Aleksandar Makedonski i njegovo doba

Хеленизам је све до средине XIX века није привлачио пажњу историчара, тако да ова тематика уопште није била обрађивана. Након великих културних достигнућа антинске робовласничке демократије у В веку, која је поред ванредних уметничких остварења којима се и данас дивимо дала и генијалне филозофе, истакнуте државнике, ненадмашиве мајсторе уметничке речи, сва даља историја Грчке изгледала је бледа, недовољно садржајна и без посебне вредности. Историчари су више волели да од чаробне класичне Грчке прелазе на републикански Рим у чијим предањима су налазили поучне примере грађанског хероизма и војне вештине, а само узгред су бацали погледе на историју хеленизма.

Једино је Александар Македонски, велики освајач који је узбудио машту не само савременика већ и каснијих покољења, добио одговарајуће место у историји антике. Али изучавање историје Александра Македонског било је ограничено на констатовање чињенице да се после његове смрти распало грандиозно дело које је он створио.
Осим тога помањкање извора и тешкоће при њиховом тумачењу и усклађивању, а такође ванредна сложеност политичке историје хеленизма, плашили су истраживаче који су држали да је врло незахвалан задатак расплитање клупка извора са циљем да се објасни неинтересантан историјски период, период пропадања и ишчезавања стваралачке снаге грчког народа. Нибур је чак изрекао клетву: »Нек се отвори земља и прогута све Македонце«.

УВОД 1
1.1 Maкедонија у време Филипа Македонског 2
1.2 Александрово детињство и младост 3
1.3 Александови војни походи 5
1.3.1 Битка код Иса 8
1.3.2 Оснивање Александрије 11
1.3.3 Битка код Гаугамеле 12
1.4 Распад Александрове државе , владавина дијадоха 15
1.4.1 Оснивање Букефалије 16
1.4.2 Александрова грозница и смрт 18
1.5 Култура хеленизма 19
ЗАКЉУЧАК 24
ЛИТЕРАТУРА 27