Dizajn programa posebnih kategorija klijenata

Maturski, seminarski i diplomski radovi iz informatike.

Redovna fizička aktivnost, odgovarajuće vrste, intenziteta, trajanja i učestalosti povećava fizičku sposobnost ponajpre poboljšanjem funkcionalnih sposobnosti transportnog sistema za kiseonik, energetskih materija i regulativnih mehanizama nervnog sistema. Fizička aktivnost je važan činilac u prevenciji koronarnih bolesti srca. Usporavanju smanjenja radne sposobnosti do kojeg dolazi u toku starenja.

Poboljšanje i održanje funkcionalnih sposobnosti nastaje pod uslovom da fizička aktivnost stimuliše opštu aerobnu izdržljivost, i da ciklično obuhvata dinamičku aktivnost najmanje šestine ukupne skeletne muskulature.

„Recept za dug život jeste umerenost, i u hrani i piću, a posebno je važno bavljenje različitim oblicima rekreacije. Zato se dobro osećam i u dubokoj starosti“ rekao je Leon Štukelj, najstariji živi olimpijski pobednik, uoči 100. rođendana, 1989 godine.

Životni vek je značajno produžen razvojem medicine. Prosečan životni vek danas iznosi oko 75. godina. Procenat stanovništva starijeg od 65 godina je visok i iznosi 13%, a to je deo populacije koji se najbrže povećava. Svetska zdravstvena organizacija (WHO) predviđa da će 2025. godine u 26 zemalja sveta životni vek iznositi oko 80. godina. A broj starih ljudi će iznositi oko 800 miliona. Danas je on upola manji.U prosečnoj populaciji vrhunac sposobnosti se dostiže oko 30‐e godine. Tokom životnog veka, dolazi do postepenog gubitka funkcijske sposobnosti, a različiti organi gube sposobnost različitim tempom.

Pod pojmom telesne aktivnosti podrazumeva se svaki rad mišićno-koštanog sistema koji troši energiju iznad nivoa mirovanja (aktivnosti u slobodnom vremenu, rekreacija, sport, profesionalna delatnost, obavljanje kućnih poslova i slično). S obzirom na dob, fizičko i zdravstveno stanje pojedinca, postoji mogućnost dizajna optimalnog programa fizičke aktivnosti koji treba da uzima u obzir sve individualne komponente koje opredeljuju karakteristike pojedinca te uslovaljavanju njegovu fizičku izdržljivost. Ovako definisani programi treba da budu usmereni ka poboljšanju zdravstvenog stanja pojedinca odnosno ukoliko bolest još nije razvijena, treba da budu usmereni ka postizanju bolje prognoze u smislu razvoja bolesti.

TESTIRANJE I PROCENA KARDIOVASKULARNE SPOSOBNOSTI

Glavni efekat fitnes programa na kardiovaskularni sistem proističe iz povećanog fizičkog rada i opterećenja srca. Povećan rad skeletnih mišića i srca zahteva i veću ponudu kiseonika jer je potrošnja kiseonika povećana. Kardiovaskularni sistem neposredno reaguje na opterećenje lokalnim promenama u protoku i vaskularnoj rezistenciji uz uključivanje refleksnih mehanizama u cilju povećanja srčanog proizvoda, to jest, minutnog volumena.

Srce poseduje funkcionalnu rezervu koju smo filogenetski nasledili. Određivanje maksimalnih mogućnosti srca neophodno je radi određivanja ograničenja kod srčanih bolesti. Određivanje srčanih rezervi može se efikasno izvršiti testom opterećenja, određivanjem performansi levog ventrikula u opterećenju radionukleotidnim tehnikama i ultrazvučno.

Poznato je da je povećanje srčanog rada posledica povećanja arterijskog pritiska uz male promene protoka, ili povećanja protoka krvi uz gotovo konstantan pritisak. Izometrijski rad dovodi do porasta arterijskog pritiska, a izotonički rad dovodi do povećanja protoka krvi u srcu. Rezultat toga je volumno opterećenje.

U oceni radne sposobnosti pojedinca možemo koristiti nekoliko metoda za ispitivanje morfološkog i funkcionalnog stanja srca. Elektrokardiografijom možemo utvrditi postojanje morfoloških promena srčanih struktura, a ako koristimo Doppler tehniku možemo proceniti funkcionalno stanje srca kao pumpe. Test opterećenja nam omogućava procenu funkcionalnog kapaciteta srca kako bolesnih tako i zdravih osoba, otkriva koronarne bolesti, provocira ektopične poremećaje srčanog ritma i pomaže u dijagnostici bradikardnih poremećaja ritma. Dobro možemo proceniti samo dinamički rad, ali ne i statički koji više opterećuje, izaziva veće kardiovaskularne reakcije i veći porast pritiska. Zato u proceni sposobnosti kardiovaskularnog sistema test dinamičkog opterećenja možemo kombinovati sa statičkim EKG stres testom (modifikovanim Flackovim testom).

Funkcionalno i morfološko ispitivanje srca i cirkulacije radimo kada hoćemo da isključimo bolest u proceni zdravstvenog stanja pojedinaca starijih od 40 godina i kod bolesnika kod kojih treba dizajnirati poseban program vežbi.

Koronarna arterijska bolest je delimična ili potpuna opstrukcija jedne ili više epikardijalnih arterija i uslovljava smanjen dotok krvi u miokard, pa miokard postaje ishemičan. Ishemija miokarda može uzrokovati anginu pektoris, ozbiljnije poremećaje ventrikularnog ritma, dispneu, srčanu insuficijenciju ili naglu smrt. Stoga, dizajniranja adekvatnog programa, moramo biti sigurni da fizička aktivnost sadržana u programu ne dovodi do ishemije miokarda. Značajna komponenta u koronarnoj bolesti je spazam koronarnih žila koji indukuju kateholamini ili opterećenje. Svi ovi stresovi prisutni su tokom intenzivnije fizičke aktivnosti i mogu vazomotorno indukovati kako simptomatsku ishemiju tako i nemu, asimptomatsku ishemiju. Testovi opterećenja i dugotrajno elektrokardiografsko praćenje (Holter monitoring), kao i Flackov test, mogu pomoći u evaluaciji takvih bolesnika. Bolesnici s umerenom i teškom insuficijencijom levog ventrikula zbog ishemične bolesti srca ne smeju prsitupiti naglim i iscrpljujućim fizičkim aktivnostima.

TESTIRANJE I PROCENA KARDIOVASKULARNE SPOSOBNOSTI 2
ISPITIVANJE TELESNIH KARAKTERISTIKA 5
PROCENA KONSTITUCIJE TELA 6
MERENJE INTENZITETA FIZIČKE AKTIVNOSTI 11
DIZAJN PROGRAMA ZA POSEBNE KATEGORIJE KORISNIKA 12
DIZAJN PROGRAMA ZA DIJABETES 14
LITERATURA 14