Bolonjski proces i njegova primena u Srbiji

Bolonjski proces se može posmatrati kao odgovor evropskih institucija visokog obrazovanja na proces globalizacije i tehnološkog razvoja. Preispitivanje mesta i uloge univerziteta započelo je 1988. godine donosenjem Magna Carta Universitatum u Bolonji, povodom proslave 900 godina od osnivanja prvog univerziteta u Evropi. Ovu povelju kojom se definiše pojam autonomije visokoškolske ustanove kao i osnovna načela u pogledu realizacije visokog obrazovanja inicirale su i potpisale gotovo sve visokoškolske institucije u Evropi. Ispunjavanje načela iz ove povelje prati Observatorni komitet Magna Carte osnovan 2001. godine.

Godine 1977. na predlog Komiteta za visoko obrazovanje Saveta Evrope i odeljenja za visoko obrazovanje u Evropi UNESCO-CEPES doneta je Lisabonska konvencija kojom se reguliše postupak priznavanja diploma u zemljama potpisnicama konvencije. Osnovni naglasak stavljen je na zahtev da se pri priznavanju diploma mora ispitivati da li postoje substancijalne razlike između programa za koji je izdata diploma i odgovarajućeg programa u instituciji u kojoj se traži i nostrifikacija. Pored toga, konvencija prebacuje teret dokazivanja na instituciju, a ne na podnosioca zahteva.
Na proslavi 700 godina od osnivanja Univerziteta Sorbona u Parizu, 1998. godine, potpisana je Sorbonska deklaracija u kojo se govori o "Evropi znanja" i "otvorenom evropskom prostoru visokog obrazovanja".

Pored zemlje domaćina, ovu deklaraciju su potpisale i Italija, Engleska i Nemačka. Godinu dana kasnije, 19. juna u Bolonji okupili su se ministri prosvete 29 zemalja Evrope i potpisali Bolonjsku deklaraciju. U deklaraciji se polazi od ideje da se ujedinjenje Evrope mora zasnivati na jacanju njenih intelektualnih, kulturnih, socijalnih, naučnih i tehnoloških dimenzija, u čemu univerzitet treba da ima centralnu ulogu. Pored toga ističe se da znanje treba da predstavlja osnovnu evropskog državljanstva i u tom kontekstu se naglašava značaj svesti o zajedničkim vrednostima i pripadnosti jedinstvenom socijalnom i kulturnom prostoru.

UVOD 3
1 Bolonjski proces i njegova primena u Srbiji 4
1.1 Počeci primene Bolonjskog procesa u Srbiji 4
1.2 Negativna mišljenja teoretičara o primeni Bolonjskog procesa u Srbiji 7
1.3 Pozitivna mišljenja teoretičara o primeni Bolonjskog procesa u Srbiji 16
ZAKLJUČAK 20
LITERATURA 21