Džordž Berkli - Rasprava o principima ljudskog saznanja

Očigledno je svakome ko proučava predmete ljudskog saznanja da njih čine ili ideje zaista utisnute u čula, ili objekti koje opažamo kada obratimo pažnju na osećanja ili operacije svesti, ili, najzad, ideje obrazovane pomoću pamćenja i mašte- bilo sastavljanjem, rastavljanjem ili samo predstavljanjem onih prvobitno opaženih ideja na gore pomenute načine.... Ali, pored sve te beskrajne raznovrsnosti ideja ili objekata postoji i nešto što ih saznaje ili opaža i što na njima vrši različite operacije, kao što su htenje, zamišljanje, zapamćivanje (itd.). Ovo opažajuće, aktivno biće je ono što ja nazivam "svešću (mind), duhom (spirit), dušom (soul) ili svojim ja (myself)". Tim rečima ja ne označavam nijednu od svojih ideja, već nešto potuno različito od njih, nešto u čemu one postoje ili, što je isto, čime su one opažene; jer, postojanje jedne ideje sastoji se u tome da je opažena .

Džordž Barkli (George Berkeley, 1685-1735), poreklom aristokrata, bio je biskup u Klojnu. Završio je studije teologije i klasičnih jezika. Kao hrišćanski misionar boravio je u Americi. Njegovo glavno delo, Rasprava o principima ljudskog saznanja, zamišljeno je kao implicitna rasprava sa Lokom. Drugo delo, u kojem je svoje osnovne teze razvio u dijaloškom obliku, naziva se Tri dijaloga između Hilasa (Materijalka) i Filonusa (Umoljuba). U više navrata je osporavao Njutnovu fiziku - filozofiju prirode.

UVOD 1
1 Rasprava o principima ljudskog saznanja 3
1.1 Odlike Berklijeve filozofije u raspravi o principima ljudskog saznanja 7
1.1.1 Kritika apstraktnih ideja 8
1.1.2 Kritika ideje materije 9
ZAKLJUČAK 11
LITERATURA 12