Savremeni trendovi u razvoji i istrazivanju

Maturski, seminarski i diplomski radovi iz marketinga.

Sadržaj - 1 -
Uvod - 3 -
Glavni pristupi u razvoju menadžmenta - 4 -
Klasični pristup - 5 -
Naučno upravljanje - 5 -
Klasična teorija organizacije - 6 -
Bihejvioristički pristup - 8 -
Kvantitativni pristup - 9 -
Sistemski pristup - 10 -
Kontigentni pristup - 11 -
Perspektive u istraživanju i razvoju menadžmenta - 11 -
Strategijski menadžment - 14 -
Analiza okoline - 15 -
Postavljanje organizacijskog usmerenja - 16 -
Formulisanje strategije - 17 -
Implementacija strategije - 18 -
Kontrola i evaluacija strategije - 18 -
Zaključak - 18 -
Literatura - 20 -

Uvod

Upravljanje razvojem je proces koji se bazira na čovekovim umnim sposobnostima i ima dve osnovne komponente - istraživanje i razvoj. Ulazi u proces su predhodno akumulirano znanje (fond postojećeg znanja) i sposobnost kreativnog i kritičkog promišljanja u rešavanju problema. Izlazi iz procesa su novi proizvodi, strategije ili teorija, a prezentovanje rezultata se najčešće daje u pisanoj formi.
Istraživanje je proces kojim se dolazi do nekog novog znanja o svetu oko nas i/ ili mogućnsti rešenja problema kojeg smo uočili. Njime se uz pomoć znanja i primenjenih metoda traže novi principi i procesi. Istraživanje se teško razdvaja od procesa razvoja. Razvoj podrazumeva primenu dosegnutog novog znanja, odnosno prevođenje rezultata istraživanja ili nekog drugog akumuliranog znanja u plan, skicu za nove ili poboljšane proizvode, procese, usluge, sisteme. Razvoj obuhvata faze formulisanja koncepta, izrade projekta, testiranje, konstrukcije prototipa i /ili rada u pilot postrojenjima. Uopšte, razvoj je porast ili napredak ideja, sistema, organizma, uključujući i specifične upotrebe.
U menadžment teoriji i praksi pod pojmom istraživanja i razvoja se najčešće se podrazumeva proces planskog, sistematizovanog i usmerenog delovanja ka intenzivnim i radikalnim tehnološkim prodorima. S druge strane menadžment je proces planiranja, organizovanja i kontrolisanja rada ljudi u datim uslovima radi postizanja ciljeva. Drugim rečima, proces menadžmenta je prožet komuniciranjem, motivacijom, vođenjem i odlučivanjem, što je subjektivna podrška menadžera u ostvarivanju radnih sadržaja procesa menadžmenta. Imajući ovo u vidu menadžeri su najvećim delom u žiži razmene informacija na polju planiranja, kontrole i koordinacije, odnosno organizovanja. Planiranje je projektovanje sistema ciljeva u vremenu i prostoru sa razradom puteva i mera koje treba preduzeti da se preduzeće prevede u željeno stanje u skladu sa ciljevima. Organizovanje je dodela zadataka, uspostavljanje odnosa, obezbeđenje, raspoređivanje i aktiviranje svih resursa, posebno ljudskih radi sprovođenja plana, uz adekvatnu koordinaciju. Kontrola (sa regulisanjem) je praćenje izvršenja, upoređivanje sa očekivanim, te preduzimanje mera da bi se otklonila odstupanja
U stručnoj literaturi možemo se sresti sa terminima, kao što su tehnički, tehnološki i tehničko – tehnološki razvoj. Ukoliko se pažljivo uporedi sadržaj pojmova prema definicijama u naučnim enciklopedijama, tada bi se moglo zaključiti da je tehnički razvoj nešto širi pojam i da se pod njim podrazumeva primenjeno naučno znanje i tehnički razvoj vezan za materiju i energiju. Tehnologija je takođe rezultat primenjenog naučnog znanja sa ciljem na praktičnoj primeni; alati, mašine, materijali, procesi koji ih osposobljavaju za rad, proizvodnja dobara, servisiranje ili druge korisne aktivnosti. Tehnološki razvoj je deo tehničkog razvoja, kod kojeg je izražen cilj – korišćenje sistema i procesa. Granice između tehničkog i tehnološkog razvoja nisu jasne, a međusobno se uslovljavaju, tako da je tehničko – tehnološki razvoj adekvatan izraz, ukoliko se želi ukazati na primenu i razvoj naučnih saznanja.

Glavni pristupi u razvoju menadžmenta

Kada govorimo o savremenim trendovima u istraživanju i razvoju menadžmenta moramo biti upoznati sa osnovnim principima po kojima se pristupa istraživanju određenog problema.
Od industrijske revolucije do vremena kada je menadžment postao naučna disciplina razvilo se nekoliko naučnih pristupa ili škola kao što su:

Klasični pristup

Razvoj novih tehnologija i promena preteče su „sistematskog pristupa u menadžmentu“ ( Robert Owen – menadžer, Charles Babbage- profesor matemetike ).
Owen je tvrdio da su ljudi najbolje mašine i investiranje u ljude takođe najbolje.
Charles Babbage smatra da su podela rada i specijalizacija, tj. uvođenje naučnih principa u analizu proizvodnje najbolji put za smanjenje troškova i povećanje produktivnosti.
Klasičan pristup menadžmentu ima dve škole i to:
• Naučno upravljanje
• Klasičnu teoriju organizacije

Naučno upravljanje

Taylerovo upravljanje je naučno definisanje najboljih metoda realizacije određene aktivnosti.
Taylerovi principi menadžmenta počivaju na rezultatima studije vremena i studije pokreta na proizvodnoj traci. On je tvorac vremenskih normi, pri čemu je predlagao veće nadnice za produktivnije radnike ( diferencijalne nadnice ).
Najpre je napravio norme dobrih radnika, potom je prelazio na obuku ostalih radnika ( ko ne ispuni normu biva otpušten ). Rezultati primene ovog metoda su: smanjeni troškovi, uvećana produktivnost, zarade i radni moral.