Eticki stav zdravstvenog radnika prema bolesniku

Bolesnik je i objekat i subjekat lečenja, no i on i zdravstveni radnik imaju isti cilj: što brže izlečenje. Pored poznatog pravila primum non nocere, postoji i drugo važno etičko načelo primum est adiuvare – tj., prvo je pomoći bolesniku. Put do tog cilja je izgrađen i usklađen na poverenje između bolesnika i zdravstvenog radnika. Osnova tog poverenja je dobronamernost.

U odlukama i postupcima u odnosu na pacijenta zdravstveni radnik isključivo treba da se rukovodi brigom za njegovo zdravlje. Međutim, u nizu medicinskih procedura i intervencija na bolesniku, često se zaboravi ličnost samog pojedinca. U brojnim skopijama, glikemijama, auskultacijama, koje se odvijajau kao na proizvodnoj traci, psihološke karakteristike bolesnika i njegova ličnost se često i lako zanemare.

Zdravstveni radnik je dužan da prihvati bolesnika kao čoveka, sa svim njegovim pozitivnim i negativnim individualnim karakteristikama i crtama ličnosti. Kada se oboleli, ili onaj koji ima neke tegobe javi zdravstvenom radniku, lekaru – lekar s njim vodi razgovor koji je jedinstven u svojoj vrsti ne samo zbog toga što predstavlja osnov odnosa bolesnik – zdravstveni radnik nego i stoga što je u mnogim slučajevima sam po sebi lekovit. Ovaj razgovor jedinstven po svojoj vrsti, tako je značajan, da je bez njega sve drugo dovedeno u pitanje.

Naime, u komunikaciji sa bolesnikom, zdravstveni radnik treba da se trudi da zadobije njegovu psihološku intimnost. Treba mu prići toplo, ljudski, ali ne treba preterano insistirati na detaljima iz života bolesnika, naročito ne u intimnoj sferi i ne više nego što je to potrebno za dobru komunikaciju.
Ispravan etički stav zdravstvenog radnika podrazumeva zauzimanje stava empatije prema svima, bez obzira na subjektivno doživljavanje svakog bolesnika pojedinačno. Šta se podrazumeva pod stavom empatije?

Empatija predstavlja delimično nesvestan emocionalni proces identifikacije posmatrača sa objektom. To je sposobnost unošenja sebe u mišljenja, osećanja i delanja druge osobe, sposobnost doživljavanja osećanja druge osobe. U medicinskoj praksi, to je blagonaklon stav prema bolesniku koji podrazumeva sposobnost uživljavanja u stanje bolesnika. Vršeći zdravstvenu delatnost, nedopušteno je gestom, pogledom, osmehom, grimasom, rečju ispoljiti nejednak stav pram različitim osobama, posebno prema bolesnicima. Empatija zahteva da se celokupnim obraćanjem bolesniku racionalno ispoljava stav blagonaklonosti i simpatije prema svima, bez obzira na stvarno unutrašnje doživljavanje u datom trenutku.