Ishrana i potrebe za hranom

Maturski, seminarski i diplomski radovi iz komercijalnog i carinskog poznavanja robe.

Ishrana podrazumeva unošenje hranom raznovrsnih hranljivih sastojaka u organizam čoveka i njihovo iskorišćavanje. Tako da se organizam snabdeva hranljivim sastojcima i energijom što omogućava pravilan rast i razvoj, pravilno funkcionisanje organizma i održavanje fizičkog i psihičkog zdravlja.

Hrana obuhvata mnoštvo složenih i raznovrsnih proizvoda biljnog, životinjskog i mineralnog porekla. Čovek se hrani da bi živeo i radio. Međutim, značajno je ne samo odabrati potrebnu vrstu hrane, već poboljšati njeno varenje i iskorišćenje u organizmu. Zato je važno pravilno kombinovati namirnice u jednom obroku i pravilno ih pripremati.

Nauka o ishrani je složena naučna disciplina i bavi se izučavanjem svih relevatnih činilaca koji putem hrane utiče na pravilan rast, razvoj i zdrastveno stanje ljudskog organizma. U stvari, ova nauka izučava sve one činioce koji dovode do razvoja bolesti. Hipokrat je još u IV veku pre n.e. rekao: ,,Hrana treba da bude lek, a lek hrana’’, čime je ukazao na usku povezanost ishrane i zdravlja čoveka. Nedovoljna i preobilna ishrana, dakle, nepravilna ishrana dovodi do niza poremećaja i pojave bolesti, a posledice su smanjenje radne sposobnosti, proizvodnosti, povećanje ekonomskih gubitaka i skraćenje dužine života ljudi.

Hronično gladovanje prouzrokuje gubitak telesne mase, poremećaj rasta i razvoja, pojavu hipovitaminoze, avitaminoze i drugih bolesti, iscrpljenost i smanjenje otpornosti organizma prema raznim infekcijama koje mogu dovesti i do smrti. Stopa smrtnosti (mortaliteta) veća je kod dece do 5. godine života i kod odraslih starijih od 65 godina.

Preobilna ishrana dovodi do gojaznosti koja se smatra faktorom rizika mnogih savremenih oboljenja (oboljenja srca i krvnih sudova, šećerne bolesti, malignih oboljenja, oboljenja kostiju i dr.), a ona su u razvijenim zemljama najčešći uzrok prerane smrti. Oboljenja sve više zahvataju populaciju u najproizvodnijem starosnom dobu, od 30. do 35. godine, te se povećava stopa invalidnosti u zemljama u razvoju. Ove bolesti su posledica unošenja većih količina masti životinjskog porekla, rafiniranog šećera, soli, belog brašna i njegovih proizvoda tokom ishrane, a nedovoljnog unošenja svežeg voća i povrća, integralnih žita i njihovih proizvoda i leguminoza.

1. Istorija i skorašnji razvoji

Ova nova nauka se brzo razvijala. Vitamine je prvi put napisao 1912. godine Ser Frederik Goland Hopkins koji je zbog svojih zasluga u ovoj oblasti dobio titulu Sera i Nobelovu nagradu 1929. godine.
U dvadesetom veku, nakon sagledavanja prirode i uloge proteina, ugljenih hidrata, vitamina i minerala u ljudskoj ishrani došlo se do stanovišta da je dotadašnje znanje o hranljivim sastojcima potpuno. Na hranu se gledalo kao na gorivo i sve što je bilo potrebno je da unesemo dovoljnu količinu određenih sastojaka kako bismo nastavili sa životom. Međutim, ubrzo je usledila serija brzih otkrića koja je počela sa otkrićem Dijetetskih vlakana, što je ukazalo na veoma velike praznine u dotadašnjem znanju o uticaju koji hrana ima na naše zdravlje i normalno funkcionisanje.
Danas znamo da postoji više hiljada fitohemikalija u našoj hrani, a svaka od njih ima suštinsku ulogu u pravilnom funkcionisanju našeg tela. Takođe, smatra se da postoji još mnogo fitohemikalija i drugih sastojaka hrane koje tek treba otkriti. Tu su još i enzimi koji igraju ključnu ulogu u ishrani: oni predstavljaju hemijske supstance (katalizatore) koje se nalaze u našoj hrani ali ih takođe proizvodi i naš sistem za varenje. Oni igraju nezamenjivu ulogu u odvijanju metaboličkih procesa u ljudskom organizmu.
Antioksidanti predstavljaju još jedno skorašnje otkriće. Potrošnja energije u našem organizmu i njen nedostatak često dovode do oštećenja ćelija, a pojedini hranljivi sastoji kao što je vitamin C imaju ključnu ulogu u usporavanju starenja organizma i smanjenju negativnih posledica oksidirajućih procesa u našem organizmu. Određeni naučni krugovi su pre izvesnog vremena doveli u sumnju pozitivne efekte na zdravlje ljudi koji se pripisuju vitaminu E.

2. Ishrana – definicija

Ishrana se tumači kao nauka o organskim procesima pomoću kojih organizam prisvaja i koristi hranu i tečnosti za normalno funkcionisanje, rast i održavanje, kao i održavanje ravnoteže između zdravlja i bolesti.
Sve do šezdesetih godina dvadesetog veka lekari su govorili svojim pacijentima da ishrana ima malog uticaja na njihovo zdravlje. Danas je, međutim, jasno da ishrana predstavlja jedan od najvažnijih faktora za ljudsko zdravlje. Sva materija u ljudima koja čini ćelije njihovog organizma (osim onih ćelija koje su stvorene pre rođenja) uzeta je iz hrane kroz sistem za varenje. Materija koja čini otpad uklanja se iz organizma.
Ishrana je nesumnjivo jedan od najvažnijih spoljnih činilaca koji uslovljavaju dobro ili loše zdravlje i utiču na radnu sposobnost i dužinu ljudskog života. Poznavanje i razumna primena savremenih znanja o ishrani omogućavaju nam da svesno utičemo na životne procese u našem organizmu.
Mi smo danas u stanju ne samo da nabrojimo koji su sastojci hrane potrebni našem telu nego i u kojoj količini i u kakvom obliku ih ono najbolje iskorišćava. Zadatak hrane je složen: ona treba da pruzi organizmu materijal za rastenje i izgradnju ćelija, da mu obezbedi energiju koja

Uvod……………………………………………………………………………..3
1. Istorija i skorašnji razvoji………………………………………..………….4
2. Ishrana – definicija…………………………………………..………………4
3. Uticaj ishrane………………………………………………………………...5
4. Procesi u ishrani…………………………………………………………..…5
4. 1. Varenje……………………………………………………………...5
4. 2. Apsorpcija (upijanje)……………………………………………....5
4. 3. Metabolizacija (sagorevanje)………………………………………5
5. Vrste ishrane……….……………………………………………………..….6
6. Dodaci u ishrani……………………………………………………………...6
7. Hrana – definicija i podela…………………………………………………..7
7. 1. Hrana iz bilja……………………………………………………….8
7. 2. Hrana iz životinjskog sveta………………………………………...8
8. Obrada hrane.………………………………………………………………..9
9. Glavni sastojci hrane………………………………………………………...9
9. 1. Definicija……………………………………………………………9
9. 2. Belančevine (proteini)…………………………………………….10
9. 3. Ugljeni hidrati…………………………………………………….10
9. 4. Masti (lipidi)……………………………………………………….11
9. 5. Mineralne materije………………………………………………..11
9. 6. Vitamini……………………………………………………………11
10. Principi racionalne ishrane.………………………………………………13
11. Uloga hrane u organizmu………………………………………………...13
12. Uzroci kvarenja hrane……………………………………………………14
12. 1. Uzroci kvarenja hrane…………………………………………..14
12. 2. Postupci za sprečavanje kvarenja hrane……………………….15
13. Zdrastvena ispravnost namirnica…….………………………………….15
Zaključak………………………………………………………………………16
Literatura……………………………………………………………………...17