i izvršavanje zadataka uz pomoć drugih ljudi.
Studija koju je uradio Luthens 1988 godine, analizirala je 292 različita menadžera kroz odnos utroška vremena i uspeha njihovih timova. Najproduktivniji timovi su imali menadžere koji su više vremena provodili komunicirajući sa svojim timom i radeći na pitanjima ljudskih resursa.
Studija je pokazala da neefikasni menadžeri nisu pridavali dovoljno značaja razvoju pojedinaca i njihovih timova. Drugim riječima, bili su suviše „fokusirani na zadatke.“
Ovo jeste uobičajen problem, kako u javnim tako i u privatnom sektoru i u Srbiji.
Problem se može pripisati sporom dolasku moderne menadžerske prakse zbog ratnih dešavanja kao i zbog postepene tranzicije iz komunističkog sistema u potpunu funkcionalnu tržišnu ekonomiju.
U okviru obavljanja svojih osnovnih zadataka, menadžer se može naći u različitim ulogama. S obzirom na veoma složene poslove i zadatke koje svaki menadžer obavlja, može se reći da i uloga menadžera može da bude višestruka i različita. Osnovna uloga svakog menadžera je da obezbedi da se postignu osnovni ciljevi i zadaci organizacije u kojoj deluje. Ako je u pitanju preduzeće, osnovna uloga menadžera je usmerena na izvršavanje osnovnih zadataka kojima se postižu pozitivni rezultati poslovanja i razvoj preduzeća.
Prema jednoj podeli koja se, s manjim razlikama, često pojavljuje u literaturi, menadžer ima sledeće glavne uloge: integrator, komunikator, vodja, donosilac odluka i kreator atmosfere.
Bez obzira na prirodu delatnosti kod skoro svake organizacije moguće je razlikovati tri osnovna hijerarhijska nivoa menadžera:

1. top menadžeri- odgovorni za funkcionisanje cele organizacije, moraju da poseduju konceptualne veštine

2. menadžeri srednjeg nivoa- veza top menadžera i prve linije- vezuju rukovodstvo pojedinih organizacionih delova- radnih ili poslovnih jedinica. Odgovorni su za primenu odluka,moraju da imaju humanističke veštine.

3. niži nivo- linijski menadžeri- odgovorni su za proizvodnju proizvoda i vršenje usluga. Obuhvataju rukovodioce koji se nalaze na korak do funkcije izvršenja

FLEKSIBILNOST

Jedno od pravila teorije sistema jeste da onaj element koji posjeduje najveći stepen fleksibilnosti će najvjerovatnije kontrolisati čitav sistem.Čovjek ima pravo, umije i može da bira načine svog ponašanja- suštinsko i prvo pravilo komunikologije.
Čovjek je robot ako ima samo jedan izbor u ponašanju, ukoliko ima dva izbora upada u amblivacije , a ako ima tri – Čovjek je slobodan. Tvorac ove floskule je Bandler.Čovjek bez fleksibilnosti nije čovjek već spomenik –bista.