Deca i televizija

Maturski, seminarski i diplomski radovi iz marketinga.

Sadržaj :
1 UVOD 3
1.1 Deca i televizija 4
1.2 Tinejdžeri i televizija 5
1.3 Sprovedena istraživanja 6
1.4 Efekti nasilja 7
1.4.1 I crtaći podstiču nasilje 8
1.4.2 Deca vole televizijske serije 8
1.4.3 Igra i san uz TV ekran 8
1.5 Relevantne zakonske uredbe 9
1.6 Televizija kao sedativ za decu 10
1.6.1 Nasilje i film 10
1.7 Filmska cenzura 11
1.8 Televizija i njen uticaj na decu 13
2 ZAKLJUČAK 15
3 LITERATURA 16

1 UVOD

Prema istraživanjima stručnjaka za uticaj televizije na razvoj deteta, do 18. godine prosečno će dete provesti veći deo svog života gledajući televiziju, nego u bilo kojoj drugoj pojedinoj aktivnosti, izuzev spavanja. A ta zapanjujuća slika isključuje vreme provedeno u gledanju filmova kod kuće i u bioskopima. U područjima gradske sredine, jedna od tri porodice koristi televiziju kao neprestanu pozadinu većine drugih aktivnosti. Vrsta televizijskih prikaza koje deca gledaju može veoma različito uticati.

Dokazano je da deca koja gledaju dečje obrazovne emisije bolje čitaju i imaju razvijenije jezičke veštine od dece koja gledaju samo crtaće i programe za odrasle. Stručnjaci takođe aktivno raspravljaju o negativnim posledicama gledanja nasilja. Ispitivanja su pokazala da je tinejdžersko nasilje u 19. godini veće ukoliko je gledanost TV-nasilja u 8. godini česta. Istraživači su zabeležili nasilje u 85 posto filmova koji se svakodnevno pokazuju na TV-u. Oni su to nasilje nazvali "psihološki štetnim" i izdvojili su crtaće i dečje programe koji često "nerealno" prikazuju nasilje bez posledica ili kazni. Američka lekarska komora okrivljuje nasilje na ekranima kao delimično odgovorno za veliki porast maloletnčkog nasilja (126 posto) između 1976. i 1992. godine. Smatra se takođe da televizija osiromašuje osećaj zajedništva. Deca koja gledaju televiziju manje veruju drugim ljudima i manje učestvuju u organizovanim dečjim aktivnostima van kuće.

Otuđivanje nije poslednji rizik koji proizilazi iz gledanja televizije na nivou proseka od četiri sata dnevno. Postoji podmukla veza između ishrane, gojaznosti, navika sedenja i gledanja televizije. TV zavisnici se ne zovu "kauč-krompiri" bez razloga. Detetove kinestetičke sposobnosti su deo njegove inteligencije, a fizička pasivnost uzrokovana gledanjem TV-a sigurno je pogubna za vežbanje kinestetičke inteligencije, da i ne spominjemo telo! Ipak možda najkobniji kvalitet televizije je sklonost da čak i njene najbolje emisije podstiču mentalnu pasivnost - otupljuju maštovitost i guše aktivnu misao.

Gledanje televizije je glavna aktivnost dece i adolescenata i na njih ima veliki uticaj. Deca u proseku, dnevno gledaju televiziju tri do četiri sata. Tim tempom, do završetka srednje škole deca provedu više vremena gledajući televiziju, nego što provedu u učionicama. Dok televizija može zabaviti, informisati i praviti deci društvo, sa druge strane može uticati na njih i na nepoželjan način.

1.1 Deca i televizija

Puno je priče o štetnom uticaju televizije na decu, i sasvim je sigurno da ne treba pustiti televizor da vam vaspitava dete. S druge strane, postoje priče i o specijalnim emsijama za decu (koje mogu da se nabave i na kasetama ili DVD-ovima) koje su pravljene tako da povećavaju inteligenciju vašeg mališana, i nije uvek lako snaći se u često oprečnim informacijama.

Ono što neke studije pokazuju jeste to da, do druge godine života, televizija teško da će nečemu naučiti vaše dete; recimo, pokazalo se da deca mlađa od 22 meseca nisu u stanju da nauče nove reči samo posmatrajući televizijski program. Sad, ako vas zatrpaju reklamama, kao što se u nekim zemljama dešava, o tome koliko su te-i-te kasete korisne za inteligenciju vašeg potomstva, može se desiti da se uplašite da će bez njih vaši mališani zaostajati u razvoju u odnosu na svoje vršnjake. Međutim, razloga za takav strah nema, ne ako se vi aktivno bavite svojim detetom: maloj deci su neophodni roditelji da bi im na neki način povezali ono što vide na malom ekranu sa stvarnim životom, inače im to budu samo šareni prizori bez konkretnog značenja.

Jedno drugo istraživanje je isprepadalo roditelje, jer je po njemu ispalo da mala deca koja puno gledaju televiziju imaju siromašniji rečnik od svojih vršnjaka koji više vremena provode uz roditelje, a manje uz televiziju. Međutim, nije sigurno da je glavni "krivac" za to televizija, jer prilikom tog istraživanja nije uzet u obzir rečnik kojim raspolažu roditelji. Ako je roditelj ograničenog rečnika, i njegovo malo dete će biti takvo, bez obzira na to koliko gleda televiziju, jer deca ipak najviše uče od roditelja. Dobro je biti svestan zbog čega deci puštate kasetu ili disk. To što će neka emisija ili crtić okupirati pažnju deteta dovoljno dugo da se na miru istuširate ili samo predahnete može uveliko da vam olakša život, i neće štetiti vašem mališanu, samo ne treba lagati sebe da to radite za detetovo dobro - to je nešto što ipak više činite za sebe.

Živimo u trećem milenijumu, u doba medija, kojih je svakim danom sve više. Na detetovo ponašanje uz roditelje i širu porodicu, takođe osetno utiče još uvek najpopularniji medij: televizija. Znate već: Teletabisi, Simpsonovi i slične stvari. Verovatno su se i vaša deca oduševljavala gledajući neku od humorističkih serija ili sapunica, koje inače nisu namenjene deci, ali su među njima veoma omiljene.

Razumljivo je da svako dete danas želi gledati televiziju, ali upravo roditelji su ti koji mogu nadzirati i do neke mere ograničavati to njihovo ponašanje. Pogledajmo kako TV može uticati na predškolsko dete. Možda ste nekad posmatrali vaše dete kada mu je pogled bio »prilepljen« za ekran. Izgledalo je kao da je tada u nekom drugom svetu: zuri u ekran, pažljivo prateći događanja na njemu, ne obazirući se na okolinu. Ako tada pokušamo privući njegovu pažnju, možemo naići na vrlo burnu reakciju, čak i plač.

Psiholozi su mišljenja da je gledanje televizije za predškolsko dete fizički veoma naporna aktivnost. Tada su mu, naime, napeti svi mišići, ubrzan mu je rad srca, a telo mu je uprkos tome pasivno. Ubrzani su i svi telesni i umni procesi, što dovodi do nekakvog stresa, uznemirenosti, što je za dete izuzetno naporno. Svakako se radi o vrlo intenzivnom doživljavanju, koje predškolsko dete može podneti samo u manjem obimu. Pored fizičkog uticaja na detetov razvoj, ne smemo zanemariti ni uticaj televizije na psihički razvoj. Naime, kada dete napuni tri, četiri godine, već je sposobno vrlo dobro posmatrati odrasle oko sebe i oponašati njihovo ponašanje. Iz toga možemo zaključiti da je isto tako sposobno poistovetiti se sa TV junacima, posebno onim popularnim, i takođe oponašati njihovo ponašanje, ma