Grad Milano

Maturski, seminarski i diplomski radovi iz geografije.

Милано је главни град покрајине Ломбардије. Спада меду највазније привредне, прометне и културне центре Италије. Сместен је у Падској низији, прко које лако комуницира са Средоземљем а преко алпских превоја комуницира са Средњом и Западном Европом. Његов полозај је вец у прослости условио прометну и трговацку улогу Милана.

Милано је с једне стране јак индустријски центар где су развијене скоро све врсте индустрије, а с друге стране представља и велики туристицки центар. Наиме у Милану се налазе многобројне културно-историјске знаменитости:

•оперска куца Скала,
•базилика Сант Амбродо,
•катедрале (Оспедале, Мадоре ,Кастело, Сфорцеско), в
•елики број музеја,
•библиотека,
•галерија.

Све ове знаменитости говоре о културном знацају који је Милано имао за Италију. У новије вријеме Милано се све висе афирмисе као свјетски центар моде.

МИЛАНО

Милано (италијански: Милано) је други по величини град Италије, главни град провинције Милано и покрајине Ломбардије у северној Италији.
Име града се вековима звао као Маиланд, што је и данас немачко име за Милано. Оно долази из келтског Мид-лан (што значи "усред низине"), а Римљани су га звали Медиоланум.
Милано је привредни, модни и медијски центар. Познат је по својој готској катедрали, опери „Миланска скала“ и разним уметничким вредностима.

Историја

400. године пре Христа Милано је био келтско насеље и носио је назив Медиоланум. Године 222. пре Христа ово место освојили су Римљани. Након више векова римске владавине Милано је 293. године проглашен за главни град Западног римског царства. Године 402. нападнут је од стране западних Гота, а 50 година касније (452.) заузели су га Хуни. У току такозваног Готског рата против цара Јустинијана, источни Готи су га 539. освојили и уништили.
За време освајчких ратова цара Фридриха И Барбаросе против ломбардијских градова, Милано је 1162. великим делом уништен. Након оснивања Савеза ломбардијских градова 1167. Милано је имао главну улогу у овом удружењу, а убрзо после тога постао је војводство. Један од значајнијих војвода био је (1395.) Ђан Галеацо Висконти (Гиан Галеаззо Висцонти). У власт племства Сфорца прешао је 1450. године и постао један од водећих ренесансних градова у Италији.
Од 1492. Милано је углавном био под француском влашћу. Прво га је заузео Лудвиг XИИ, затим (1515.) Франц И и Карло В. Једно време је, падом Северне Италије, био под Хабзбурговцима (1525.). Наполеон је освојио Ломбардију 1796, а Милано је био главни град Цисалпске републике. Након Бечког конгреса (1815.)