Epistemologija (teorija saznanja) Džona Loka

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Џон Лок (енгл. John Locke, 1632 — 1704), енглески филозоф. Оспоравао учење о „урођеним идејама“; заступао сензуалистичку теорију сазнања (дух је по рођењу „табула раса“; „ничег нема у интелекту што претходно није било у чулима“), којом је утемељена емпиристичка традиција у енглеској филозофији (Оглед о људском разуму).

Његова политичка филозофија, заснована на природноправној доктрини, садржи класичне формулације темељних начела либерализма (Две расправе о влади).

Залагао се за верску толеранцију (Писма о толеранцији И—ИВ, 1689—1706). Бавио се и педагошким проблемима (Мисли о васпитању, 1693)....

БИОГРАФИЈА

Џон Лок (John Locke) родио се исте године као и Спиноза, а готово пола века после Хобса (1632. године). Револуционарна збивања у Енглеској средином XVII века доживљавао је као дечак и младић. Док је његов отац, правник и ватрени пуританац, као официр револуционарне армије активно учествовао у грађанском рату, дотле је син учио, најпре на Школи у Вестминстеру (1646-1653) а затим у Оксфорду (1653-1657), где је по завршетку студија остао као нека врста асистента за грчки језик и реторику, а касније за моралну филозофију. Схоластичка филозофија, која је у то време још увек доминирала у Оксфорду, није успела да зарази Лока. Осећајући антипатију према њој, он је свој боравак у Оксфорду користио пре свега за самостално студирање новијих филозофских дела (у првом реду Декартових, а такође и Беконових, Хобсових, Гасендијевих), као и за проучавање природних наука (хемије, експерименталне физике и нарочито медицине), те се упознао и спријатељио са славним хемичаром Робертом Бојлом (Robertom Bojlom) и лекаром Сиденхамом, који су се на подручју својих струка борили за примену емпиријских метода...

С А Д Р Ж А Ј

УВОД 3
1 БИОГРАФИЈА 4
2 ДЕФИНИЦИЈА ЗНАЊА – ЛОК 6
3 ЕПИСТЕМОЛОГИЈА (ТЕОРИЈА САЗНАЊА) 6
3.1 Четворостуко слагање двеју идеја 7
3.2 Знање је актуелно или стално 8
3.3 Двоврсно стално знање 9
3.4 Интуитивно знање 9
3.5 Демонстративно знање 10
3.6 Зависи од доказа 10
3.7 Интуитивно доказивање 11
3.8 Zašto se tako mislilo 11
3.9 Опсег људског знања 12
ЗАКЉУЧАК 14
ЛИТЕРАТУРА 15