Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
Turizam, kao višedimenzionalna pojava ima izuzetno veliki, pre svega, ekonomski značaj - predstavlja značajnu pokretačku snagu privrednog razvoja. Međutim, pored ekonomskog, turizam ima i širi društveni, kao i politički značaj - vrši snažan uticaj na sveukupne tokove razvoja mnogih zemalja. Zbog toga se, u procesu razvoja turizma, posebna pažnja mora poklanjati, pre svega, njegovom održivom razvoju.
Turistička delatnost se svrstava među najdinamičnije i najpropulzivnije privredne grane, sa višestrukim multiplikativnim efektima. To turizmu daje snažnu pokretačku funkciju u širokom spektru delatnosti. U značajnije karakteristike savremene turističke tražnje, bitne za razvoj turizma na ruralnim prostorima svakako spada konstatacija da se proširuje tražnja ka neurbanizovanim ruralnim i zaštićenim prirodnim predelima, planinama, banjama i selima sa značajnijim zdravstveno-rekreacionim i kulturno-istorijskim vrednostima. Zajedno sa tim se povećavaju i zahtevi za ekološkim kvalitetom i zdravstveno-rekreativnom funkcijom receptivnih prostora, koji pri tome moraju da budu pogodni za kretanje, rekreaciju i mogućnost primene željenih aktivnosti. Održivi turizam bi morao da učini optimalnim korišćenje okolišnih prirodnih resursa, održavajući bitne ekološke procese i pomažući očuvanju nasleđa i biodiverziteta jer socio-kulturnu autentičnost neke zajednice/domaćinstva, štiti njihovo kulturno nasleđe i tradicionalne vrednosti doprinosi i razumevanju i toleranciji drugih kultura....
Devizno tržište
Devizno tržište predstavlja susretanje ponude i tražnje deviza. Devize jesu potraživanja izražena u inostranim novčanim valutama (čekovi, depozit, menice). Na deviznom tržištu se obavljaju poslovi kupoprodaje domaće valute za devize, kupoprodaja jedne vrste deviza za drugu, trgovanje kratkoročnim hartijama od vrednosti, poslovi zaštite od deviznog rizika i kao mnogobrojni drugi poslovi. Na njemu se utvrdjuje devizni kurs i upravlja se deviznim rezervama. Osnovna pravila funkcionisanja deviznog tržišta i tržišta roba i usluga skoro da su ista, samo što je predmet razmene različit. Medjutim, razlike postoje, a one proizilaze kako zbog nastanka deviznog tržišta, tako i od načina njegovog funkcionisanja i motiva njegovih aktera...
Devizno tržište ima veliki značaj u finansijskom sistemu svake zemlje. Ono predstvavlja vezu nacionalne privrede sa medjunarodnim okruženjem. Omogućava i nesputano obavljanje platnog prometa, kao i održanje medjunarodne likvidnosti zemlje.
Devize i efektivni strani novac mogu se kupovati i prodavati samo na deviznom tržištu, za namene koje su dozvoljene Deviznim zakonom. Devizni zakon predviđa, kao i ranije, dva nivoa deviznog tržišta: neposrednu kupo-prodaju i kupo-prodaju na Međubankarskom sastanku deviznog tržišta, o čemu će više reči biti kasnije.
Poslovi sa hartijama od vrednosti i finansijskim derivatima
Poslovi s hartijama od vrednosti su poslovi:
1. sa dugoročnim hartijama od vrednosti,
2. kratkoročnim hartijama od vrednosti,
3. vlasničkim hartijama od vrednosti i
4. finansijskim derivatima.
1.2 Rad deviznog tržišta
Uslove i način rada deviznog tržišta propisala je Narodna banka Srbije Odlukom o uslovima i načinu rada deviznog tržišta3. Tom odlukom propisani su i poslovi kupovine i prodaje deviza i efektivnog stranog novca između učesnika na deviznom tržištu, kao i način formiranja zvaničnog srednjeg kursa dinara prema stranim valutama. Narodna banka Srbije je, radi dalje liberalizacije deviznog tržišta u zemlji, propisala nove uslove i način rada deviznog tržišta, čija primena je počela 4. juna 2007. godine.
Time je Narodna banka izmenila i način svog učešća na deviznom tržištu. Ona više neće svakodnevno organizovati sastanak Međubankarskog deviznog tržišta (MDT) u 14.30 časova, već će ubuduće sastanak MDT-a organizovati samo po potrebi, kada oceni da je njeno učešće potrebno radi stabilizovanja deviznog tržišta, pri čemu će vreme održavanja sastanka u toku dana zavisiti od kretanja na deviznom tržištu. Pored toga, uslovi koje banke treba da ispune da bi učestvovale na sastanku MDT-a su fleksibilniji od prethodno propisanih....
1.2.1 Vrste deviza i stranog novca koje se kupuju i prodaju na deviznom tržištu
Odlukom o vrstama deviza i efektivnog stranog novca koje se kupuju i prodaju na deviznom tržištu4, koju je donela Narodna banka Srbije, propisane su vrste deviza i efektivnog stranog novca koje banke i Narodna banka Srbije, kao i rezidenti - pravna lica i preduzetnici koji imaju ovlašćenje Narodne banke Srbije za obavljanje menjačkih poslova (ovlašćeni menjači), mogu kupovati i prodavati na deviznom tržištu. Odluka je u primeni od 7. avgusta 2006. godine. Banke i Narodna banka Srbije na deviznom tržištu mogu kupovati i prodavati sledeće vrste deviza i efektivnog stranog novca:
1) australijski dolar (AUD) 7) švedsku krunu (SEK)
2) kanadski dolar (CAD) 8) švajcarski franak (CHF)
3) dansku krunu (DKK) 9) funtu sterlinga (GBP)
4) japanski jen (JPY) 10) američki dolar (USD)
5) kuvajtski dinar (KWD) 11) evro (EUR).
6) norvešku krunu (NOK)
Banke i ovlašćeni menjači, pri obavljanju menjačkih poslova, pored napred navedenih valuta, mogu kupovati i prodavati i sledeće vrste efektivnog stranog novca:
1) hrvatsku kunu (HRK) 5) slovenački tolar (do 1.1.2007)
2) slovačku krunu (SKK) 6) konvertibilnu marku (BAM)
3) češku krunu (CZK) 7) poljski zlot (PLN).
4) mađarsku forintu (HUF)
Narodna banka Srbije, pri obavljanju menjačkih poslova, može, pored napred navedenih jedanaest valuta kupovati i prodavati i sledeće vrste efektivnog stranog novca:
1) češku krunu (CZK) 4) kon vertibilnu marku (BAM)
2) mađarsku forintu (HUF) 5) poljski zlot (PLN).
3) slovenački tolar (do 1.1.2007)
Devizna tržišta mogu biti organizovana – devizne berze. Ona se kao organizacioni oblika zadržala samo u nekim evropskim zemljama i postepeno gube značaj, dok sa druge strane dominira vanberzanski i decentralizovani oblik deviznih tržišta - OTC (over the counter market). To je angloamerički tip deviznog tržišta koji doživljava ekspanziju posebno u razvijenim zemljama koje imaju punu valutnu konvertibilnost. OTC se sastoji od mreža banaka, deviznih brokera i dilera i na njima vladaju odredjena pravila ponašanja. Decentralizovano vanberzansko tržište funkcioniše uz jaku tehnološku podršku. Postoje i takozvana crna tržišta. Izmedju ove tri vrste postoji direktna povezanost i uticaj. Dalja podela vodi nas ka postojanju otvorenih i zatvorenih tržišta. Na otvorenim, u kupovini i prodaji deviza učestvuju i strana lica, a na zatvorenim samo domaća.....
Sadržaj :
UVOD 3
1.1 Devizno tržište 5
1.1.1 Poslovi sa hartijama od vrednosti i finansijskim derivatima 7
1.1.2 Zaštitne mere u slučaju poremećaja u platnom bilansu 7
1.2 Rad deviznog tržišta 8
1.2.1 Vrste deviza i stranog novca koje se kupuju i prodaju na deviznom tržištu 9
1.2.2 Dva nivoa deviznog tržišta 10
1.2.3 Specifičnosti deviznog tržišta 10
1.2.4 Devizni bilans i devizno tržište 11
1.2.5 Osnovni učesnici na deviznom tržištu 12
1.2.6 Poslovi na deviznom tržištu 13
1.2.7 Vrste transakcija na deviznom tržištu 13
1.2.8 Uloga centralne banke na deviznom trzištu 14
1.3 Devizni kurs 14
1.3.1 Određivanje deviznog kursa na duži rok 15
1.3.2 Efikasnost deviznog tržišta 16
1.3.3 Devizne rezerve i devizni kurs 17
1.3.4 Devizno tržište Srbije 18
1.4 Turizam pod uticajem ekonomije - zemlje u razvoju 19
1.4.1 Uticaj ekonomskog razvoja na turizam 20
1.4.2 Odnos turizma i tradicionalne ekonomije 22
1.4.3 Međusobna zavisnost turizma i deviznog tržišta 23
1.5 Makro i mikroekonomija i turizam 24
1.6 Direktni uticaj ekonomije na razvoj turizma 29
1.6.1 Direktni makroekonomski efekti razvoja turizma 31
1.6.2 Efekti razvoja turizma na bruto nacionalni proizvod 31
1.6.3 Uticaj turizma na platni bilans 32
1.6.4 Uticaj finansijskih i deviznih tržišta na razvoj delatnosti turizma 33
1.7 Devizno tržište u Srbiji-strana ulaganja u turizam 34
1.7.1 Strane direktne investicije 35
1.7.2 SDI i domaći sadržaj proizvodnje 36
1.7.3 SDI i privatizacija 37
1.7.4 Utvrđivanje prioriteta u investicionom procesu 39
1.7.5 Prednosti Srbije za strana ulaganja 41
1.7.6 Definisanje country-riska 41
1.7.7 Najznačajnije institucije za procenu rizika zemlje 42
1.7.8 Rizik ulaganja u našu zemlju sa primerom iz prakse 45
1.7.9 Devizne rezerve i stopa zaposlenosti 46
1.7.10 Kreditni rejting Srbije prema proceni S&P 47
ZAKLJUČAK 49
LITERATURA 52
Pretraga
Spisak članova
Kalendar
Pomoć
