Akcionarsko drustvo i privatizacija-11

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Uvod

Akcionarsko drustvo je preduzece koje u svojim izvorima sredstava poseduje akcije kao trajni izvor finansiranja. Akcionari su suvlasnici preduzeca srazmerno svom udelu u ukupnom akcionarskom kapitalu preduzeca. Udeo pojedinacnog akcionara u ukupnom akcionarskom kapitalu odreduje njegova finansijska i upravljacka prava.

Organizacija akcionarskog drustva

Akcionarsko drustvo ima sledece organe: skupstinu akcionara, upravni odbor, nadzorni odbor, direktora.
- Sve glavne odluke donosi skupstina akcionara. U njoj su svi akcionari zastupljeni srazmerno broju obicnih akcija koji poseduju. Pravilo je da jedna akcija nosi jedan glas u skupstini. Iz tehnickih razloga, akcionare na sednicama zastupaju njihovi predstavnici u skupstini.
- Upravni odbor je odgovoran za sprovodenje odluka skupstine. Njega imenuje skupstina akcionara.
- Direktor zastupa drustvo u javnosti i odgovoran je akcionarima za stanje njihove imovine. On je glavni izvrsni organ koji se svakodnevno stara 0 ciljevima preduzeca formulisanim na skupstini akcionara. - --- N adzorni odbor se stara 0 zakonitosti poslovanja akcionarskog drustva.

On predstavlja instrument kontrole upravnog odbora i direktora.Znacajnu kontrolnu ulogu igra eksterna revizija. Odvajanjem funkcije vlasnika od upravljaca pojavila se nesigurnost vlasnika u pogledu postenog upravljanja njegovom imovinom. Zbog toga se vlasnici koriste eksternom revizijom kao mehanizmom disciplinovanja direktora. Eksterni revizori su nezavisne firme i pojedinci koji za racun vlasnika vrse verifikaciju poslovnih knjiga i utvrduju verodostojnost izvestaja kojima direktori polazu racun akcionarima. Nastanak i karakteristike akcionarskih drustva u Jugoslaviji Preovladujuci osnov za nastanak akcionarskih drustava u Jugoslaviji danas bio je Zakon 0 svojinskoj transformaciji donet 1997. godine. Po njemu su preduzeca u drustvenom vlasnistvu, autonomnom odlukom, ulazila u proces svojinske transformacije. Zaposleni radnici su, u skladu sa zakonom, dobijali besplatne akcije u visini od 60% akcija preduzeca. Besplatna i masovna podela akcija su osnovne karakteristike ovog procesa. Iz njih proisticu i osnovne karakteristike jugoslovneskih akcionarskih drustava. U odsustvu drugih instrumenata i institucija finansijskog trzista, ovakav proces privatizacije nije bitnije izmenio fizionomiju preduzeca.
Besplatna podela akcija radnicima koji su nedovoljno upuceni u osnovne pojmove akcionarstva omogucava zadrzavanje starih odnosa u preduzecu, sto je u vecini slucajeva lose. Na delu je "samoupravljanje", terminoloski i formalno - pravno zamagljeno akcionarstvom, ali bez osnovnih njegovih odlika. Rec samoupravljanje ovde treba shvatiti u losoj konotaciji, kao odnos u kome se direktori ponasaju kao vlasnici, zloupotrebljvajuci svoj polozaj na stetu pravih vlasnika, u ovom slucaju akcionara. Masovna podela akcija je dovela do preterane disperzije vlasnistva. U odsustvu organizovanog trzista kapitala, ovakva situacija dovela je do paralize mehanizma odlucivanja u novoformiranim preduzecima, 8tO je direktorima ostavilo veliki prostor za samostalno odlucivanje, bez mogucnosti akcionara da znacajnije uticu na stanje i perspektive svog vlasnistva.