Svetlost grada i doba prosvetljenja

Male istorije u našim životima mogu da ostave veći trag nego one velike, često dramatične, istorije. Svet nam se pokazuje kroz male stvari, pojave koje su postale gotovo nevidljive. Jedna od takvih je i priča o svetlosti i tami – tami iz koje je čovek oduvek pokušavao da izađe i osvetli sve aspekte svog života. Ljudi su se oduvek lašili mraka, jer kada smo u tamo naš um može da se poigrava sa nama, i nikada ne znamo šta se krije u mraku. Upravo su zato ljudi oduvek izmišljali čudovišta, trolove, patuljke, i kojekakva čuda koja mogu da iskoče iz tame.

Peter Englund nam pokazuje kako se predindustrijski čovek ne može razumeti bez tame u kojoj je živeo, dok moderan čovek nije u mogućnosti da se nađe u potpunom mraku, jer u gradu ga sa svih strana vreba neka količina svetlosti. Osvetljenje u svakodnevnom životu je dovelo do mnogih promena, neki smatraju da je uzrokovala povećanje pismenosti ili svesti o higijeni, ali tu je i drugačija vrsta svetlosti – svetlost razuma, po kojoj je čitava jedna epoha dobila naziv “doba prosvetljenja”. Ove male priče o svetlosti i tami vode nas tako kroz priče o nauci, filozofiji, umetnosti i pokazuju čovekovu večitu borbu sa mrakom. Brojni su slikari koji su u svojim delima uspevali da uhvate igru tame i svetlosti i taj svoj stil doveli do prepoznatljivog savršenstva.

1 UVOD 3
2 Osvetljavanje čovekove stvarnosti 4
3 Revolucija kao gradski spektakl 5
3.1 Zidanje svetlošću 6
3.2 Scenske funkcije svetlosti 8
4 ZAKLJUČAK 11
LITERATURA 12