Devizno trziste rad

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski i master radovi iz menadžmenta ljudskih resursa.

Devizna tržišta postoje od kada postoji medjunarodna trgovina robama i uslugama i kada bi se išlo nazad kroz istoriju, došli bismo do zaključka da su postojala od vremena kada su poslovala kao klirinške kuće za menice.

Danas, pored trgovaca koji omogućavaju izvršenje transakcija koje su posledica uvoza i izvoza robe i usluga, mnogi drugi subjekti se pojavljuju kao držaooci deviznih sredstava, kao što su na primer privatne firme, komercijalne banke, institucionalni investitori... Pored njih, na tržištu su aktivni i razni špekulanti, koji ulaze u razne transakcije kupoprodaje očekujući profit od deviznih transakcija. Konačno, na deviznim tržištima značajnu ulogu imaju centralne banke, koje se pojavljuju u funkciji intervenijenta, a koje mogu da intervenišu ili u svoje ime ili preko posrednika, tj. komercijalnih banaka. Cilj intervenisanja je da se održe pariteti. Tako je bilo od osnivanja medjunarodnih finansijskih institucija, odnosno MMF-a i Svetske banke u Breton Vudsu 1944. godine.
Devizna tržišta su povezana sa novčanim i tržištima kapitala. U zemljama engleskog govornog područja devizna tržišta nisu imala tradicionalno mesto na kojem bi se trgovalo devizama, već su se transakcije obavljale medju bankama u priznatim centrima, telefonom, faksom i drugim sistemima komuniciranja.

Finansijsko tržište

Finansijska tržišta se posmatraju u širem i užem smislu. U širem postoje svuda gde se obavljaju finansijske transakcije, dok se u užem definišu kao organizovana mesta na kojima se susreću ponuda i tražnja za različitim oblicima finansijskih instrumenata. Ona predstavljaju najznačajniji i najosetljiviji deo ukupnog i finansijskog sistema svake zemlje, omogućavaju normalno i nesmetano funkcionisanje nacionalne ekonomije. Na njima se odražavaju sva zbivanja u realnim tokovima društvene reprodukcije. Preko njih privredni subjekti dolaze do sredstava neophodnih za finansiranje njihovog poslovanja; olakšavaju povezivanje subjekata koji raspolažu viškovima finansijskih sredstava i onih kojima sa druge strane nedostaju sredstva, tj. povezuju se dve makroekonomske kategorije – štednja i investicije.

Devizno tržište

Devizno tržište predstavlja susretanje ponude i tražnje deviza. Devize jesu potraživanja izražena u inostranim novčanim valutama (čekovi, depozit, menice). Na deviznom tržištu se obavljaju poslovi kupoprodaje domaće valute za devize, kupoprodaja jedne vrste deviza za drugu, trgovanje kratkoročnim hartijama od vrednosti, poslovi zaštite od deviznog rizika i kao mnogobrojni drugi poslovi. Na njemu se utvrdjuje devizni kurs i upravlja se deviznim rezervama. Osnovna pravila funkcionisanja deviznog tržišta i tržišta roba i usluga skoro da su ista, samo što je predmet razmene različit. Medjutim, razlike postoje, a one proizilaze kako zbog nastanka deviznog tržišta, tako i od načina njegovog funkcionisanja i motiva njegovih aktera.

Osnovni učesnici na deviznom tržištu

To su specijalizovane institucije koje se bave novčanim prometom. Glavni učesnici na deviznim tržištima su komercijalne banke, preko kojih se u razvijenim zemljama ostvaruje i do 95% deviznih transakcija. One se pojavljuju u ulozi deviznih dilera ili deviznih brokera.

Dileri (kreatori tržišta) održavaju kontinuitet tržišta, jer su u svakom trenutku spremni da kupe ili prodaju devize što dovodi do obezbedjivanja stabilnosti deviznog tržišta. Dužni su da daju informacije o kursevima koji važe u tom trenutku, svima ko im se obrati. Oni u svakom trenutku obezbedjuju ponudu i tražnju deviza, formiraju kurseve, formiraju zalihe valuta, zaradjuju iz kotacionog raspona (marže), tj. razlike izmedju višeg (prodajnog) i nižeg (kupovnog) kursa.
Brokeri su posrednici u trgovini, rade u svoje ime, a za tudji račun, oni povezuju dilere, kupuju i prodaju hartije od vrednosti, i sve to radi za proviziju, dok diler svoju zaradu ostvaruje razlikom u ceni hartije. Funkcije brokera se definišu na sledeći način:
• On predstavlja odličan izvor informacija za tradera, što je od značaja posebno kada se zna da u transakcijama velikog obima razlika od 1 ili 2 bazna poena može da predstavlja nekoliko hiljada dolara.
• On dovodi u vezu prodavca i kupca i samim tim doprinosi porastu efikasnosti tržišta.
• On obezbedjuje anonimnost tradera sve do definitivnog zaključenja transakcije, jer postoji mogućnost da ukoliko je trader poznat ili transakcija ne može da se zaključi, ili će cena da bude drugačija od one koja se ostvaruje pri postojanju anonimnosti.

Srbija se nalazi pritešnjena izmedju jačanja integrativnih procesa na zapadu i nacionalnih, dezintegracionih promena na istoku evropskog kontinenta. Pri tome je i njena ekonomija bila izložena bombardovanju i sankcijama od strane NATO pakta, što je dovodilo do pada efikasnosti i nekontrolisanog rasta inflacije. Srbija je zemlja u tranziciji. Nakon poznatih negativnih efekata i dogadjaja koji su se dešavali 90-ih godina našoj privredi, Srbija je delimično brzo izvela makroekonomsku stabilizaciju. Ostvarena je monetarna i fiskalna sigurnost, otpisani su mnogi dugovi, a dinar je postao konvertibilan po instruktažama MMF-a. Sa druge strane spoljni dug Srbije prelazi 30 milijardi dolara. Njegovo otplaćivanje vrši se većinom iz deviznih rezervi gradjana i preduzeća. Prebrzo je izvršena liberalizacija uvoza, kurs dinara je precenjen, prevelik je deficit tekućeg bilansa i ukoliko se taj loš trend nastavi, mogu se stvoriti vrlo negativni efekti koji devastiraju Srpsku privredu.....