Drugi srpski ustanak, put ka autonomiji

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Autor Poruka
VS1 Nije na vezi
Posting Freak
*****

Poruka: 5,344
Pridružen: Aug 2009
Poruka: #1
Drugi srpski ustanak, put ka autonomiji
Maturski, seminarski, diplomski i master radovi iz istorije.

Prvi srpski ustanak predstavlja izraz sveukupnog napora srpskog naroda da postane aktivan činilac na međunarodnoj političkoj sceni. Da se umeša u deljenje karata moćnih evropskih država i uzme svoju sudbinu u svoje ruke.
Taj napor, međutim, i pored velikih žrtava i odricanja, nije odmah dao rezultate. Rat Austrijsko- ruske koalicije protiv Turske carevine u kome su, po običaju, masovno uzeli učešća srpski dobrovoljci, završio se porazno po Srbe.
Položaj Srba tada bio je veoma težak. Sami, bez ijednog prijatelja, veoma oskudni s municijom, zavađeni među sobom, oni su bili klonuli već pre početka borbe. Duga uveravanja da se ne mogu održati sami, bez naslona na koju veću silu, ušla su u sve njihove duše i sad su ih, kad je to postala stvarnost, paralisala. Kod sveta je nestalo onog pravog oduševljenja za borbu, jer je bilo i suviše prilika da se razočara u svojim vođama i u njihovim shvatanjima dužnosti prema zemlji i narodu.
Karađorđe nije više bio onaj stari. Borba i sa spoljašnjim i sa unutrašnjim neprijateljima istrošila je u velikoj meri njegove živce, i njegovu snagu, i njegov zamah. Još pre turskog napada, 30. marta 1813. godine, predviđajući poraz, on je molio dozvolu da se može preseliti u Rusiju.
Koliko je bilo malodušnosti kod vođa vidi se najbolje po tom, što se u proglasu narodu, 21. juna 1813. godine, nije smela reći prava istina o tegobi položaja. Narodu se govorilo da su se smirili carevi ruski i turski i dogovorili u pogledu Srba, ali da taj mir ne priznaju spahije i janičari, oni isti koji su krivi i za ustanak.
Turci su napredovali dosta brzo, naročito s istoka i sa zapada. Austrijske vlasti ponašale su se prema srpskim izbeglicama gotovo neprijateljski. Austriski kancelar knez Meternih, koji je imao velik uticaj na ruskog cara Aleksandra I, upotrebljavao ga je s puno veštine, da bi rusko zalaganje za Srbe bilo svedeno na što manju meru. Pogranične vlasti su bile nadmene i grube i pravile su stotine teškoća. Ubogim prebeglicama, pa i Karađorđu, sekvestrirali su sve što su imali za dugove učinjene za vreme rata sremskim i banatskim trgovcima. I srpski trgovci sa tih strana bili požurili sa svojim tužbama, da čas pre naplate potraživanja. Najveći deo uglednijih ljudi bio je interniran ili konfiniran.
Ovakav slom ustanka bio je nesumnjivo težak udarac. Ali taj je udarac bio samo privremen i samo jedna teška lekcija. U stvari, on je bio ipak uspeh. Taj ustanak digao je ponovo Srbe i stavio srpsko pitanje pred Evropu kao sastavni deo Istočnog Pitanja. Dotad nije niko na strani vodio računa o tom da bi Srbiju trebalo vaspostaviti kao zasebnu državu. I Rusija, koja je spremala plan o obnovi Vizantije, nije o Srbiji mislila drukčije nego kao o pokrajini koja ulazi u austrijsku sferu. Čak i naši rodoljubi XVIII veka gledali su rešenje srpskog oslobođenja samo u okviru Austrije i s njom u vezi. Od Prvog Ustanka i stvaranja srpske države to se shvatanje izmenilo iz osnova. Oslobođenje Srbije moglo se postići samo u potpuno slobodnoj svojoj državi; u njoj, i nikako drukčije.
Srpska nacionalna ideologija, u toku XIX veka, ide još i dalje. Slobodna Srbija, s jedne strane, postaje stožer cele nacionalne politike srpske i prema Turskoj i prema Austro-Ugarskoj i sa srpske misli prenosi se i obuhvata sve Jugoslovene.
Svoje težnje iz prvog ustanka, srpski narod uspeo je da ostvari tek u drugom srpskom ustanku, ali delimično jer je srpska država stekla samo određeni vid samouprave ali se zato drugim srpskim ustankom utro put daljoj srpskoj autonomiji.
Ova tema odnosno drugi srpski ustanak, put srpske autonomije biće obrađena u ovom radu.

Drugi srpski ustanak, put ka autonomiji
Uoči uostanka


Narodu u Srbiji ostalo je da se pomogne sam kako može; pomoći mu nije bilo na strani. Međutim, prilike u Srbiji nisu davale nikakav izgled da će se stvari moći bolje okrenuti, Sulejman – pašina politika terora bila je na vrhuncu, proleće je već bilo na pragu, opasnost od nove bune nametala se svakome pa i njemu. Turci u tim slučajevima retko su pribegavali pomirljivim sredstvima, naprotiv oni tada zaplašavaju, gnjave, terorišu.
Sulejman paši izgledalo je najpolitičnije da se teror, otpočet od Hadži – Prodanove bune, produži i da se useli što veći strah u dušu knezova i uglednih ljudi. Trinaestog februara izvršen je jedan odsudan udar; toga dana ubijen je po zapovesti vezirovoj Stanoje Glavaš.
Ovaj događaj je porazio sve starešine, njima je ovladala panika, i svaki je s punim pravom pomislio da će na njegovu glavu doći red. Stanoju Glavašu od predaje njegove Turcima pa do smrti nje se moglo ništa prebaciti sa turske strane. Kada se predao 1813. godine postavljen je krserdarom tj. nadzornikom carigradskog druma, sprovodio je harač u Nišu i gonio hajduke kao što je to njegova služba zahtevala; u Hadži – Prodanovoj aferi ne samo što je sprečio te buna nije obuhvatila nahiju smederevsku nego je Turcima živo pomagao da se ona uguši jednom rečju on im je služio kao i ostali knezovi.
Starešine i onako nepoverljive prema veziru došle su u veliko iskušenje. Još početkom februara pre ubistva Glavaševa, Sulejman paša je poslao pozive nahijskim knezovima da mu dođu u Beograd i da mu dovedu ih svojih nahija znatnije ljude s izvesnim brojem kulučara za utvrđivanje Beograda. Neki od nahijskih knezova, su došli, dok su neki pod raznim izgovorima


PORUČITE RAD NA OVOM LINKU >>> SEMINARSKI
maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti magistarski maturanti tutorijali referati lektire download citaonica master masteri master rad master radovi radovi seminarske seminarski seminarski rad seminarski radovi kvalitet kvalitetni fakultet fakulteti skola skole skolovanje titula univerzitet magistarski radovi

LAJKUJTE, POZOVITE 5 PRIJATELJA I OSTVARITE POPUST
09:11 AM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Verovatno povezane teme...
Tema: Autor Odgovora: Pregleda: zadnja poruka
  Događaji posle hladnog rata u Srbiji i put Srbije ka Evropskoj Uniji derrick 0 933 09-02-2014 01:03 AM
zadnja poruka: derrick
  Drugi Balkanski rat 2 derrick 0 1,131 08-09-2013 04:07 PM
zadnja poruka: derrick
  Ustanak u Hercegovini 1941. derrick 0 821 08-09-2013 10:20 AM
zadnja poruka: derrick
  Drugi svetski rat - istočni front Maja 0 2,215 29-08-2012 01:42 PM
zadnja poruka: Maja
  Prvi srpski ustanak VS1 0 2,070 17-02-2012 06:12 PM
zadnja poruka: VS1

Skoči na forum: