Društvo i društvene pojave

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Autor Poruka
VS1 Nije na vezi
Posting Freak
*****

Poruka: 5,345
Pridružen: Aug 2009
Poruka: #1
Društvo i društvene pojave
UVOD

Sociologija proučava pojam društva i njegov sastav iz raznih elemenata – društvenih pojava, i to je ono što bi se moglo nazvati društvenom statikom, jer se ovde društvo proučava, uglavnom, u stanju mirovanja, daje se presek društva bez obzira na njegovo kretanje. Drugi deo sociologije proučava društveno kretanje, dinamiku društva, tj. on proučava odnose, veze, medjuuticaj, s jedne, društva i vandruštvenih pojava (priroda, pojedinac), a, s druge strane, društva kao celine i njegovih sastavnih elemenata i, najzad, samih tih elemenata medjusobno. Ona proučava kako se i zašto društvo kreće, menja.
Sociologija se može definisati kao najopštija teorijska disciplina u društvu, koja istražuje pojave u njemu, proces i odnose, zakonitosti, strukturu, razvoj i celovitost.



1. POJAM DRUŠTVA

U sociološkoj literaturi se srećemo s upotrebom reči društvo koje ima više značenja. Najpre se upotrebljava da bi označilo skupni život koji čine više jedinki, imajaći u vidu razlike ljudskog od životinjskog, zatim izrazom društvo podrazumeva se svaka posebna zajednica koja je u sastavu ljudskog društva (gene, pleme, narod, nacija itd.), kao i profesionalne organizacije (društvo sociologa, ekonomista, pravnika, lekara, inženjera itd.). Takodje se pridaju različita značenja izrazu društvene pojave. Jednom se misli na pojavu proizvodnje, drugi put na pojavu ratne operacije, treći put na pojavu kriminala. Zato se ovi termini koji se koriste u sociologiji moraju bliže odrediti kako bi se mogao doneti zaključak na koje se značenje odnosi izraz društvo.


2. NASTANAK LJUDSKOG DRUŠTVA

Ljudsko društvo je nastalo razvojem materijalnog sveta, a posebno sveta živih bića, na osnovu istorije prirodnog i društvenog razvoja. Stoga je ono podeljeno u različite oblike: nacionalne, društvene, klasne, profesionalne, religiozne, kulturne i druge. U početku ljudske istorije, ono je živelo u specifičnim ljudskim oblicima: hordama, klanovima, gensovima gde se odvijala proizvodnja, vaspitanje, igra itd. Horda predstavlja onaj oblik organizovanja-prelazi iz životinjske u ljudsku skupinu. U nauci je znano da postoji zastarelo religiozno shvatanje da je čovek onakav kakav je bio na Zemlji. Suprotno njima, prihvaćeno je shvatanje da je čovek kao biološka vrsta evoluirao kroz istoriju i da je rezultat razvoja životinjskog sveta.
Proces preobražaja tumači Darvin kao borbu za opstanak i prilagodjavanje čoveka uslovima života, dok Engels navodi da je osnovni činilac tog preobražaja ljudski rad, stvaranje orudja za rad, koje je omogućilo da se vrši preobražaj životinjske skupine u ljudsku. Hod životinja je postepeno postojao uspravan, prednji udovi su se pretvarali u ruke-dolazi do drugačijeg položaja glave, razvija se mozak, a time i duhovni život. Borba za opstanak ih je grupisala kako bi zajednički vodili borbu protiv životinja, protiv prirode; rečju, kako bi zajedno proizvodili i opstali. Jezik i mišljenje je omogućilo da se stvori nova bioliška vrsta-čovek. Dalji proces razvoja ljudsog društva omogučio je, radom i proizvodnjom, da se čovek izdvoji od životinjskog carstva, što je omogućilo stvaranje nove skupine u prirodi-ljudsko društvo.
Društvo i čovek su nerazdvojni. Ni čovek ni društvo ne mogu jedno bez drugoga. Beleži se da je filosofiji 18. veka bila živa rasprava šta je nastalo prvo: čovek ili društvo. Ali, danas za nauku nema dileme: istovremeno su nastali čovek i društvo, to je bio jedinstven proces. Na ova pitanja dao je odgovor ČARLS DARVIN (1809-1882) u njegovim delima „POREKLO VRSTA“ i „POREKLO ČOVEKA“, u kojima je razvio evoluciju nastanka čoveka (nastao je od neke posebne vrste majmuna). Jer i laik danas može uočiti da postoje sličnosti izmedju čoveka i čovekovog majmuna. Ali je sigurno da današnji čovek nije postao, nije nastao od današnjeg majmuna. I s pravom M. Marković ukazuje da je „Darvinova teorija evolucije ukazala na tri pretpostavke: 1) da su sve vrste u prirodi (biljne i životinjske) promenljive; 2) da se individue u vrstama biološki prilagodjavaju; 3) da u prirodi izmedju individue vlada borba za opstanak, što znači, jedinke koje nisu sposobne da se prilagode svojoj sredini propadaju. Na taj način se u samoj vrsti odvija proces selekcije, to jest prirodno odabiranje.
Prema nekim podacima, prvi polumajmuni su se razvili evolucijom iz ljudoždera, u vidu ogranka: 1) kao majmuni širokonosi, 2) kao majmuni uskonosi, a da je iz ovih ogranaka majmuna postao čovekoliki majmun, a od njega čovek. Izvestan broj autora ukazuje na to da je čovekolika vrsta majmuna postala iz ogranka uskonosnih majmuna različitih vrsta, da su ljudi nastali od čovekolikih majmuna (njih je bilo oko dvadeset vrsta). Takodje, prema nekim autorima, sredinom tercijera od napred navedenih dvadesetak vrsta majmuna, jedna vrsta majmuna se podelila u dva ogranka, i to prvenstveno zbog promene uslova života. Te promene su nastale zbog ledenog i poluledenog doba, što se reflektovalo na uslove života. Došlo je do nestajanja velikog broja biljaka, a time i nestajanje hrane za životinje, koje su živele u ono vreme. Ovo se i odrazilo na majmune. Hrana kao izvor života se tražila na zemlji, uglavnom ispod drveta. Oni su se hranili plodovima, insektima, ptičijim jajima, a kod njih nije došlo do razvijenih promena.
Za ogranak majmuna koji je krenuo u stepe, način života je postepeno počeo da se menja, i oni su morali da se menjaju i prilagodjavaju sredini. Oni majmuni koji to nisu, iz bilo kojih razloga, učinili i prilagodili se toj novoj sredini – nestajali su i propadali; potraga za hranom iziskivala je podizanje na zadnje noge, da bi imali bolji pogled u daljinu, zbog bežanja od zveri i krvoločnih životinja i drugo – da bi osmatrali životinje koje su koristile za ishranu. Lov je ostvario novi period i ciklus razvoja. On je omogućio da se uspešnije bore s jačim životinjama; došlo je do razvijanja borbenosti, potčinjavanja, upornosti, lukavstva, ali i solidarnosti i društvenosti. Ono što je bitno, a to je da se neprekidno povećavao mozak. Tako je mladji pračovek (homo habitis), a koji je živeo pre 2,6-1,3 miliona godina, imao je mozak od 800-1,500 cm2. Homo erektus ili pitekantropus, imao je lobanju od 1,200 cm2, a po nekim mišljenjima i sposobnost za govor. Lov je na način ishrane imao poseban uticaj od onog trenutka kada je pronadjena vatra (pre 700.000 godina). Ona je olakšala varenje, s jedne strane, ali je i štitila kućno ognjište. Zahvaljujući lovu, došlo je do nove organizacije – kolektivne, do solidarnosti u raspodeli lovine, itd. Promena u načinu života, posebno čovekolikih majmuna koji su odlazili u stepe, doživljavali su radikalne promene u odnosu na majmune koji su ostali da žive na drveću u džunglama. Sa proizvodnjom i najprimitivnijeg orudja za rad, smatra se da je nastao čovek. Za sociologiju je važno da se javljaju organizovane grupe, - instinktivne radnje prerastaju u voljne, - razvijaju se čula vida, sluha, svest, - najvažnije sociološke promene su pojava govora i proizvodnja orudja za rad.
Biološke i sociološke promene na čoveku išle su uporedo. Smatra se da je prvi pračovek koji je imao neke ljudske osobine bio australopitek, nastao u Pliocenu, pre više od 3 miliona godina. Mozak mu je bio od 400-750 cm2, koliko ima današnja gorila. Pored uspravnog hoda, imao je i druge ljudske osobine kao što su slobodne ruke, proizvodjenje primitivnih orudja za rad od kostiju, kamena i drveta. To je razlog što ga neki smatraju homo faberom.
Naučna istraživanja dokazala su da sinantropus i pitekantropus čine vezu izmedju pramajmuna i neandertalca. A dokazano je da se na pračoveka neandertalca nadovezala jedna vrsta homo sapiensa s poznatim predstavnikom kromanjonca koji je gotovo kopija sadašnjeg čoveka.
U sasvim ranim periodima ljudske istorije, priroda je imala dominantnu moć za čoveka: zadovoljavao je ukupne pračovekove potrebe (hranu, odeću, sredstva, oružje). Taj razvoj bio je veoma lagan, spor. Kako je teklo vreme, on je bio brži, i skokovitiji u materijalnom i kulturnom smislu.

Uvod .............................................................................................................. 3
1. Pojam društva ............................................................................................ 4
2. Nastanak ljudskog društva ........................................................................ 4
3. Sociološki pojam društva .......................................................................... 8
4. Društvene pojave ..................................................................................... 12
5. Društveni odnosi ..................................................................................... 13
6. Društveni procesi .................................................................................... 13
7. Društvene tvorevine ................................................................................ 14
8. Odnos prirode i društva ........................................................................... 15
Zaključak ..................................................................................................... 18
Literatura ..................................................................................................... 19






PORUČITE RAD NA OVOM LINKU >>> SEMINARSKI
maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti magistarski maturanti tutorijali referati lektire download citaonica master masteri master rad master radovi radovi seminarske seminarski seminarski rad seminarski radovi kvalitet kvalitetni fakultet fakulteti skola skole skolovanje titula univerzitet magistarski radovi

LAJKUJTE, POZOVITE 5 PRIJATELJA I OSTVARITE POPUST
23-04-2010 08:55 PM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Verovatno povezane teme...
Tema: Autor Odgovora: Pregleda: zadnja poruka
  Poslovno pravo uopšte, akcionarsko društvo Vesnica 0 2,133 06-07-2010 10:00 PM
zadnja poruka: Vesnica
  Akcionarsko drustvo Vesnica 0 2,999 05-07-2010 10:20 PM
zadnja poruka: Vesnica
  Ortačko društvo Vesnica 0 1,200 05-07-2010 10:18 PM
zadnja poruka: Vesnica
  Vreme pojave menarhe učenica i i iii godine srednjih Škola kraljeva praćenih u raspon Autor1 0 1,016 08-04-2010 09:05 PM
zadnja poruka: Autor1
  kultura drustvo i pojedinca Autor1 0 2,229 04-04-2010 10:14 PM
zadnja poruka: Autor1

Skoči na forum: