Benčmarking lokalne vodoprivrede

Maturski, seminarski i diplomski radovi iz menadžmenta.

Na osnovama ovih zbivanja projekat UKUS se prihvatio realizacije još dva zadatka:

1.S jedne strane će pomoći poslovnom udruženju, da se planirano „odgovorno telo” u grani što pre oformi i da efikasno radi. Zbog toga svakako je potreban jedan pouzdan informacioni sistem, koji će omogućiti posmatranje i upoređivanje lokalnih vodovodnih usluga, kao i njihovo nadziranje. Benchmarking sistem projekta GTZ podržava davaoce usluga, ali pored toga potrebno je izgraditi informacioni sistem, koji će respektovati i drugu stranu, lokalne samouprave i potrošače. Ovo će imati naročiti značaj, ukoliko će se u toku decentralizacije proširiti zadaci i ovlašćenja lokalnih samouprava kao vlasnika, naručioca, odnosno u oblasti regulisanja.
2.Sa druge strane, pored stručnih priprema, potrebno je izgraditi, a zatim obezbediti i funkcionisanje informacionog sistema. To zahteva velika ulaganja, a za to bi se mogla obezbediti podrška Svetske banke iz planiranog projekta u vezi prečišćavanja otpadnih voda. Iz svojih resursa ni poslovno udruženje vodovoda, a ni centralna vlast ne bi mogla obezbediti organizaciju i uslove funkcionisanja benchmarking sistema. Način prikupljanja podataka, potrebne kapacitete eksperata i upravljanja mogli bi uspostaviti planiranom podrškom Svetske banke. Međutim da bi takav predlog mogao biti zaprimljen u Svetskoj banci, treba razraditi koncepciju predprojekta.

ŠTA JE BENČMARKING ?

Benchmarking znači merenje zasnovano na upoređivanju. Karakter merenja određuju sledeći elementi: (1) za koga, sa kakvim ciljem se stvara pokazatelj, zatim i to, (2) kakvi osnovni podaci su na raspolaganju. Pošto benchmarking uglavnom služi vrednovanju složenih procesa, proizvoda, usluga ili neke druge složene organizacije, formirani pokazatelji se međusobno upoređuju (prema onom, koji ima najbolji ili najslabiji učinak).
Ovo upoređivanje ujedno omogućava i daljnju analizu razloga, koji su doveli do razlika ili odstupanja. Ovi činioci kasnije mogu biti od pomoći da odredimo tačke, u kojima je potrebno uplitanje u date tokove, a na osnovu njih možemo odrediti i mogućnosti poboljšanja učinka.
U sferi lokalnih komunalnih usluga benchmarking informacije mogu imati više korisnika. Primarni korisnici su davaoci usluga/uslužne organizacije, koje funkcionišu u različitim geografskim, tehničkim i privrednim okolnostima. Pošto treba da pruže usluge sličnog nivoa, za njih je od velike važnosti, da spoznaju razloge svog eventualnog zaostajanja, kao i mogućnosti poboljšanja svojih usluga.
Naravno, u slučaju da je imovina vlasništvo zajednice, i u tržišnim uslovima različita je otvorenost uslužnih organizacija prema ovakvom upoređivanju. Transparentnije je funkcionisanje onih privrednih subjekata, koji su u vlasništvu države, i posluju iz javnih prihoda, nego onih preduzeća, koja se nalaze na tržištu. Poslovni interesi smanjuju interes davalaca usluga, da daju informacije o svim detaljima svog funkcionisanja. Mada u uslovima konkurencije poboljšaće položaj jedne firme na tržištu, ako postane javno, gde i u čemu pruža više od ostalih davalaca usluga. I za ovaj problem postoji rešenje, ako se u benchmarking izveštaju ne nalaze podaci za identifikaciju preduzeća, ali svako, ko daje podatke, dobiće informaciju o svom položaju, odnosno videće u kakvoj je poziciji u odnosu na preduzeće sa najboljim učinkom.
Kao drugo, pošto se radi o usluzi za zajednicu, uporedni pokazatelji učinka su potrebni vlastima, koji regulišu ovu oblast, kao i donosiocima odluka. U zavisnosti od ovlašćenja u sferi regulative, benchmarking je pogodan za ocenjivanje funkcionisanja pojedinih uslužnih preduzeća na osnovu određenog polazišta. To može biti priznata cena, u slučaju ulaganja dodeljena podrška, ili bilo koja druga tehničko-poslovna karakteristika. Prilikom izrade granskih planova ili izrade strategija može biti od koristi poznavanje trenda dugoročnog razvoja pojedinih uslova za pružanje usluga (npr. nadoknada tehničkih sredstava, kretanje kvalitativnih pokazatelja usluge, itd.).
I međunarodnim organizacijama je koristan ovakav sveobuhvatan informacioni sistem. Za određivanje ciljeva programa podrški, za organizaciju programa stručne pomoći, koji je važan primaocu podrške, ali i za merenje uticaja inostrane pomoći benchmarking može biti od pomoći. Ako se priključe ovim međunarodnim programima, aktivnost velikih strukovnih ulagača biće ciljno usmerenija. Posredno na ovaj način i primalac pomoći će profitirati iz svega, jer će biti efikasnije korišćenje raspoloživih spoljnih izvora.
I na kraju, ali ne u zadnjem redu, benchmarking podaci mogu biti korisni i potrošačima. Potrošača naravno direktno interesuje samo kvalitet usluge i cena koju treba da plaća. Ali da bi mogao doneti strateške odluke – na primer o menjanju potrošačkih navika, o istupanju iz sistema, o prelasku drugom davaocu usluge – mogu mu zatrebati ove informacije. Ove delom može pribaviti od davaoca usluge, a delom za njega to može obezbediti samouprava, koja zastupa lokalno stanovništvo. Benchmarking podaci potrošačkog usmerenja mogu poticati od date lokalne samouprave, ili od regionalnih odnosno nacionalnih saveza samouprava.
Lokalne komunalne usluge međutim ne funkcionišu pod ovako idealnim uslovima, pa primenu benchmarkinga mogu sprečavati brojni faktori. Najčešći problem jeste, što im ne stoje na raspolaganju odgovarajući podaci. Može se desiti, da informacije postoje kod nekog organa centralne vlasti, ali taj, pozivajući se na poslovne interese, ili radi zaštite svojih institucionalnih interesa ne saopštava ih. Donosioci odluka mogu se suzdržavati upoređenja i zbog toga, jer su interesni odnosi u datoj sferi usluga takvi, da će jedina posledica primene benchmarkinga biti izraženiji zahtevi za više centralnih izvora odnosno povećanje podrške.
U slučaju ministarstava ili lokalnih samouprava i sukob interesa može sprečiti primenu benchmarkinga, kada su rukovodioci uslužnih preduzeća ujedno i izabrani donosioci odluka, ili na neki drugi način mogu uticati na donošenje odluka u toj zajednici. Davaoci usluga i u vidu jake lobi grupacije mogu sprečiti primenu benchmarkinga.
Uporedno merenje učinka može sprečiti i ako su potrošači manje zainteresovani za prikazivanje činilaca, koji utiču na kvalitet usluga. To je naročiti slučaj, ako su cene izrazito subvencionirane, kada potrošači ne osećaju uticaj ekonomske prinude, nezainteresovani su u iznuđivanju efikasnijeg rada, pa čak na uslužnu organizaciju nemaju ni posredni uticaj.