Kongresni turizam u Beču - diplomski

Туризам несумњиво представља врло важан економски, социолошки и еколошки фактор друштва, који уноси невероватне промене у окружење. Основни кључ успешног пословања туристичког сектора је способност уочавања промена које настају у свим његовим сегментима. 21 век је век промена, које се сагледају кроз промене како у сфери економије и политичких доминација, тако, пре свега и у погледу информационе технологије. Све то утиече и на промене понашања потрошача, првенствено у сектору секундарних потреба. Туристи напуштају устаљене путеве туристичких кретања и разрешења својих туристичких потреба. То се види пре свега кроз:
1. смањење масовног туризма;
2. супституцију познатих с потенцијалним туристичким дестинацијама;
3. потрагу за новим туристичким производом;
4. активним укључивањем у стварање туристичког производа;
5. сегментирање тражње за специфичне производе;
6. стварање реалне цене за прави производ;
7. непосредно комуницирање са потенцијалним потрошачем.

Брзина промена на туристичком тржишту захтева нови стратешки концепт који ће моћи издржати конкуренцију на светском туристичком тржишту. Класична подела на земље туристичке понуде и земље туристичке тражње је већ превазиђена с обзиром да многе земље туристичке тражње (САД, Немачка, Велика Британија ...) зарађују од туризма много више него земље туристичке понуде (Италија, Грчка, Португал .. .). Промене понашања потрошача огледају се кроз преструктуирање туристичких кретања према новим дестинацијама. У досадашњим правцима туристичких кретања доминирала су 'лонг-хаул' путовања од запада ка истоку, и то од Америке према Европи. Ова кретања замењује све више правац север-југ и то како у Азији (према Аустралији и острвима Пацифика) тако и у Америци (према Мексику, Средњој и Јужној Америци), док су кретања европског становништва усмерена према Блиском Истоку и Африци. Очигледна је и регионална прерасподела туристичких кретања све већим учешћем Азије и Пацифика.

Посебне промене настале су у временском трајању туристичких кретања. Све су присутнија чешћа и краћа путовања која замењују једно дуго путовање. То утиече и на развој ближих и 'мањих' дестинација као и сегментирање туристичке тражње према специфичним облицима туризма који су у правој експанзији. Управо оваква врста сегментирања тржишта и усмеравање потражње ка специфичним облицима туризма представља једну од шанси за развој конгресног туризма.

Стратегија развоја земаља које виде шансу у новим облицима развоја туризма мора имати јасне циљеве и правце, јер конкуренција на светском туристичком тржишту има за циљ високи квалитет уз разумну цену. Због тога се туристичка понуда мора фокусирати на(Наисбитт, 1990)
Нова тржишта (Азија, Пацифик, источна Европа);
Стварање специфичних производа, 'кратког одмора' или 'краћих посета' на регионалном нивоу;
Створити маркетиншку стратегију и усмерити је у 'право време' како би информација стигла до жељеног потрошача;
Туристичку понуду у дестинацији учинити интересантном и примамљивом, како би туриста остао дуже или пожелео да дође поново.

1.1 Полазне хипотезе 5
2 Појам и значај конгресног туризма 7
2.1 Састанци, конференције и конвенције 9
2.2 Подстицајна путовања 11
2.3 Изложбе 12
3 Фактори који утичу на развој конгресног туризма 14
3.1 Природни 14
3.2 Друштвени и антропогени 17
4 Економски и организациони услови за развој конгресног туризма 25
4.1 Смештајни капацитети 27
4.2 Саобраћајни услови 36
5 Опште карактеристике конгресног туризма Беча 37
6 Појам и значај појединачних сегмената конгресног туризма Беча 40
7 Постојеће мере у области стимулисања развоја конгресног туризма Беча 43
7.1 Организација конгресног туризма на микро нивоу 43
7.2 Пропагандне активности 46
8 Значај конгресног туризма Беча 47
8.1 Утицај на друштвени производ 47
8.2 Утицај на запосленост 50
9 Закључак 54
10 Литература 56
11 Прилози 57
12 Биографија 57