Međunarodne finansije-uvoz - izvoz kapitala-diplomski

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.

Stvaranje moderne epohe predstavlja najdinamičniji period u stvaranju savremene civilizacije. U hronološkom smislu, njena izgradnja počinje krajem XV veka, odnosno sa velikim geografskim otkrićima i nastavlja se sa razvojem nauke i tehnike, dezintegracijom feudalno – apsolutističkih monarhija, prevladavanjem kapitalske običajnosti, industrijskim, građanskim i političkim revolucijama, kao i sa stvaranjem nacionalnih država, a nakon toga i pojavama totalnih ratova i totalitarnih društvenih sistema, kao i blokovskom podelom sveta, da bi se okončala na kraju XX veka sveopštom integracijom i globalizacijom društveno – ekonomskih odnosa.
•»Od šezdesetih godina XX veka, pa na dalje, evropska, a možemo reći i svetska privreda postaju sve više transacionalni, gde državne granice ne predstavljaju više okvir ekonomske aktivnosti, nego sve veći faktor komplikovanosti u protoku i razmeni kapitala i dobara». Međunarodno kretanje kapitala plod je višegodišnjih promena kako na moakroekonomskom tako i na mikroekonomskom, pa i svim drugim nivoima i aspektima ljudskoh postojanja.
Usled toga, i savremene civilizacijske tendencije, u težnji ka ostvarenju jednog od glavnih ciljeva, slobodno kretanje kapitala i roba i globalno tržište bez granica, moraju na tom putu prevladati sopstveno nasleđe prošlosti, koje je objektivno ispunjeno brojnim konfliktima i protivurečnostima. Samo na taj način će ideje o zajedništvu uspeti da prevaziđu civilizacijske margine koje ih sputavaju.

•«Zemljina kugla se stalno smanjuje i više no ikad su ljudi pod istim krovom primorani da žive zajedno, stisnuti jedni uz druge. A usled takve bliskosti, moraju da dele čak i zajedničke predrasude» - poručio je čovečanstvu jedan od najvećih predstavnika strukturalizma i francuske škole «Anala» Fernan Brodel. Jasno se iz ove uvodne priče nameće zaključak da se do faze slobodnog kretanja međunarodnog kapitala i dobara nije došlo tako jednostano, naprotiv. I u sadašnjim uslovima taj promet je još uvek pod velikom senkom političkih i nekih drugih uticaja, pa se još uvek može opravdano postaviti pitanje: koliko je, u stvarnosti, promet kapitala i dobara zaista slobodan?...

UTICAJ GLOBALIZACIJE NA KRETANJE KAPITALA

Globalizacija je, čini se reč, koja je obeležila XX vek. U svakom slučaju, tu reč danas čujemo i u svakodnevnom govoru. I zaista, celi svet je postao horizont iskustava jednog globalnog društva. Mediji šalju informacije širom sveta, saobraćajne veze su globalne, transanionalne korporacije su prisutne u mnogim zemljama sveta. Globalizacija se upotrebljava i kao argument da bi se objasnile promene u politici i ekonomiji. Ona služi za insceniranje političkih i drugih vidova promena.
Postoje neki procesi koji su se proširili na ceo svet. Tu se ubraja pretnja nuklearnim naoružanjem koja je postojala tokom Hladnog rata. Upotreba nuklearnog oružja bi imala dalekosežne posledice za ceo svet, čak i moguće uništenje života na Zemlji. Zagađenja vazduha i vode tiče se celog čovečanstva, jednako kao i klimatske promene. Ovi procesi ne bi smeli da se potcenjuju, već moraju da se shvate veoma ozbiljno. Međutim, oni nisu dovoljni da pojam «globalizacija» shvatimo kao obeležje ove epohe.
Ovaj pojam sadrži i još jedno sistemsko značenje. Globalizacija ne označava samo dalekosežnost procesa, već i njegove uzročno-posledične veze. Države su međusobno povezane. One nisu više izolovane i autonomne u zadovoljavanju svojih ekonomskih i političkih interesa. Zemlje su jedna od drugih zavisne i imaju uticaj jedne na drugu. Onaj ko govori o globalizaciji mora da ima pred sobom i ovu međusobnu zavisnost.
Jedan od osnovnih faktora, koji su doveli do razvoja globalizacije u ovom i ovakvom obliku, je ekonomski faktor. Kao osnov za ostvarenje pune zaštite ekonomskih interesa nacionalnih država i ostvarenje maksimiranja profita poslužila je međunarodna kretnja kapitala. Upravo se kroz kretnju kapitala iz jedne u drugu zemlji i pokušaja da se isti istovremeno i zaštiti i oplodi razvila, bar jednim delom, sadašnja globalizacija....

S A D R Ž AJ

S A D R ŽA J 0
U V O D 1
1. UTICAJ GLOBALIZACIJE NA KRETANJE KAPITALA 2
2. MEĐUNARODNO KRETANJE KAPITALA 3
2.1. Pojam i katakteristike 3
2.2.Faktori proizvodnje i njihov uticaj 4
3. MOTIVI IZVOZA I UVOZA KAPITALA 5
4. VRSTE I OBLICI IZVOZA I UVOZA KAPITALA 7
4.1. Podela tokova kapitala 7
4.2. Direktne investicije 8
4.3. Zajednička ulaganja (joint venture) 9
4.3.1 Karakteristike zajedničkih ulaganja 9
4.3.2. Pozitivni efekti zajedničkih ulaganja 9
4.3.3. Negativni efekti zajedničkih ulaganja 10
4.3.4. Propisi koji regulišu uslove za zajednička ulaganja 10
4.3.5.Izbor partnera za zajedničko ulaganje 12
4.3.6. Privredno planiranje kao faktor odlučivanja 13
4.3.7. Međunarodni tokovi kapitala u inflatornim uslovima 14
4.3.8. Plasman kapitala u socijalističke zemlje 15
4.4. Portfolio investicije 16
4.5. Posebne kategorije izvoza kapitala 16
5. EFEKTI UVOZA I IZVOZA KAPITALA 16
5.1 Pozitivni efekti na zemlju uvoznicu 17
5.2. Negativni efekti na zemlju uvoznicu 19
5.3. Efekti na zemlju izvoznicu 19
6. ODNOS KAPITALA I NACIONALNOG SUVERENITETA 21
6.1. Uticaj međunarodnih institucija na nacionalni suverenitet 22
6.2. Uticaj multinacionalnih kompanija na nacionalni suverenitet 23
6.3. Prezaduženost kao faktor opasnosti po nacionalni suverenitet 25
6.4. Uslovi koji su prethodili uvlačenju Jugoslavije u prezaduženost 25
7. DRŽAVNA INTERVENCIJA NA SEKTOR UVOZA I IZVOZA KAPITALA 26
7.1. Efekti koji utiču na odluku države 27
7.2. Državna regulativa u oblasti uvoza kapitala 27
7.3. Državna regulativa u oblasti izvoza kapitala 29
8. RAZVOJ MEĐUNARODNOG TRŽIŠTA 30
9. MEĐUNARODNO TRŽIŠTE KAPITALA 33
9.1 Funkcionisanje međunarodnog tržišta lapitala 34
Z A K L J U Č A K 37
L I T E R A T U R A 39