Industrijski kapital i profit

Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.

Glavni cilj ovog seminarskog rada jeste da opišem nastanak industrijskog kapitala i profita, da definišem industrijski kapital i profit, sa posebnim osvrtom na organski sastav kapitala, profitnu stopu, ekstraprofit, seljenje kapitala. Radi uspešnog i kompletnog izlaganja započeo sam rad istorijatom nastanka industrijskog kapitala i profita, a zatim sam pomenuo osnovne pojmove bitne za ovu oblast.
Objasnio sam organski sastav kapitala. Posebno sam obradio pojam profita i definicije istog, pošto profit predstavlja odgovor na pitanje o motivaciji preduzeća u savremenim razvijenim privredama.
Naročiti pažnju sam obratio na profitnu stopu u određenoj grani proizvodnje kao i na uticaj uslova proizvodnje na cenu koštanja, a zatim sam nadovezao i celinu Seljenje kapitala kao nužan proces za sticanje ekstraprofita.
Upotrebom literature različitih autora omogućeno mi je da utvrdim pravilno shvatanje pojma industrijskog kapitala i profita.

INDUSTRIJSKI KAPITAL

Istorijat nastanka industrijskog kapitala i profita

Kapitalizam kao način proizvodnje postaje dominantan prvo u V.Britaniji sredinom 19.veka iako je kapitalistička epoha društveno-ekonomskog razvoja započela oko 1500.godine u Engleskoj, Holandiji, Belgiji i Italiji pojavom primarnih oblika kapitalističke organizacije rada.
Proces razdvajanja i obrazovanja klasa kapitalista i radnika podstiče delovanje trgovinskog i zelenaškog kapitala. Trgovina se izdvaja iz zanatstva i stvara trgovinski kapital koji je posebno zaslužan u stvaranju svetskog tržišta, suzbijanju naturalne proizvodnje i eliminisanju esnafski zatvorenog zanatstva. Trgovci posle ovih promena postaju preduzetnici ( industrijski kapitalisti) koji sitne gradske zanatlije i samostalne zanatlije na selu pretvaruju u najamne radnike za rad u njihovim fabrikama gde proizvode robu za tržište. Iz ovog možemo zaključiti da su trgovina i trgovački kapital preteče kapitalizma.
Društveno-ekonomski sistem koga karakteriše proces proizvodnje na osnovu najamnog rada u cilju prisvajanja viška proizvoda u vidu profita je kapitalizam. Klase kapitalista i klase najamnih radnika su dve antagonistički suprotstavljene klase koje karakterišu ovaj način proizvodnje. Monopol privatne svojine kapitalista nad sredstvima za proizvodnju kao i otuđenost radne snage od uslova proizvodnje i njeno pretvaranje u robu (što implicira najamnu poziciju radnika) predstavlja najbitnije obeležje kapitalizma.
Kao druga karakteristika ovog načina proizvodnje pojavljuje se proces proizvodnje viška vrednosti (maksimizacije viška vrednosti) tj. oplođivanje kapitala. Osnovna motivacija proizvodnje tj. cilj kapitalista kao robnih proizvođača jeste uvećavanje viška vrednosti koji se postiže prisvajanjem po osnovu privatne svojine rezultata (tuđeg) rada.
Razvijanjem uslova društvene podele rada razvija se i kapitalizam, kapitalisti svoj kapital plasiraju u industriju, promet, poljoprivredu..., pa se profit koji prisvaja kapitalistička klasa deli na različite vrste dohotka od kapitala (npr. industrijski profit), o čemu će biti reči u drugom delu rada. Razvoj kapitalizma doprinosi osamostaljivanju pojedinih funkcija kapitala u jedinstvenom procesu reprodukcije pa dolazi i do formiranja posebnih „osamostaljenih delova proizvodnog kapitala“.
Trgovački kapital nije drugo do kapital koji funkcioniše u prometnoj oblasti.1
Po Marksu trgovački kapital je posebna vrsta kapitala (osamostaljeni robni kapital) industrijskog kapitaliste odnosno osamostaljeni deo industrijskog kapitala.