Investicioni fondovi SAD,EU i Srbije

Sadržaj

Uvod………………………………………………………….……2
Osnovne informacije o investicionim fondovima………………....3
Portfolio menadžment i merenje performansi portfelja...................6
Organizaciona struktura investicionih kompanija………………....9

Prospekt i izveštaj investicionog fonda…………………………...10

Usluge investicionih fondova na razvijenim tržištima…………....12

Prihodi i rashodi investicionih fondova………………………......13

Strani investicioni fondovi i zemlje u okruženju……………..…..14

Zaključak……………………………………………………..…..15

Literatura…………………………………………………………16



Uvod


Investicioni fondovi ili investicione kompanije su institucionalni investitori koji intenzivan razvoj ostvaruju od druge polovine osamdesetih godina XX veka kako po broju tako i po ukupnoj vrednosti aktive kojom raspolažu. Međutim, neke preteče investicionih fondova nastale su još u XIX veku. Prve investicione kompanije predstavljale su fondove zatvorene strukture. U Briselu, 1822. god, holandski kralj Viljem I oformio je prvi investicioni fond. Prvobitna namera je bila da se omoguće male investicije u stranim državnim zajmovima. Početkom šezdesetih godina slični investicioni fondovi formirani su u Engleskoj i Škotskoj, da bi početkom XX postali veoma popularni i u SAD. Njihova ekspanzija naročito je kulminirala dvadesetih godina kada je kreiran veliki broj zatvorenih fondova opterećen dugom i preferencijalnim akcijama u nameri da se zadovolje špekulativni interesi. Krah tržišta 1929. god. uništio je mnoge od njih.

Prvi otvoreni investicioni fondovi svoje korene vuku takođe iz XIX veka. Međutim, prvi moderni otvoreni fond bio je Massachusetts Investors Trust koji je formiran 1924. god. sa portfoliom od 45 akcija i aktivom od 50.000 dolara. Ovaj fond uveo je koncept koji će uvesti pravu revoluciju u investiranje i investicione kompanije: kontinuelno prodavanje novih akcija i otkupljivanje akcija koje mogu uvek biti prodate prema trenutnoj vrednosti aktive fonda. Ovaj fond još uvek posluje, ali se danas zove State Street Research i upravlja sa sedam fondova u kojima udele mogu kupovati svi investitori bez razlike. Prema proceni kompanije 10.000 dolara investiranih 1924. god. sedamdesetak godina kasnije bi vredelo oko 40 miliona dolara. Velika ekonomska kriza prekinula je ekspanziju otvorenih fondova da bi popularnost ponovo stekli u četrdesetim i pedesetim. 1940. god. bilo je manje od 80 fondova u SAD sa ukupnom aktivom od 500 miliona dolara. Dvadeset godina kasnije postojalo je 160 fondova sa aktivom vrednom 17 milijardi dolara. Međutim, prava ekspanzija je usledila sredinom osamdesetih godina kada se ustanovljavaju mnogi fondovi koji ne počivaju samo na akcijama već i drugim finansijskim instrumentima.

Danas preovlađuju otvoreni investicioni fondovi a veoma veliko učešće stanovništva u njihovom vlasništvu govori o njihovoj rasprostranjenosti. U SAD, 1980. god. samo 5,7% domaćinstava bilo je u posedu akcija investicionih fondova, da bi danas preko 70 miliona pojedinaca u skoro 40 miliona domaćinstava bilo u posedu oko 80% akcija investicionih fondova. U gotovo svim razvijenim tržišnim ekonomijama investicioni fondovi su postali krupni igrači na finansijskom tržištu, a proces privatizacije u nekadašnjim centralno-planskim privredama omogućio je njihovo prisustvo i u tranzicionim ekonomijama.



Osnovne informacije o investicionim fondovima

Investicioni fondovi su institucije kolektivnog investiranja u okviru kojih se prikupljaju novčana sredstva investitora fonda. Prikupljena novčana sredstva fonda se ulažu u različite vrste imovine, u skladu sa investicionim ciljevima navedenim u prospektu Fonda, u cilju ostvarivanja dobiti i smanjenja rizika ulaganja.

Prospekt fonda je dokument investicionog fonda, odobren od strane Komisije za hartije od vrednosti, koji potencijalnim investitorima pruža potpune i jasne informacije za donošenje odluke o ulaganju.
Imovina investicionog fonda je u vlasništvu članova investicionog fonda, i to srazmerno njihovom učešću u fondu i odvojena je od imovine Društva za upravljanje koje upravlja tim fondom. Poslovanje investicionih fondova je regulisano Zakonom o investicionim fondovima, a nadzor Društava za upravljanje vrši Komisija za hartije od vrednosti.

Ulaganjem sredstava u investicioni fond investitoru je omogućen jednostavan pristup tržištu kapitala, dok plasiranim sredstvima upravljaju iskusni i ovlašćeni stručnjaci. Ulaganjem u veći broj hartija od vrednosti, portfolio menadžer diversifikuje portfolio i time smanjuje rizik ulaganja.
Prednost ulaganja u otvoreni investicioni fond je i mogućnost da investitor u svakom trenutku povuče svoja sredstva iz fonda prodajom svojih investicionih jedinica fondu. Prinos koji se može ostvariti ulaganjem u investicioni fond je obično viši nego prinos koji se ostvaruje nekim konvencionalnim oblikom štednje.

Investicionim fondovima upravlja Društvo za upravljanje investicionim fondovima. Društvo za upravljanje je privredno društvo koje organizuje, osniva i upravlja investicionim fondovima u skladu sa Zakonom o investicionim fondovima (Sl. Glasnik RS br. 46/2006.).
Društvo za upravljanje investicionim fondovima upravlja fondom, vodi investicionu politiku, donosi investicione odluke, vodi evidenciju o članovima fonda i vrednosti njihovih udela u fondu, obavlja određene administrativne, računovodstvene i marketinške poslove u ime fonda.
Tri osnovne vrste investicionih fondova su: otvoreni, zatvoreni i privatni investicioni fondovi.

Otvoreni fond funkcioniše na principu prikupljanja novčanih sredstava putem izdavanja investicionih jedinica i otkupa investicionih jedinica na zahtev člana fonda. Investirajući u otvoreni investicioni fond, investitori postaju vlasnici investicionih jedinica koje je fond u obavezi da otkupi po aktuelnoj ceni na dan kad investitor podnese zahtev. Otvoreni fondovi pružaju investitorima mogućnost plasmana svojih sredstava putem kupovine investicionih jedinica u cilju ostvarivanja prinosa uz mogućnost svakodnevnog ulaganja sredstva ali i povlačenja sredstava iz fonda.
Zatvoreni fond prikuplja novčana sredstva prodajom akcija putem javne ponude. Kada je javna ponuda završena, investitori koji su kupili akcije fonda mogu trgovati akcijama fonda na organizovanom tržištu po tržišnoj ceni tih akcija, koja može biti niža ili viša od vrednosti imovine fonda. Zatvoreni fond nema obavezu otkupa sredstava investitora, već investitor svoje akcije zatvorenog fonda može unovčiti isključivo na organizovanom tržištu hartija od vrednosti.

Privatni fond je organizovan kao društvo sa ograničenom odgovornošću i takav fond nema ograničenja prilikom ulaganja. Namenjen je iskusnim investitorima, pa minimalni ulog iznosi 50,000.00 eur.
U skladu sa osnovnim investicionim ciljem koji se ulaganjem sredstava fonda želi postići, postoje četiri vrste otvorenih investicionih fondova:
Fond očuvanja vrednosti imovine- Ovi fondovi ulažu u kratkoročne dužničke hartije od vrednosti i novčane depozite. Teže očuvanju vrednosti uloga, odnosno, zaštiti od inflacije. Ovo su fondovi sa najnižim rizikom.
Fond prihoda- Ovaj tip fonda ulaže 75% svoje imovine u dužničke hartije od vrednosti sa ciljem da investitorima ponudi nešto veće prinose od fondova očuvanja vrednosti. Analogno je ulaganje u ove fondove i nešto rizičniji oblik investiranja sredstava. Rizičnost ovih fondova može da se razlikuje u zavisnosti od izdavaoca hartija od vrednosti u koje fond ulaže. Pored toga, ovi fondovi su izloženi riziku kretanja kamatnih stopa - kada kamatne stope rastu, vrednost fondova prihoda se smanjuje.
Balansirani fond- Ulaže najmanje 85% svoje imovine u vlasničke i dužničke hartije od vrednosti, s tim da u dužničke hartije od vrednosti ulaže najmanje 35% a najviše 65% imovine fonda. Ova vrsta fonda prikladna je za investitore koji žele umerenu stopu prinosa uz preuzimanje umerenog rizika.

Fond rasta vrednosti imovine - Ulaže najmanje 75% vrednosti imovine u vlasničke hartije od vrednosti. Ovaj tip fonda namenjen je osobama koje žele atraktivan prinos uz spremnost na preuzimanje visoke stope rizika.
Neto vrednost imovine fonda predstavlja aktuelnu vrednost hartija od vrednosti i druge imovine iz portfolia fonda, umanjene za iznos obaveza. Računa se svakog radnog dana, po završetku trgovanja.