01-09-2010, 06:21 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
Џон Лок (енгл. John Locke, 1632 — 1704), енглески филозоф. Оспоравао учење о „урођеним идејама“; заступао сензуалистичку теорију сазнања (дух је по рођењу „табула раса“; „ничег нема у интелекту што претходно није било у чулима“), којом је утемељена емпиристичка традиција у енглеској филозофији (Оглед о људском разуму).
Његова политичка филозофија, заснована на природноправној доктрини, садржи класичне формулације темељних начела либерализма (Две расправе о влади).
Залагао се за верску толеранцију (Писма о толеранцији И—ИВ, 1689—1706). Бавио се и педагошким проблемима (Мисли о васпитању, 1693)....
БИОГРАФИЈА
Џон Лок (John Locke) родио се исте године као и Спиноза, а готово пола века после Хобса (1632. године). Револуционарна збивања у Енглеској средином XVII века доживљавао је као дечак и младић. Док је његов отац, правник и ватрени пуританац, као официр револуционарне армије активно учествовао у грађанском рату, дотле је син учио, најпре на Школи у Вестминстеру (1646-1653) а затим у Оксфорду (1653-1657), где је по завршетку студија остао као нека врста асистента за грчки језик и реторику, а касније за моралну филозофију. Схоластичка филозофија, која је у то време још увек доминирала у Оксфорду, није успела да зарази Лока. Осећајући антипатију према њој, он је свој боравак у Оксфорду користио пре свега за самостално студирање новијих филозофских дела (у првом реду Декартових, а такође и Беконових, Хобсових, Гасендијевих), као и за проучавање природних наука (хемије, експерименталне физике и нарочито медицине), те се упознао и спријатељио са славним хемичаром Робертом Бојлом (Robertom Bojlom) и лекаром Сиденхамом, који су се на подручју својих струка борили за примену емпиријских метода...
С А Д Р Ж А Ј
УВОД 3
1 БИОГРАФИЈА 4
2 ДЕФИНИЦИЈА ЗНАЊА – ЛОК 6
3 ЕПИСТЕМОЛОГИЈА (ТЕОРИЈА САЗНАЊА) 6
3.1 Четворостуко слагање двеју идеја 7
3.2 Знање је актуелно или стално 8
3.3 Двоврсно стално знање 9
3.4 Интуитивно знање 9
3.5 Демонстративно знање 10
3.6 Зависи од доказа 10
3.7 Интуитивно доказивање 11
3.8 Zašto se tako mislilo 11
3.9 Опсег људског знања 12
ЗАКЉУЧАК 14
ЛИТЕРАТУРА 15
Џон Лок (енгл. John Locke, 1632 — 1704), енглески филозоф. Оспоравао учење о „урођеним идејама“; заступао сензуалистичку теорију сазнања (дух је по рођењу „табула раса“; „ничег нема у интелекту што претходно није било у чулима“), којом је утемељена емпиристичка традиција у енглеској филозофији (Оглед о људском разуму).
Његова политичка филозофија, заснована на природноправној доктрини, садржи класичне формулације темељних начела либерализма (Две расправе о влади).
Залагао се за верску толеранцију (Писма о толеранцији И—ИВ, 1689—1706). Бавио се и педагошким проблемима (Мисли о васпитању, 1693)....
БИОГРАФИЈА
Џон Лок (John Locke) родио се исте године као и Спиноза, а готово пола века после Хобса (1632. године). Револуционарна збивања у Енглеској средином XVII века доживљавао је као дечак и младић. Док је његов отац, правник и ватрени пуританац, као официр револуционарне армије активно учествовао у грађанском рату, дотле је син учио, најпре на Школи у Вестминстеру (1646-1653) а затим у Оксфорду (1653-1657), где је по завршетку студија остао као нека врста асистента за грчки језик и реторику, а касније за моралну филозофију. Схоластичка филозофија, која је у то време још увек доминирала у Оксфорду, није успела да зарази Лока. Осећајући антипатију према њој, он је свој боравак у Оксфорду користио пре свега за самостално студирање новијих филозофских дела (у првом реду Декартових, а такође и Беконових, Хобсових, Гасендијевих), као и за проучавање природних наука (хемије, експерименталне физике и нарочито медицине), те се упознао и спријатељио са славним хемичаром Робертом Бојлом (Robertom Bojlom) и лекаром Сиденхамом, који су се на подручју својих струка борили за примену емпиријских метода...
С А Д Р Ж А Ј
УВОД 3
1 БИОГРАФИЈА 4
2 ДЕФИНИЦИЈА ЗНАЊА – ЛОК 6
3 ЕПИСТЕМОЛОГИЈА (ТЕОРИЈА САЗНАЊА) 6
3.1 Четворостуко слагање двеју идеја 7
3.2 Знање је актуелно или стално 8
3.3 Двоврсно стално знање 9
3.4 Интуитивно знање 9
3.5 Демонстративно знање 10
3.6 Зависи од доказа 10
3.7 Интуитивно доказивање 11
3.8 Zašto se tako mislilo 11
3.9 Опсег људског знања 12
ЗАКЉУЧАК 14
ЛИТЕРАТУРА 15