Kom. poznavanje robe ishrana

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Ishrana podrazumeva unošenje hranom raznovrsnih hranljivih sastojaka u organizam čoveka i njihovo iskorišćavanje. Tako da se organizam snabdeva hranljivim sastojcima i energijom što omogućava pravilan rast i razvoj, pravilno funkcionisanje organizma i održavanje fizičkog i psihičkog zdravlja.

Hrana obuhvata mnoštvo složenih i raznovrsnih proizvoda biljnog, životinjskog i mineralnog porekla. Čovek se hrani da bi živeo i radio. Međutim, značajno je ne samo odabrati potrebnu vrstu hrane, već poboljšati njeno varenje i iskorišćenje u organizmu. Zato je važno pravilno kombinovati namirnice u jednom obroku i pravilno ih pripremati.

Nauka o ishrani je složena naučna disciplina i bavi se izučavanjem svih relevatnih činilaca koji putem hrane utiče na pravilan rast, razvoj i zdrastveno stanje ljudskog organizma. U stvari, ova nauka izučava sve one činioce koji dovode do razvoja bolesti. Hipokrat je još u IV veku pre n.e. rekao: ,,Hrana treba da bude lek, a lek hrana’’, čime je ukazao na usku povezanost ishrane i zdravlja čoveka. Nedovoljna i preobilna ishrana, dakle, nepravilna ishrana dovodi do niza poremećaja i pojave bolesti, a posledice su smanjenje radne sposobnosti, proizvodnosti, povećanje ekonomskih gubitaka i skraćenje dužine života ljudi.

Hronično gladovanje prouzrokuje gubitak telesne mase, poremećaj rasta i razvoja, pojavu hipovitaminoze, avitaminoze i drugih bolesti, iscrpljenost i smanjenje otpornosti organizma prema raznim infekcijama koje mogu dovesti i do smrti. Stopa smrtnosti (mortaliteta) veća je kod dece do 5. godine života i kod odraslih starijih od 65 godina.

Preobilna ishrana dovodi do gojaznosti koja se smatra faktorom rizika mnogih savremenih oboljenja (oboljenja srca i krvnih sudova, šećerne bolesti, malignih oboljenja, oboljenja kostiju i dr.), a ona su u razvijenim zemljama najčešći uzrok prerane smrti. Oboljenja sve više zahvataju populaciju u najproizvodnijem starosnom dobu, od 30. do 35. godine, te se povećava stopa invalidnosti u zemljama u razvoju. Ove bolesti su posledica unošenja većih količina masti životinjskog porekla, rafiniranog šećera, soli, belog brašna i njegovih proizvoda tokom ishrane, a nedovoljnog unošenja svežeg voća i povrća, integralnih žita i njihovih proizvoda i leguminoza...

Sadržaj

Uvod……………………………………………………………………………..3
1. Istorija i skorašnji razvoji………………………………………..………….4
2. Ishrana – definicija…………………………………………..………………4
3. Uticaj ishrane……………………………………………………………….5
4. Procesi u ishrani…………………………………………………………..…5
4. 1. Varenje…………………………………………………………….5
4. 2. Apsorpcija (upijanje)……………………………………………..5
4. 3. Metabolizacija (sagorevanje)………………………………………5
5. Vrste ishrane……….……………………………………………………..….6
6. Dodaci u ishrani…………………………………………………………….6
7. Hrana – definicija i podela…………………………………………………..7
7. 1. Hrana iz bilja……………………………………………………….8
7. 2. Hrana iz životinjskog sveta……………………………………….8
8. Obrada hrane.………………………………………………………………..9
9. Glavni sastojci hrane……………………………………………………….9
9. 1. Definicija……………………………………………………………9
9. 2. Belančevine (proteini)…………………………………………….10
9. 3. Ugljeni hidrati…………………………………………………….10
9. 4. Masti (lipidi)……………………………………………………….11
9. 5. Mineralne materije………………………………………………..11
9. 6. Vitamini……………………………………………………………11
10. Principi racionalne ishrane.………………………………………………13
11. Uloga hrane u organizmu……………………………………………….13
12. Uzroci kvarenja hrane……………………………………………………14
12. 1. Uzroci kvarenja hrane…………………………………………..14
12. 2. Postupci za sprečavanje kvarenja hrane……………………….15
13. Zdrastvena ispravnost namirnica…….………………………………….15
Zaključak………………………………………………………………………16
Literatura…………………………………………………………………….17