Marketing - Uloga i karakteristike franšizinga u savremenom poslovanju

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Autor Poruka
dr_ace Nije na vezi
Junior Member
**

Poruka: 1
Pridružen: Aug 2009
Poruka: #1
Marketing - Uloga i karakteristike franšizinga u savremenom poslovanju
Univerzitet Singidunum,






Seminarski rad
’’Uloga i karakteristike franšizinga u savremenom poslovanju’’








Profesor: Ime studenta:



Beograd, Mart 2009

Sadržaj
Uvod 2
1. Pojam, elementi i pogodnosti franšizinga 3
1.1 Pojam franšizinga 3
1.2 Bitni elementi franšizinga 4
1.3. Pogodnosti franšizinga 5
2 Razvoj franšizinga 5
2.1 Tradicionalni franšizing 5
2.2 Integralni franšizing 5
3 Vrste franšizinga 6
3.1 Franšizing proizvoda i ukupnog poslovanja 6
3.2 Vertikalni franšizing i integralni franšizing 6
4 Metodi razvijanja franšizinga 6
5 Međunarodni franšizing 7
6 Primena međunarodnog franšizinga 7
6.1 Primeri primene franšizinga u svetu 7
6.2 Primeri primene franšizinga u nasoj zemlji 8
7 Ekspanzija međunarodnog franšizinga 9
Zaključak 10







Uvod
Reč franšiza dolazi od stare francuske reči koja označava privilegiju ili slobodu. U srednjem veku to je bila privilegija ili pravo koje lokalni vladar može dati za organizovanje sajmova ili tržnica ili za lov na određenoj teritoriji. Kraljevi su pak prava franšiza davali za celi niz komercijalnih aktivnosti kao što je izgradnja puteva, mostova i sl. dajući pojedincima čak i monopol na neke od tih aktivnosti. Pravna regulacija franšiznog poslovanja kroz vreme je postala i deo Evropskog zakonodavstva.
S vremenom je koncept franšiznog poslovanja napredovao kao i ekonomija zemalja koje su ga primjenjivale. Zabeleženo je da je 1840 u Njemačkoj neki vlastelin dao ekskluzivno pravo prodaje njegovog piva određenim barovima. U Americi ga sledi 1858. Isac Singer sa svojim Singer Sewing Centrima. I.M.Singer je u vreme američkog građanskog rata vršio izbor trgovaca koji su na zaprežnim kolima prodavali šiveće mašine marke ‘Singer’, čije su igle bile njegov izum. Singerov model je bio kopiran od strane nekoliko industrija na prijelazu u 20. vek, a bio je i inspiriracija automobilskoj industriji. Recimo da je do tada sveukupno u svetu prodano oko 300 komada automobila i da su bili prava privilegija. Izumom proizvodne trake koju je uveo Henry Ford u proizvodnju automobila ona se vrtoglavo povećala. Samim time stvorila se potreba za benzinskim stanicama, barovima, automehaničarskim i limarskim radionicama i sl. što su u Americi rešili uvođenjem franšiza. Tako se pojavljuju i franšize Standard Oil-a i Texaco-a kao i mnoge druge.
Pravi koncept franšiznog poslovanja zahvaljujemo gospodinu Ray Kroc-u (otac Mc Donald's-a oko 1950.) koji je svaki segment poslovanja smatrao poslovnim konceptom i važnim detaljem za kloniranje poslovanja s osnovnom idejom da se svaki klijent u svakom Mc Donalds restoranu u svetu mora osećati isto počevši od vizualnog identiteta, do ukusa jela, serviranja, naplaćivanja itd.
Prava bujica franšiza dolazi šezdesetih godina prošlog stoljeća u Americi kada su gotovo sve industrije uzele ozbiljno u obzir franšizno poslovanje za svoje širenje i izvoz.
Između 1960. i 70. kada je bila i velika eksplozija franšiza bilo je i vrlo mnogo prevara u franšiznom poslovanju. To je proces koji se s pomakom u vremenu odrazio na sve zemlje koje su uvodile franšizno poslovanje.

1. Pojam, elementi i pogodnosti franšizinga

1.1 Pojam franšizinga
Franšinzing je posebna forma ispoljavanja ugovornog marketinga koja se sprovodi sa individualizovanim marketing elementima (marka, imidž). To je poslovni odnos u kojem davalac franšize dodeljuje primaocu franšize pravo da radi sa i prodaje proizvode i/ili usluge koje je proizveo davalac franšize, u skladu sa tačno određenim uslovima poslovanja i pod zaštićenim komercijalnim imenom.
Franšizing predstavlja povezivanje dve grupe privrednih subjekata, posebnim ugovorom o franšizingu, istovremenim poslovnim aktivnostima na proizvodnji, distribuciji ili pružanju usluga. Sa jedne strane je već poznata i afirmisana kompanija, ili preduzeće sa brendiranim proizvodima i uslugama koje želi dalje da plasira na nova tržišta i zato uzima, sa druge strane, više drugih preduzetnika koji će nastaviti prodaju na tim novim tržištima. Prvo preduzeće je davalac franšize, franšizer (franšizant), a ostala su primaoci franšize ili franšizati. Tako povezani i poslovno ujedinjeni na franšiznim principima izgrađuju jedan franšizing sistem. Za naše uslove i u skladu sa našim jezikom, možda je najbolje za davaoca franšize koristiti termin franšizer, a za primaoce i korisnike franšize – franšizant.
Franšizing omogućava i obavezuje pojedinačnog korisnika franšize, u zamenu za direktnu ili indirektnu finansijsku kompenzaciju, da koristi zaštitno ime vlasnika franšize - davaoca franšize za proizvod ili uslugu, know-how, poslovne i tehnološke metode, proceduralni sastav i druga prava na proizvodno ili intelektualno vlasništvo, uz stalno pružanje komercijalne i tehnološke pomoći, unutar vremenski određenih okvira u pismenom franšiznom ugovoru, koji se zaključuje između stranaka u ovu svrhu.
Laički rečeno, franšiza je poslovno udruživanje u kojem se uspešni poslovni koncept, koji uspešno deluje na nekom terenu, klonira / presađuje sa svog matičnog terena na neki drugi, po principu "ključ u ruke".
Kao što je već navedeno, za ulazak u preduzetništvo kupovina franšize može biti sigurniji način započinjanja sopstvenog privatnog posla, jer je u interesu obe strana, franšizera i fanšizanta, da posao uspe i da se razvija.
Franšiziranje se, takođe, može tretirati kao objedinjavanje raspoloživih sredstava i sposobnosti. Davalac franšize ulaže početni kapital, znanje i iskustvo, a primalac franšize daje svoj doprinos kroz dodatno ulaganje kapitala, motivaciju i poslovno iskustvo na mnogim i različitim tržištima. Franšizing je složeni, sveobuhvatni poslovni odnos, a ne samo odnos kupac-prodavac.
Franšizing predstavlja oblik poslovnog povezivanja radi minimiziranja poslovnog rizika.
Franšizant, ulazeći u mrežu postojećih poslovnih jedinica koje posluju po istom modelu smanjuje rizik koristeći sledeće prednosti: mogućnost brzog ulaska u posao, razrađena tehnologija posla, rešeno pitanje licence, osvojeno tržište, odgovarajuća robna ili trgovačka marka, ugled, zajednički marketing, standardizovani kvalitet. Jedinstveni model izbora i obuke kadrova, pomoć u menadžmentu, kontrola i razvoj od starne franšizera, samostalno odlučivanje o profitu - nakon usmeravanja ugovorenog dela ukupnog prihoda na račun davaoca franšize kao nadoknadu za korišćenje poslovnog modela.
Franšizer smanjuje svoj rizik jačanja konkurencije i zauzimanje tržišta za koje on samsotalno nema snage, prodaje svoju pamet (model organizovanja, know-how) i obezbeđuje smanjenje jediničnih fiksnih troškova nastalih ulaganjem u vlasništvo ideje o poslu. Nadalje se korisnost ovog vida poslovnog povezivanja davaocu franšize ogleda u eliminaciji troškova poslovanja i održavanja odnosnih poslovnih objekata i još čitav niz drugih pogonosti.

1.2 Bitni elementi franšizinga

Kao kompleksniji model saradnje u okviru međunarodnog kooperacionog marketing pristupa franšizing podrazumeva slobodu odlučivanja partnera u smislu vezivanja po osnovu zainteresovanosti da će takvo vezivanje zadovoljiti obostrane interese. Pri tome je bitno:
 da partneri ostaju pravno i ekonomski u formalnom smislu samostalni kao što su bili
 franšizer penosi franšizatu pravo (licencu) u vezi svoje robe ili modela usluga (npr. Tehniku prodaje ili metod proizvodnje proizvoda)
 franšizat uključivanjem u sistem ima na raspolaganju svu ekspertsku pomoć i podršku franšizera (obuka, marketing, procesi, know-how)
 u svom poslovanju franšizat sledi poslovnu opštu poslovnu politiku frašizera i uklapa se u njegovu marketing strategiju
 franšizer zadržava pravo kontrole sprovođenja 'franšizing paketa' pošto je uspeh u direktnoj zavisnosti od sprovođenja svih propisanih elemenata ugovora

Ključna komponenta u razvoju pojedinih sistema franšizinga predstavlja uspešnost franšizera da prenese sopstveno znanje i iskustvo.

1.3. Pogodnosti franšizinga

Zasnovan na uzajamnosti ekonomskih interesa, franšizing u osnovi donosi određene pogodnosti za obe strane:
 prisustvo franšizera na tržištu bez dodatnog ulaganja kapitala a po jedinstvenim principima i pod jednim imenom (Mcdonald’s, Coca cola, Hertz)
 uvećanje sredstava franšizera na bazi naplate ugovorenih obaveza (royalty fee i initial fee); na ovaj način franšizer stvara povoljnije uslove za dalju ekspanziju i racionališe neke svoje aktivnosti i funkcije koje su od opšteg značaja za ceo sistem (istraživanje, ekonomska propaganda, itd)
 franšizat se vezivanjem za kvalitetnog franšizera i njegov marketing sistem uključuje u sistem koji već funkcioniše a zadržava samostalnost - prodaja roba i usluga koje se odmah prepoznaju na tržištu, jer već negde uspešno deluju
 franšizant ima mogućnost pristupa identifikacionom imidžu kod potrošača
 franšizati imaju mogućnost 'zamaha bez lutanja' jer im je ovim putem na raspolaganju već uhodani marketing, kvalitet proizvoda, know-how, itd.

2 Razvoj franšizinga

Koncept franšizinga se razvio na bazi ugovorenog odnosa proizvođača i trgovine na planu marketinga konkretnog proizvoda.
Mogu se izdvojiti dve ključne faze u razvoju franšizing relacija:
 faza tradicionalnog franšizing koncepta
 faza integralnog franšizing koncepta

2.1 Tradicionalni franšizing
 predstavlja početnu formu franšizinga a drugačije se naziva i ‘franšizing prve generacije'
 predstavlja odnos u plasiranju proizvoda između isporučioca i prodavca na bazi ustupanja prava u vezi proizvoda
 franšizat preuzima deo identiteta franšizera i koncentriše se na njegovu proizvodnu liniju
 dosta je prisutan i danas u poslovnoj praksi

2.2 Integralni franšizing
 drugačije se naziva i franšizing 'druge generacije'
 razvoj i ekspanzija od 50ih godina u SAD
 otvorena saradnja koja se odnosi ne samo na proizvod i trademark već i na celokupno poslovanje (markting strategija, planiranje, nacin rada, standardi, kontrola kvaliteta, itd)
 najsloženija forma franšizinga – ustupanje licencnog prava franšizera uz određenu nadoknadu franšizata kojom obezbeđuje mogućnost korišćenja kompletnog poslovnog sadržaja

3 Vrste franšizinga
3.1 Franšizing proizvoda i ukupnog poslovanja
Kada su u pitanju različiti tipovi franšizinga u suštini radi se o različitim pristupima franšizingu. U tom smislu mogu se razlikovati:
Franšizing proizvoda koji predstavlja ustupanje prava u vezi sa proizvodnjom ili distribucijom jednog proizvoda (usluge) ili linije proizvoda. Za međunarodni franšizing je ovo najkarakteristicniji oblik franšizinga koji se ispoljava kao vertikalna dugoročna-poslovna ili samo poslovna kooperacija. Kada je reč o čistom međunarodnom franšizingu proizvoda predmet ugovora je proizvodnja i/ili plasman proizvoda po pravilu preko vezanih puteva distribucije ali cesto bez dogovora o daljim elementima programa plasmana.
Franšizing ukupnog poslovanja se odnosi i na ostale poslovne funkcije franšizata (rukovođenje, nabavka, računovodstvo), prisustvo franšizera je obuhvatnije pa samim tim i njegovo delovanje intezivnije.
3.2 Vertikalni franšizing i integralni franšizing
Dosta slična podela franšizinga se može ustanoviti i sa stanovišta preuzimanja poslovnih funkcija, marketing strategije, marketing funkcija i to na:
Franšizing parcijalnog uticaja ili vertikalni franšizing se odnosi na potpuni uticaj u delu ukupne tržišne aktivnosti partnera. U zavisnosti od predmeta franšizinga (proizvodnja, trademark, proizvod, usluga), franšizer prati, kontroliše i utiče na kompletnu realizaciju samo tog segmenta njegove aktivnosti.
Franšizing kompleksnog uticaja ili integralni franšizing uključuje vertikalni i horizontalni uticaj na poslovnom planu – informisanje, upravljanje, rukovođenje, organizovanje, instrumente marketing mixa, itd).
4 Metodi razvijanja franšizinga
Master franšizing (ekskluzivni franšizing) je dominirajući.
Master franšiza je karakteristična po dodeljenim pravima od strane davaoca franšize, tj. on primaocu master franšize dodeljuje pravo podfranšiziranja trećim licima sa pravom da razvijaju i vode poslove u okviru ekskluzivne teritorije primaoca master franšize. U nekim slučajevima, kada se radi o master franšizi, ugovor o franšizi potpisuju sve tri strane – davalac franšize, primalac master franšize i primalac podfranšize. Međutim, u većini mreža, ugovor o podfranšiziranju sklapa se između nosioca master franšize i nocioca podfranšize, a davalac franšize nema direktni ugovorni odnos sa nosiocem podfranšize i ima samo ona prava u odnosu na njega koja su mu dodeljena ugovorom o master franšizi i podfranšizi.
Nosilac master franšize fakturiše troškove naknade podfranšizeru i od tog iznosa plaća deo davaocu franšize. Iako je ovaj vid franšiziranja uspešno korišćen u razvijanju nekoliko mreža u Americi, odnos master franšiziranja je mnogo češći na međunarodnom planu.
Nekoliko davalaca franšize je razvilo kategoriju franšiznog odnosa, koji se ponekad naziva regionalni direktor, prema kojem je pojedincu dato pravo da pokriva određenu teritoriju prodajući na toj teritoriji franšize u ime davaoca franšize i locirajući mesta za uspostavljanje franšiznih prodajnih mesta. Regionalni direktor takođe može imati obavezu organizovanja obuke, pružanja stalne pomoći i kontrolisanja kvaliteta rada nosilaca franšize u regiji za koju je zadužen.
Regionalni direktor ima ugovorni odnos sa davaocem franšize, ali ne i sa primaocima franšize. Regionali direktor dobija deo (obično 1/3 do 1/2) nadoknade prvobitno plaćene franšize od primaoca franšize i sličan deo iznosa koji plaćaju primaoci franšize. Ovakva struktura ima neke elemente jediničnog franšiziranja, razvojnog i master franšiziranja. Ovaj model je uspešno korišćen od strane nekoliko franšiznih kompanija u cilju brzog širenja mreže.
Pored navedenih metoda franšizing se može realizovati i kroz ulaženje u zajedničko ulaganje odnosno putem formiranja zajedničkog preduzeća sa inostranim partnerom na ciljnom tržištu, kao i kroz direktni franšizing kojim se ustupaju prava poslovanja direktno vlasniku poslovne jedinice u funkciji franšizata uz direktnu podršku i pomoć franšizera.
5 Međunarodni franšizing
Franšizing predstavlja jedan od modaliteta uključivanja na međunarodna tržišta a njegov najčešći oblik je franšizing proizvoda. Posmatrajući iz ugla naglog razvoja tehnologije, potrebe potrošača, ekonomije obima, standardizacije proizvoda, povećanja konkurentne sposobnosti franšizing predstavja perspektivnu marketing strategiju.
Ovaj modalitet obezbeđuje određene tržišne prednosti kako franšizeru tako i franšizatu. Franšizer je afirmisan na inostranim tržištima te omogućava franšizatu pristup međunarodnom marketing sistemu, celokupnom know-how za razrešavanje proizvodnih, organizacionih i poslovnih problema. S druge strane predstavlja alternativu franšizeru za uključivanja i razvijanja međunarodnih marketing strategija na ciljnom međunarodnom tržištu.
Međunarodni franšizing je postao ključni faktor internacionalizacije – interesovanje američkih franšizera za inostrana tržišta i spremnost drugih sredina da prihvate ovaj način rada.
6 Primena međunarodnog franšizinga
6.1 Primeri primene franšizinga u svetu
Već je ukazano na sadašnju masovnu primenu franšizinga u SAD-u, gde se on pojavio pre više od sto godina. Rast proizvodnje i potreba za brzom distribucijom i masovnijim plasmanom gotovih proizvoda na novim tržištima doveli su do ekspanzije primene franšizinga i u ostalim zemljama sveta. Dugogodišnja primena je evidentna u Australiji, Japanu, Francuskoj, Nemačkoj i Austriji, a u poslednje vreme sve je veća njegova primena i u zemljama u tranziciji, kao što su Poljska, Češka i Slovenija. Danas u Nemačkoj funkcioniše oko 1.000 franšiznih sistema, sa bogatom praksom od oko 25 godina, dok je u Austriji oformljeno oko 400 sistema. U svim ovim zemljama se počelo sa primenom franšizinga uvođenjem proizvodnje i distribucije CocaCole, restorana Mc Donald’s, zatim prodajom automobila, tekstila i drugih usluga. Tako se za poslednjih 40-50 godina franšizing posao razvio u jedan konzistentan tržišni model privređivanja, sa stalnom penetracijom na nova tržišta.
Mnoge zemlje u svetu su prihvatile franšizing zato što je to jednostavan metod za organizovanje i primenu. Ovi sistemi su, kao maloprodajni objekti, kvalitetom proizvoda i usluga, sticali poverenje ogromnog broja potrošača. Tako su svetske kompanije izgrađivale sopstveni imidž i brend, što je omogućavalo otvaranje novih franšiziranih poslovnih jedinica u drugim zemljama. Zato se sa pravom očekuje da primena franšizinga u savremenom biznis formatu dostigne svoju kulminaciju u 2010. godini, kada će, kako se predviđa, postati dominirajući oblik poslovanja malih i srednjih preduzeća i preduzetnika, pre svega u Nemačkoj i Francuskoj.
6.2 Primeri primene franšizinga u nasoj zemlji
U našoj zemlji je franšizing počeo da se razvija još osamdesetih godina 20. veka, kupovinom licence za Coca-Colu. Prema ocenama Privredne Komore Srbije, prisustvo franšiznog koncepta poslovanja u Srbiji se od 2000. povećava ali svest o prednostima tog poslovanja u srpskim poslovnim krugovima i dalje nije na visokom nivou.
Pre dvadesetak godina kada se franšizing počeo primenjivati i u našoj zemlji (dolaskom restorana Mc Donald’s u Beograd, ili turističke agencije Montenegro iz Budve), vršene su i brojne pripreme za uvođenje franšizinga po licenci drugih inostranih kompanija. Tada se franšizing uvodio po principu stranih ulaganja, joint venture, što nije bio pravi franšizni sistem, jer nisu postojali potrebni sistemski uslovi. Ova početna praksa, dakle, nije bila podržana odgovarajućom zakonskom regulativom.
Danas samo u Srbiji posluje oko 270.000 preduzetnika, uključujući 90.000 malih i srednjih preduzeća, a strategijom razvoja planira se porast njihovog broja na 400.000 preduzetnika u narednih 5 godina, uz mogućnost zapošljavanja oko milion radnika. To je ogroman potencijal i prostor za internacionalizaciju poslovanja naših preduzeća primenom franšizing sistema. Takvo umreženje preduzeća i poslovno povezivanje velikih preduzeća sa mnogo manjih predstavlja savremeni trend privrednog poslovanja, a i osnovu franšizing sistema.
Za adekvatnu primenu franšizinga u našoj zemlji neophodno je sprovesti doslednu privatizaciju društvenih preduzeća, izvršiti denacionalizaciju i zakonom garantovati privatnu svojinu. Pored toga, međutim, da bi se franšizing agresivnije primenio i postao osnovna metoda rada većine preduzetnika, treba obezbediti adekvatan tržišni ambijent, sa odgovarajućom zakonskom regulativom i neophodnim institucijama za njegovu primenu. Za ulazak međunarodnih franšiznih sistema je od velikog značaja i politička stabilnost i ukupna društvena klima u zemlji. Tim pre što primena inostranog franšiznog sistema predstavlja svojevrsnu formu stranog ulaganja.
Sadašnje stanje, privredne tendencije i visok spoljnotrgovinski deficit – i pored makroekonomske i valutne stabilnosti – ukazuju na nužnost bržeg prihvatanja i primene franšizinga u našoj privredi, uporedo sa primenom drugih poslovnih odnosa, kao što je lizing, faktoring, barter i drugi. Bez franšizinga naša zemlja ne može zakoračiti dublje u proces tranzicije i sprovođenja ekonomskih i drugih reformi, jer on može podstaći privredni razvoj po isprobanim receptima u svetskim razmerama.
Za naše uslove franšizing može biti primenjiv u brojnim delatnostima i prihvatanjem od strane velikog broja nezaposlenih radnika, otvaranjem franšiznog preduzeća ili prodavnice. Kod nas postoje brojne pretpostavke i potencijali za primenu franšizinga, a pošto franšizing nudi i brojne prednosti, mogućna je i izgradnja domaćih franšiznih sistema, pored uvođenja inostranih. Danas se procenjuje da je prijavljeno milion nezaposlenih radnika i da postoje ogromni neiskorišćeni proizvodni i poslovni prostori koje, uz određena finansijska ulaganja, treba aktivirati primenom franšizinga. Utoliko pre što privatizacijom veliki broj radnika ostaje bez posla, uz određenu finansijsku otpremninu koja se može uložiti u osnivanje preduzeća ili radnje i tako se aktivno uključiti u novi posao. Taj novi posao može biti najbolji ako je franšiziran, što značajno olakšava izgradnju i formiranje novog preduzetnika, kao vlasnika, kooperanta ili saradnika franšizeru.
Međunarodni franšizing je ozbiljno otežan zakonima i pravilima koji se razlikuju od zemlje do zemlje.
Prema mišljenju domaćih stručnjaka za franšizing, za razvoj ovog načina poslovanja na našim prostorima je prvenstveno potrebno da se, pored definisanja u Zakonu o obligacionim odnosima, mesta franšizinga utvrde i u Zakonu o trgovini, kao i u Zakonu o ekonomskim odnosima sa inostranstvom. Ovo bi dovelo do preciznije vizije franšiznog poslovanja inostranih firmi kod nas. Zbog ovih nedostataka u domaćim zakonima, strana preduzeća koja u inostranstvu posluju po principima franšizinga, kod nas to trenutno ne mogu. Tako, npr. McDonald’s kod nas ne posluje kao franšizni sistem, već na osnovu ugovora o stranom ulaganju, odnosno joint venture aranžmana. Kada su naši potencijali u pitanju, stručnjaci ističu da su za franšizno poslovanje trenutno najpogodniji lanci nekretnina, dečiji vrtići, bioskopi, krojački i frizerski saloni, sportske usluge i učenje stranih jezika. Vrlo je interesantna i poljoprivreda, oblast seoskog turizma, prerada ili priprema poljoprivrednih proizvoda za industrijsku preradu. Zatim su tu i apoteke koje mogu putem franšize da se snabdevaju od proizvođača ili veletrgovca.
JOLLY TRAVEL
Turistička agencija Jolly Travel od svih agencija koje prihvate franšizu očekuje da ispune minimum materijalnih, finansijskih, kadrovskih i tehničkih uslova, koji garantuju da će biti u stanju da pruže turističke usluge bar približnog kvaliteta onima koje pruža Jolly Travel. To se, pre svega, odnosi na minimum tehničke opremljenosti i standardni izgled Jolly Travel poslovnice. Cene i drugi uslovi franšize utvrđuju se u neposrednim kontaktima sa poslovnim partnerima.
COMTRADE
Kompanija ComTrade Group, jedan od najvećih uvoznika kompjuterske opreme i mobilnih telefona u Jugoistočnoj Evropi, zbog otvaranja većeg broja maloprodajnih objekata potražuje partnere koji poseduju odgovarajući maloprodajni prostor na atraktivnim lokacijama u svim većim gradovima Srbije, radi poslovanja na bazi franšizinga. Svaki ComTrade Shop dobija sertifikat da je deo lanca prodavnica kompjuterske opreme ComTrade. Takođe svaki ComTrade Shop mora da nosi i prepoznatljivu svetleću reklamu.
POŠTA
Iz PTT Srbija najavljeno je da će u Srbiji proraditi prve “ugovorne pošte”, koje će poslovati po principu franšize. Ovi ugovori sklapaće se sa privatnicima koji će mini-pošte otvarati npr. u prodavnicama, samoposlugama, mesnim zajednicama... Cilj sklapanja ugovora je maksimalno širenje mreže, da bi se povećala dostupnost korisnicima i obezbedio bolji servis, ali bez dodatnih troškova. Za uvođenje franšizinga u domaćoj pošti uzet je kanadski model. Kanadska pošta je počela sa razvojem ovog programa još 1985. godine, sa ciljem da poboljša pružanje usluga korisnicima, ali i da se manje profitabilne pošte zamene profitabilnijim prodajnim mestima u privatnom vlasništvu i da se iskoriste privatni dileri sa iskustvom u maloprodaji. Za deset godina od otvaranja prve franšize promenjeno je oko 1.100 pošta u ruralnim područjima i više od 1.600 prodajnih mesta u gradovima. Danas je situacija takva da u ukupnim poštanskim prihodima privatne pošte učestvuju sa 59%, a korporativne (one u vlasništvu Kanadske pošte) sa 41%.
7 Ekspanzija međunarodnog franšizinga
Franšizing je metoda privrednog razvoja koja se primenjuje u preko 70 privrednih i uslužnih delatnosti, sa većim profitom i brzim obrtom kapitala. Tako npr. samo u SAD postoji oko 6.000 franšiznih sistema, u kojima je zaposleno preko 10 miliona radnika koji ostvaruju preko 50% od ukupne maloprodaje u zemlji (1971 je bilo 156 franšizera). Dalja diversifikacija franšiznih aktivnosti, odnosno njihova implementacija u sve veći broj preduzeća, govori o značaju franšizinga i mogućnosti njegove primene u funkciji privrednog razvoja svake zemlje.
Mnoge zemlje u svetu su prihvatile franšizing zato što je to jednostavan metod za organizovanje i primenu
• globalni trend opadanja uloge tradicionalnih industrijskih grana i snažan porast usluga
• značaj koji daju vlade razvijenih zemalja maloj privredi
• sve prisutniji trend ka decentralizaciji poslovanja velikih kompanija
• rast tržišnog učešća franšizing kompanija
• ovi sistemi su, kroz maloprodajne objekte, kvalitetom proizvoda i usluga, sticali poverenje ogromnog broja potrošača
Zato se sa pravom očekuje da primena franšizinga u savremenom biznis formatu dostigne svoju kulminaciju u 2010. godini, kada će, kako se predviđa, postati dominirajući oblik poslovanja malih i srednjih preduzeća i preduzetnika, pre svega u Nemačkoj i Francuskoj.
Zaključak
Filozofija franšizinga u sebi kombinuje dve najveće prednosti samostalnog biznisa: samostalno poslovanje bez mnogo rizika.
Ulazak u preduzetništvo kupovinom franšize je sigurnije i lakše. Činjenica je da 80% novootvorenih firmi (ne franšiznih) propadne već u prvoj godini poslovanja. Osnovni razlog tako visoke stope neuspeeha je taj što vlasnici moraju prvo naučiti da vode određeni tip poslovanja i metodom pokušaja i grešaka sticati svoja iskustva. Na žalost, tržište nije baš tolerantno za neiskusnog početnika koji pokušava naučiti kako da vodi poslovanje. Ako niste spremni za konkurenciju na tržištu, budite oprezni, možete bankrotirati. Na žalost to se dešava mnogima. Oblik poslovanja koji nudi franšiza je najbliže garanciji za uspeh na današnjem tržištu. Sva su istraživanja pokazala da pokretanje poslovanja u sastavu franšize veoma retko ne uspe, a kada se to i desi to je najčešće zato što se primalac franšize nije držao sastava rada i procedura. Davalac franšize je već prošao proces učenja i stekao iskustvo metodom pokušaja i grešaka i naučio je tajnu uspeha za specifično poslovanje. U franšiznom obliku poslovanja svo iskustvo davaoca franše preneseno je na franšizatu. To je osnovni razlog za kupovinu franšize, smanjivanje rizika i izbor najbolje moguće šanse za uspeh.
Još jedan razlog zašto je mudro kupiti franšizu je taj što se finansijsko poslovanje franšize može detaljno istražiti pre nego što se uđe u velike troškove. Kad sami započinjete posao (bez franšize) uvijek poslujete naslepo. Bez obzira na to koliko istraživanja obavili vrlo je teško ovladati baš svim aspektima novog posla.
Sledeći vrlo važan razlog za kupovinu franšize je u samoj prirodi franšize. Franšizno poslovanje neumoljivo vodi brzom rastu, zato što korisnici franšizinga omogućavaju kapital za širenje. Ograničenja rasta u franšiznom poslovanju gotovo da i nema. Kako se sastav franšize širi mnoge pozitivne stvari počinju da se događaju. Ime postaje prepoznatljivo, a većina ljudi veličinu povezuje s uspehom. Naravno, što veća franšiza to bolje. Veliki broj jedinica omogućuje ogromnu reklamu franšize što povećava prodaju. Počinje da se stvara sinergija u kojoj uspeh rađa uspeh. Pored svoje podsticajnosti, on je i dugoročni poslovni sitem, jer se jednom izgrađen franšizing primenjuje u tesnoj i kontinuiranoj dugogodišnjoj poslovnoj saradnji. Franšiza počinje da istiskuje konkurenciju samom svojom veličinom.
Šire posmatrano, fanšizing kao metod poslovanja može da ima veoma veliki uticaj na razvoj privrede jedne zemlje kroz smanjenje nezaposlenosti ali i kroz povećanje nivoa pružanja usluga i roba na svetski standard.
Potrošaci jedne zajednice imaju veliku korist od franšizinga zato što se, pogotovo u nerazvijenim ekonomijama, nivo pružanja usluga i roba podiže na svetski standard. Kupovinom franšize dovodi se kompletan metod poslovanja iz inostranstva, i samim tim podiže se nivo privrede. Franšizni principi rada preduzetnika obezbeđuju im veću sigurnost i efikasnost poslovanja i garancija su većeg poslovnog uspeha svakog preduzetnika ponaosob, kao i celog franšiznog sistema.
Međutim, ulaganje u sistem franšizing poslovanja ne pretvara se magičnim štapićem u uspeh. Za uspeh je neophodna dobra priprema pre same odluke o konačnom izboru franšize. Kao i u ostalim oblicima poslovanja, izbor treba da bude rezultat analize promenljivih činilaca i mnogo puta rezultat osećaja. Bez obzira na sve do sada rečeno ipak je neophodno slediti jednu ustaljenu metodologiju kojom se u velikoj meri mogu izbeći rizici neuspeha.
Ta metodologija se sastoji od:
• Izbora povoljne geografske pozicije za smeštaj poslovanja,
• Tačne procene i izbora davaoca franšize,
• Sakupljanja ponuda u pisanoj formi da bi mogli da se predvide troškovi,
• Izrade poslovnog plana ili drugim rečima, procene poslovnog prometa i rashoda.

Literatura

Prof.dr Mile Jović, Međunarodni marketing, Izdavač: IntermaNet, Beograd, 2006.
Internet:
Pks.komora.net
Pkv.co.rs
Sr.wikipedia.org
link:
http://rapidshare.com/files/273912446/Ul....docx.html

Molio bih da mi pošaljete rad “Odluke o cijenama i upravljanje troskovima”

HVALA!
31-08-2009 05:36 PM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Verovatno povezane teme...
Tema: Autor Odgovora: Pregleda: zadnja poruka
  Karakteristike sportskih organizacija u javnom sektoru derrick 0 1,241 11-10-2013 02:42 PM
zadnja poruka: derrick
  Politicka i društvena uloga radija od njegovih početaka do danas derrick 0 891 04-08-2013 01:02 PM
zadnja poruka: derrick
  Uloga turističke organizacije u promociji Nikšića derrick 0 960 04-06-2013 03:30 PM
zadnja poruka: derrick
  Karakteristike prostora u prostornom planiranju derrick 0 1,359 08-02-2013 12:18 PM
zadnja poruka: derrick
  Hidrografske karakteristike opštine Novi Pazar Maja 0 2,110 09-02-2012 06:15 PM
zadnja poruka: Maja

Skoči na forum: