Istorija razvoja i osnovne karakteristike pojedinih vrsta ekspertnih sistema

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Sadržaj

Uvod
1. ISTORIJAT RAZVOJA EKSPERTNIH SISTEMA 4
2. VRSTE EKSPERTNIH SISTEMA 9
2.1. PROGRAMSKI JEZICI ZA IMPLEMENTACIJU EKSPERTNIH SISTEMA 10
2.2. KONCEPTI REŠAVANJA PROBLEMA VEŠTAČKOM INTELIGENCIJOM 10
3. OSNOVNE KARAKTERISTIKE POJEDINIH VRSTA ES 15
3.1. ES BAZIRANI NA PRAVILIMA (RULE-BASED) 15
3.2. MANE ES BAZIRANIH NA PRAVILIMA 16
3.3. SISTEM ZA ODRŽAVANJE ISTINE 17
3.4. PROVJERA ISPRAVNOSTI LISTE PODRŠKE 17
3.5. ZAKLJUČIVANJE ZASNOVANO NA VEROVATNOĆI 18
3.6. FAKTORI IZVESNOSTI 18
3.7. OPIS FAKTORA IZVESNOSTI 18

4. OSOBINE EKSPERTNIH SISTEMA 19
4.1. PREDNOSTI I NEDOSTACI EKSPERTNIH SISTEMA 19

Zaključak
Literatura



Istorijat razvoja ekspertnih sistema

Odavno postoji želja (,,sveti gral") da se napravi mašina koja bi bila sposobna da obavlja posao koji zahteva intelektualne sposobnosti čoveka, npr. da igra sah (Charles Babbage, 1834. konstruise mehaničku ,,analitičku mašinu" koja računa i stampa neke matematicke proračune, imao je nameru da napravi i masinu za igranje šaha). Tek napretkom informatičke tehnologije od sredine 20. veka taj san postaje ostvariv. Nekoliko istrazivaca na Dartmut koledzu 1956. g. (Dartmouth College, USA) učestvuje u konferenciji koji organizuje McCarthy na temu VI (koji je prvi predložio upravo taj naziv za tu oblast, a poznat je i kao otac LISP-a). Pored pregleda postojecih dostignuća u oblasti automatskih dokazivača teorema i programskih jezika, raspravlja se i o mogućnosti razvoja računara koji bi bio u stanju da simulira ljudsko razmisljanje. Ovo okupljanje istraživača oznacava rodjenje vešstačke inteligencije kao oblasti računarstva.

Veštačka inteligencija beleži prve uspehe akademske prirode kao što su prvi program za igranje šaha (Shannonn, 1955) ili dama (Samuel, 1963), automatsko dokazivanje teorema (,,Logic Theorist", Simon i Newell, 1972), kao i ambiciozan pokušaj ostvarivanja opšteg sistema za rešavanje problema GPS (General Problem Solver - Newell, 1960) baziran na traženju razlika i operatora izmedju ciljnog i trenutnog stanja u bazi činjenica i operatora koji se pokazao ipak slabim za složenije probleme ...