Organizacione promene

Potreba za prilagođavanjem organizacija savremenim zahtevaima poslovanja u dinamičnom okruženju rezultirala je raznolikošću organizacionih formi i brojnim zahvatima u strukturu i procese organizacije (reinženjering, dawnsizung, outsourcing).

Ovi procesi menjaju focus menadžmenta ljudskih resursa i stil rukovođenja u pravcu stalnog učenja, razvoja, rezultata (a ne pozicija), davanju većih ovlašćenja zaposlenim, participacije u odlučivanju i orijentacije na klijnete. Takvi procesi stvaraju velike potrese kod zaposlenih i utiču na osećaj sigurnosti i posvećenosti ciljevima organizacije.

Ključni izazov za menadžere je da ponude nove oblike podsticaja, koji se prvenstveno odnose na mogućnosti učenja, razvoja i profesionalnog napredovanja. Sigurnost kao garancija radnog mesta se tako zamenjuje sigurnošću koja se bazira na sposobnostima, veštinama i znanjima koja su tražena na tržištu rada, pa tako sigurnost ne proizlazi iz sigurnosti radnog mesta u određenoj organizaciji, nego iz mogućnosti na tržištu rada baziranih na sopstvenim kompetencijama.

Danas su sve češće prisutni i razni oblici povezivanja i spajanja organizacija, koji zahtevaju harmonizaciju interne radne sredine. Ovi oblici često podrazumevaju koordinaciju na velikoj udaljenosti i zahtevaju veštinu virtuelnog upravljanja ljudskim resursima. U ovim organizacijama posebno je aktualizovano pitanje culture i kulturne harmonije u organizaciji. Od menadžera se u takvim uslovima očekuje sposobnost vođenja promena i stvaranja culture koja podstiče promene, umesto da betonira status quo.