MENADŽER-velemajstor manipulacije, virtuoz međuljudskih odnosa

UVOD

Leksikologija, koren, osnovno značenje...

Razmatrajući sada već fiktivnu i donekle nerealnu situaciju da prosečno inteligentnom, prosečno obrazovanom i ispodprosečno informisanom čoveku treba da predočimo i pojasnimo značenje termina menadžer morali bi da krenemo prvo od osnovne semantike i razumevanja samog pojma. Čini se da nema strane reči koja je danas više u upotrebi u načem jeziku od termina menadžer. Iako je možda leksički neispravan termin, jednostavno mora biti prihvaćen kao svakodnevan a samim tim i apsolutno tačan. Ovaj termin je već ušao u uvo pa ga takvog treba i koristiti.
Sam termin potiče od engleskog glagola to manage iz koga je izveden pojam menadžment (managemet engl.). Problem se javlja u tome sto u određenim jezicima (francuski, srpski, švedski) nema odgovarajućeg pojma koji bi objasnio već pomenuti glagol. Shodno tome se često koristi ’second best’ pojam koji je u našem slučaju upravljati, rukovoditi, raspolagati sa nečim. Kada ljudi žele da upoterbe originalno značenje reči, jednostavno ga ’pozajme’ i kažu: MENADŽMENT.

Ipak, kako dalje razmatranje leksičkih termina treba ostaviti leksikolozima i drugim kompetentnim licima, trenutno bi trebalo u fokus staviti ono što se krije iza ovog termina, odnosno šta se stvarno i konkretno podrazumeva pod sadržajem koji nosi termin menadžment.

Početno raskršće

Složenost ove teme već na početku dovodi do određenih neslaganja. Jednostavno, nema uniformne zamisli o tome šta je menadžment. Postoje mnogobrojne različite definicije, i konstantno se javljaju nove, samim tim dolazi do problema koji ipak nisu nesavladivi. Slični problemi se javljaju i kada treba odrediti povezane pojmove organizacije, sistema, strukture itd.
Ono oko čega se svi autori i teoretičari slažu je to da je menadžment društvena pojava koja se istražuje i razvija. Istraživanja su neophodna da bi se ova kompleksna pojava u potpunosti razumela i ako želimo da menadžment postane duh razvoja i napretka savremenog društva što je u suštini i njegova sudbina.
Da bi sama analiza menadžmenata i pojma menadžera bila jasnija i razumljivija treba se osvrnuti na ljudski faktor, odnosno na psihološku stranu priče, a same analize i istraživanja, u ovom trenutku ostaviti po strani.
Danas je problem rukovođenja sigurno među najzastupljenijim i najinteresantnijim u psihološkoj literaturi . Postoji nekoliko razloga za ovo, ali namarkantinja dva su: Prvo, to što samo rukovodjenje (menadžment) ima veliku utilitarnu vrednost u svim sferama ljudskog rada i društvenog života, a drugi proizilazi iz niza problema međuljudskih odnosa kako u organizaciji tako i va nje, koje, ruku na srce, donekle menadžeri sami stvaraju.
Za junaka ove priče (menadžera) vezuje se nekoliko pojmova koji su u suštini i te kako različiti. Kada kažemo za menadžera da je vođa , najčešće se referiše na njegovu (ili njenu prim. Aut.) posebnu ulogu koja zauzima odgovarajući položaj. Sama uloga i pozicija omogućavaju veći uticaj na članove grupe i/ili organizacije. Vođa ima dominantan uticaj i odgovornost a samim tim utiče na ciljeve i funkcije. Ovaj položaj je uslovno rečeno posledica određenih prednosti koje dominantna ličnost poseduje. U klasičnoj teoriji menadzmenta pod tim prednostima su se podrazumevale sposobnosti i znanja, ili pogodnosti koje nudi sama formalna organizacija, a danas se misli na umetnost i sposobnost razumevanja ljudi i adekvatnog odgovora na njihove želje, zahteve, potrebe, a sve to u cilju ostvarivanja mislije i vizije.
Baš iz tog razloga je Goleman menadžera budućnosti nazvao virtuozom medjuljudskih odnosa . Činjenica je da se usled razvoja kulture, civilizacije, socijalnog i tehnološkog progresa u mnogome menja samo poimanje i razumevanje odnosa izmedju ljudi, a posebno u organizovanim poslovnim sistemima koji su na neki način tačka pritiska modernog sveta.
Baš ti poslovni sistemi su od krucijalnog značaja za postojanje samog fenomena menadžmenat i služe kao katalizator za njegov razvoj. S’druge strane, postoji određena vitalna veza dvosmernog tipa izmedju menadzera i organizacije: jedno bez drugog ne mogu: jedno bez drugog ne postoje.
U savremenim shvatanjima, kao najznačajniji resurs u organizacijama se javaljaju ljudi. Pojam radne snage uopšte nije onoliko dominantan kao u prethodnih nekoliko decenija, ali zato značaj i razliku koju ljudi unose i poseduju naglašavaju gotovo svi osim ’me