Drugi Balkanski rat 2

Наде које су се полагале у младотурски режим нису се показале као оправдане. Зло од кога је патила Турска било је много дубље, него што су замишљали млади реформатори и оно се није могло отклонити ни брзо, ни лако, ни обичним административним мjерама. Уз младотурке пристали су, у главном, само млађи официри и нешто интелигенције; остало становништво било је пасивно и настављало је живот и рад онако како је било свикло. Покушај реакције у пролеће 1909., истина, није успео и koштао је престола аутократског и подозривог и до невjероватности перфидног султана Абдул Хамида, мјесто кога је дошао безвољни и пићу одани Мехмед V, али то није нимало значило да Турска у ствари оздравља.

Младотурци су извјесним својим пријеким мјерама изазвали отпор на више страна. Вођени либералним духом они нису хтјели, као стари режим, да ислам сматрају као главну основу државне политике. Вјеровали су, да је тај систем био главна сметња приљубљивању хришћана турској држави и да је то у Европи био главни разлог што су у свим споровима хришћанске симпатије биле мање-више на страни турских противника.

1. Увод....1
1.1. Стање на балкану пред балканске ратове.........1
2. Други балкански рат............11
2.1.Стање на балкану пред други балкански рат........11
2.2. Почетак другог балканског рата...........14
3. Закључак.................24
4. Литература.....................26