Devizni kurs- bankarstvo

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Autor Poruka
derrick Nije na vezi
Posting Freak
*****

Poruka: 3,085
Pridružen: Jul 2009
Poruka: #1
Devizni kurs- bankarstvo
Cilj ovog rada je da na što jednostavniji način objasni pojam carina i delovanje deviznog finansijskog tržišta, razloge njegovog postojanja, da ukaže na neke pojave koje to tržište prouzrokuje u društvu,pojasniće pojam deviznog i dinarskog kursa i posebno pojasniti funkcionisanje deviznog tržišta u našoj zemlji a sve to uz pomoć dostupne stručne literature i nekih ličnih zapažanja i razmišljanja. Odabrana tema i izrada ovog rada mi je omogućila da dam odgovore na mnoga tada postavljanja pitanja.

POJAM DEVIZNOG KURSA

Devizno tržište predstavlja organizovan sistem kupovine i prodaje deviza koji se obavlja na teritoriji jedne države, a prema pozitivnim propisima dotične zemlje. Kupo-prodaja deviza se vrši preko ovlašćenih banaka. Ona se obavlja na međubankarskom sastanku, a to je mesto gde se okupljaju ovlašćene banke i NBS. Nakurentnija strana sredstva plaćanja su: EVRO, australijski dolar (AUD), SD dolar (USD), švajcarski fra-nak (CHF), britanska funta (GBP), japanski jen (JPV), kanadski dolar (CAD)...

Karakter privrednog sistema, privredne strukture i ekonomske politike svake zemlje - određuje i karakter deviznog sistema. Jer, promene deviznog sistema sastavni su deo promena društveno-ekonomskih tokova i privrednog sistema. Razvoj i primene deviznog sistema u našoj zemlji pratili su izmene u privrednom i društveno-političkom sistemu kao i konceptu razvojne politike.
Devizni kurs je cena domaćeg novca, izražena u stranom novcu, ili cena stranog novca - izražena u domaćem novcu. Novac, koji je predmet kupovine i čija se cena izražava u jedinicama stranog novca, postaje roba sui generis.

Devizni kurs zavisi od formiranja ponude i tražnje deviza na deviznom tržištu, iz čega sledi - da se devizni kursevi ne moraju poklapati s njihovim monetarnim paritetom. U doba zlatnog standarda, vrednost domaćeg novca (vezana za zlato) bila je u osnovi determinanta deviznog kursa. U vreme zlatnog standarda, utvrđivanje i promene devi-znog kursa bitno se razlikovalo od njegovog formiranja danas. Odnos vrednosti dveju valuta bio je određen odnosom količine zlata, odnosno odnosom kovničke stope. To je poznati inter-valutarni zlatni paritet. Promene cena u zemlji primarno deluju na tražnju devize preko „pritiska" na uvoz i porast tražnje strane robe. Pad kursa dolara može dovesti do pritiska na marku u povećanje njenog kursa i dr.

Devizni kurs je veoma značajan za svaku privredu. Mone-tarne vlasti raznim instrumentima utiču na visinu deviznog kursa radi ostvarivanja ciljeva ekonomske politike. Stabilnost deviznog kursa ima veoma značajan uticaj na razvoj srpske privede.

Oblik privednog sistema određuje i vrstu i stabilnost deviznog kursa, od centralizovane planske privrede sa fiksinim deviznim kursevima do slobodne tržišne privrede sa varijabilnim kursevima.

Monetarna reforma - veoma uspešno ostvarena omogućila je stabilizaciju deviznog kursa, obezbeđenje velikih deviznih rezervi, stabilnost makroekonomske politike, stvaranje uslova za izvršenje tranzicionih procesa, porast stranih ulaganja u domaću privredu i približavanje EU.

Struktura finansijskog tržišta

Tržište kapitala predstavlja skup odnosa ponude i tražnje dugoročnih i srednjoročnih finansijskih sredstava. Ovo je deo ukupnog finansijskog tržišta koje obuhvata još i tržište novca i devizno tržište.

[Slika: 98351687.png]

Slika 1. Finansijsko tržište

Tržište kapitala se sastoji iz:
a) bankarskog tržišta
b) berzanskog tržišta kapitala

Na bankarskom tržištu figurira zajmovni kapital kod koga se preduzetnik nalazi u ulozi zajmoprimaoca, a vlasnik kapitala (obično banka) u ulozi zajmodavalaca. Između njih, odnosno između dužnika i poverioca se formira kreditni odnos preko banke (posredno) ili direktno. Ako se banka pojavljuje kao posrednik, tada govorimo o dugoročnom investicionom kreditu.
Berzansko tržište predstavlja kupovinu i prodaju akcija i dugoročnih obveznica. Berzansko tržište naziva se sekundarnim tržištem kapitala.
Tržište kapitala predstavlja fini mehanizam sa brojnim institucijama instrumentima i procesima kojima se vrši distribucija i alokacija finansijskih sredstava, najčešće u investicije. To je i osnovna funkcija tržišta kapitala da se na njemu i preko njega koncentriše ponuda slobodnih sredstava (štednja) da bi se podmirile različite investicije (tražnjom kapitala). Ako su nekome potrebna investiciona sredstva ona se mogu pribaviti na tržištu kapitala preko emisije obveznice (zajmovni kapital) ili emisijom akcija (akcijski ili vlasnički kapital). Na tom tržištu se traži dugoročni kapital za investicije. To je primarno tržište kapitala. Trgovanje u novim odnosima već ranije emitovanim hartijama od vrednosti (kupovina i prodaja) obično se naziva "sekundarno" tržište kapitala.

Devizno tržište

Predmet poslovanja deviznog tržišta je kupovina i prodaja deviza, koje su od značaja za likvidnost privrede u međunarodnim plaćanjima. Kupovina i prodaja deviza na deviznom tržištu, može se vršiti: promptno i terminski.
Kupovina i prodaja deviza na promtpnom tržištu vrši se slobodno, dok kupovina i prodaja na terminskom tržištu može se obavljati samo za konkretan ekonomski posao.

Subjekti na deviznom tržištu su poslovne banke koje imaju ovlašćenja za obavljanje devizno-valutnih poslova i poslova platnog prometa sa inostranstvom.

Devizno tržište predstavlja organizovan sistem kupovine i prodaje deviza koji se obavlja na teritoriji jedne države, a prema pozitivnim propisima dotične zemlje. Kupoprodaja deviza se vrši preko ovlašćenih banaka. Ona se obavlja na međuban-karskom sastanku, a to je mesto gde se okupljaju ovlašćene banke i NBS. Nakurentnija strana sredstva plaćanja su: EVRO, australijski dolar (AUD), SD dolar (USD), švajcarski franak (CHF), britanska funta (GBP), japanski jen (JPV), kanadski dolar (CAD)...

U širem smislu značenja, finansijska tržišta su milje u kome privredni subjekti i državne institucije (preduzeća i dr.) pribavljaju slobodna novčana sredstva za svoje investicione projekte, ili da upošljavaju slobodne kapacitete i sredstva u cilju spreča-vanja inflacije, smanjenja nezaposlenosti i povećavanja stope ekonomskog rasta, odno-sno uvećanje finansijske aktive. Prema tome, osnovna funkcija finansijskog tržišta je adekvatna alokacija novca i kapitala u privredi (prema najkvalitetnijim sektorima. Time se podstiče obrt i mobilnost novca i kapitala).

U užem smislu značenja finansijsko trzište predstavlja organizovano trgovanje finansijskim instrumentima. Finansijsko tržište omogućava:
1. Brzo imovinsko i finansijsko restruktiranje subjekata u skladu sa sopstve-nim potrebama i delovanjem tržišta,
2. Brisanje granice između likvidnih i nelikvidnih sredstava jer sekundarno tržište omogućava likvidnost gotovo svakog člana imovine.
3. Disperziju rizika kroz lakše i šire sturkturisanje imovine
4. Stalno prilagođavanje ročnosti izvora i plasmana sredstava
5. Izbor plasmana prema znacima sa tržišta,
6. Stalno menjanje oblika imovine i kombinovanje oblika imovine prema prinosima, i drugim motivima,
7. Vrednovanje imovine i kvaliteta svakog učesnika na finansijskom tržištu.

Finansijska tržišta se obično, dele na:
1.Tržišta novca i kratkoronih hartija od vrednosti
2. Tržište kapitala i dugoročnih hartija od vrednosti

Devizno ili međunarodno tržište je deo ukupnog finansijskog tržista na kojem se prema utvrđenim uslovima i pravilima trguje stranim valutama, tj. razmenjuju devize. Osnovni zadatak mu je da snabdeva učesnike stranim sredstvima plaćanja za plaćanje uvoza i izvoza. Devizni kurs se formira pod uticajem ponude i tražnje i predstavlja cenu jedne jedinice strane valute izraženu brojem jedinica domaće valute. Najvažniji učesnici su velike komercijalne banke, brokeri i dileri specijalizovani za trgovinu devizama, komercijalni kupci deviza. Na deviznom tržištu trguje se uglavnom konvertibilnim devizama. To je tržište potpune konkurencije, jer na njemu sudeluje mnoštvo učesnika, a broj transakcija je veliki. Transakcije na deviznom tržištu odvijaju se kao:
• Transakcije između komercijalnih banaka i njihovih komitenata.
• Devizne transakcije među komercijalnim bankama u zemlji
• Transakcije komercijalnih banaka sa svojim filijalama u inostranstvu ili s
korespodentima u inostranstvu i
• Devizne transakcije među centralnim bankama radi uticaja na kurseve i na
kretanje kapitala.

Cene koje se formiraju na deviznom tržištu su dvojne:
a) Ponuđene cene po kojima je kupac spreman kupovati devize
b) Zahtevane cene po kojima je prodavac spreman prodavati devize. Razlika među njima je marža.

Kupovina i prodaja deviza na međubankarskom sastanku, može biti promptna (kupoprodaja koja je zaključena odmah i najkasnije u roku do dva dana po zaključenju ugovora) ili terminska (podrazumeva izvršenje ugovore-nog posla u periodu od 30 dana do jedne godine po zaključenom ugovoru na deviznom tržištu).

Na tržištu veliku prednost imaju poslovne banke koje su izvršile standardizaciju svog poslovanja usaglašavajući ga sa nekim od priznatih svetskih standarda upravljanja kvalitetom (na pr. serija standarda ISO 9000). Posebno treba istaći da, po proceni u svetu manje od 100 banaka poseduje sertifikat o usaglašenosti poslovanja sa nekim od modela standarda iz serije ISO 9000. I ako ne jedini uslov, uvođenje ovih standarda doprineti će bankama da podignu na jedan viši kvalitet usluga, pa i da što češće budu (u poziciji deviza" na tržištu. NB Srbije u deviznom sistemu obavlja zadatke organizacionog i kontrolnog značaja.

Poslovne banke (koje imaju ovlašćenja od NB da mogu obavljati devizne poslove) vode devizne račune preduzeća preko kojih se vrše sva plaćanja i naplaćivanja u poslovima sa inostranstvom.

Međunarodni odnos poslovnih banaka je isključivo tržišni (slobodno organizovanje poslovnih veza, bez mešanja drugih privrednih subjekata ili države), kao i odnos sa svim partnerima (na primer o plasmanu sredstava banke odlučuju isključivo direktor i nadležan odsek u okviru banke).

Poslovne banke, koje imaju odobrenje od NB za poslovanje sa inostranstvom, same organizuju poslovne veze sa korespodentnim bankama i partnerima u inostranstvu; mogu biti osnivači i suosnivači banaka, kompanija i drugih ekonomskih subjekta u inostranstvu (kao i akcionari sa većinskim ili značajnim udelom u drugim bankama i kompanijama).

Primenu deviznog tržišta ilustruje tabela 1.

Komercijalne banke obezbeđuju kupoprodaju valuta za svoje poverioce, vrše spekulativno-zaštitne aktivnosti u vezi sa kretanjem deviznog kursa, obezbeđuju ter-minske ugovore, opcije i druge derivatne instrumente. Zajednički (uzajamni) fondovi koriste devizno tržište za obezbeđivanje svog portfolija i profitabilno ulaganje sredstava. Brokerske kuće i investicione banke se bave transakcijama HOV za svoje poverioce iza svoj račun, a osiguravajuće kompanije i penzioni fondovi koriste devizno tržište za profitabilno ulaganja sredstava.

LITERATURA

• dr Slobodan Ž. Cvetanović, mr. Dejan R. Đurić,-Osnovi carinskog sistema i politike, Niš, 2001
• dr Tomislav Todorović-Carinski sistem Jugoslavije Beograd - 1997. god.
• Dr Milenko Dželetović-Kurs dinara i monetarna stabilizacija Priština, 2003.
• Ekonomist, časopis,Mogućnost predviđanja deviznih kurseva Beograd, 2000.
• Dr Branko Vasiljević Rizici u bankarskom poslovanju, Beograd, Decembra 1988.
• Dr Konstantin Pušara Međunarodne finansije Beograd, 2003.
• Dr Jovo Jednak,Finansijska tržišta, Beograd, 2005.
• Dr P. Gavrilović, Međunarodno poslovno finansiralje,Ekonomski fakultet, Beograd, 1996.
• Aleksić Milan,Međunarodna trgovinska politika, Savremena administracija, Beograd, 1975.
• Dr Žarko Ristić,Finansijski menadžment Beograd, 2002.
• Dr Tomislav Todorović, mr Dragoljub Trivanović, Carinski sistem i politika.
• Dr Milutin Ćirović, Devizni kursevi,Beograd, 2000.
• Borko Krstić, Bankarstvo,Ekonomski fakultet, Niš, 1996.,
• Mr Nataša Simić Monetarne i javne finansije Megatrend, Beograd 2005.
• Narodna banka Srbije, Izveštaj - kurs dinara u 2000 i 2001. godini
http://www.nbs.yu/serbian
• Godišnji izveštaj NBS za 2005.-Politika kursa dinara i devizne rezerve.
• Ekonomski pregled 06/2006, Monetarna kretanja, kamatne stope i devizni kurs u 2006.
• Predrag Jovanović-Gavrilović: Međunarodno poslovno finansiranje, Univerzitet u Beogradu, Ekonomski fakultet, Beograd 2001.
• Laurence S. Copeland Exchahge Rates and International Finance, Addison-Wesley, Wokingham, England.
• Maurice Levi: International Finance, McGraw-Hill,New York.
• Dr Dejan Miljković: Medjunarodne finansije, Ekonomski fakultet Beograd 2007
• Dr Dragovan Milićević: Platni Bilans i devizni kurs, Institut za ekonomsku diplomatiju 2006.
• Olivier Blancard: Macroeconomics, izdanje MATE Zagreb 2006
• R. Dornbusch and S. Fischer: exchange rates and current acount, American Economic Rewiev 70, 1980.
• Kao i mnoštvo studija iz oblasti Medjunarodnih finansija i Makroekonomije


PORUČITE RAD NA OVOM LINKU >>> SEMINARSKI
maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti magistarski maturanti tutorijali referati lektire download citaonica master masteri master rad master radovi radovi seminarske seminarski seminarski rad seminarski radovi kvalitet kvalitetni fakultet fakulteti skola skole skolovanje titula univerzitet magistarski radovi

LAJKUJTE, POZOVITE 5 PRIJATELJA I OSTVARITE POPUST
23-03-2010 11:55 PM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Verovatno povezane teme...
Tema: Autor Odgovora: Pregleda: zadnja poruka
  Islamsko bankarstvo kao preduzetnička šansa - master derrick 0 1,247 03-08-2013 07:03 PM
zadnja poruka: derrick
  Elektronsko bankarstvo i rizici - ij derrick 0 961 24-07-2013 11:33 PM
zadnja poruka: derrick
  Tradicionalno i suvremeno bankarstvo - diplomski - hr derrick 0 1,551 23-07-2013 04:44 PM
zadnja poruka: derrick
  Berzansko tržište stranih valuta (forex) i devizni kurs - magistarski VS1 0 1,249 19-06-2013 10:13 PM
zadnja poruka: VS1
  Investiciono bankarstvo - ij VS1 0 1,878 17-06-2013 04:54 PM
zadnja poruka: VS1

Skoči na forum: