Државно и друштвено стање у Србији за време Немањића

С А Д Р Ж А Ј



1 УВОД 3
2 Државно и друштвено стање у Србији за време Немањића 4
2.1 Државно стање у Србији за време Немањића 4
2.2 Друштвено стање у Србији за време Немањића 11
3 ЗАКЉУЧАК 16
4 ЛИТЕРАТУРА 17


1 УВОД

Немањићи су средњевековна српска династија која је најдуже владала Србијом.
Династија је названа по Стефану Немањи, оснивачу династије који је повезан са Вукановићима по мушкој линији и са Војислављевићима по женској линији.
Краљевска кућа Немањића је владала Србијом од XII века до 1371. године.
У династији има једанаест владара, с тим што се династија наставља бочном, женском линијом у династију Лазаревића, а касније и Бранковића, који владају делом Срба до прве половине шеснаестог века.
Династија је дала једанаест владара, који су владали Србијом. Владари из династије Немањић су:
- велики жупан Стефан Немања,
- краљ Стефан Првовенчани,
- краљ Стефан Радослав,
- краљ Стефан Владислав,
- краљ Стефан Урош I,
- краљ Стефан Драгутин,
- краљ Стефан Урош II Милутин,
- краљ Владислав II,
- краљ Стефан Урош III Дечански,
- цар Стефан Урош IV Душан,
- цар Стефан Урош V Нејаки.




Слика 1 - Грб династије Немањић


Владари породице Немањић су створили моћну и организовану српску државу, изградили бројне цркве и манастире а чак неки од њих су можда и написали најлепша књижевна дела свог времена.
Предмет овог рада биће државно и друштвено стање у Србији у доба Немањића.



2 Државно и друштвено стање у Србији за време Немањића

2.1 Државно стање у Србији за време Немањића

Династија Немањића владала је две стотине година и учинила Србију једном од знатних европских држава у средњем веку.
Родоначелник династије био је велики жупан Рашке, Стефан Немања.
Његова породица постала је значајна у оном раздобљу потчињености Србије Византији, које је наступило средином XII века. После политичких превирања и сукоба око власти, велики жупан Деса, био је заточен и свргнут. Његов постављач постао је Тихомир, син великаша Завиде. Тихомир се задржао на власти неколико месеци крајем 1165. године и почетком 1166. године. Према обичају, Тихомирова браћа Страцимир, Мирослав и Немања имали су своја удеона кнештва и признавали врховну власти великог жупана. Браћа су била у сродству с лозом великог жупана Уроша II и дукљанском краљевском породицом.
Завида се још око 1112. године настанио у Дукљи. У Рибници, родио се његов најмлађи син Стефан Немања, који је најпре крштен по римокатоличком обреду. Кад су му то прилике у Србији омогућиле. Завиде се вратио у Рас, где је у цркви Светог Петра, крстио свога сина, по источном православном обреду.
Немањина власт је захватала источне крајеве Србије. Вероватно је византијски цар Манојло I у Нишу, 1163. године, подарио Немањи звање жупана.


Тиме је Немања званично, стекао политичку самосталност у односу на своју браћу. Један од поступака којим је Немања доказао своју независност и бригу за учвршћивање православног хришћанства у Србији. Браћа су на то позвала Немању да објасни своју самовољу и заточили га у једној пећини у близини Раса. Немања је успео да побегне, окупи своје присталице, протера браћу и прогласи се великим жупаном. То је учинио 1166. године. Цар Манојло I пружио је Немањиној браћи уточиште и помоћ. Уз подршку византијске војске збачени велики жупан Тихомир кренуо је да се с Немањом обрачуна. Завађена браћа сударила су се у бици која се одиграла 1168. године код села Пантина у близини Звечана. Немања је однео победу а Тихомир се удавио у реци Ситници.
Немања је затим кренуо да се ослобађа византијског надзора. Прва прилика коју је покушао да искористи био је рат који је 1171. године, избио између Византије и Венеције.
Угарска је подржала Немању против Византије. Међутим, у Угарској је нешто доцније, дошло до промене на престолу и спољној политици. Немања је остао сам против Византије. Лишен савезника, српски жупан је настојао да избегне сукоб на бојном пољу. Изашао је у сусрет Манојлу I и изразио своју покорност. Немања се вратио у Србију овенчан достојанством великог жупана које му је цар даривао. Свој рече је одржао и до краја царевог живота остао му одан.
Манојло I умро је 1180. године, и у Византији, су избили нереди. Угарска је успела да већ наредне године, врати у свој посед део Хрватске, Далмацију и Срем. Босански бан Кулин одметнуо се од Византије и признао врховну власт Угарске. Немање се укључио у нови рат који је 1183. године избио између Византије и Угарске. Угри су прешли Дунав и настојали да овладају долином реке Мораве. Угарска и српска војска опустошиле су околину Ниша и допрле до Софије. Али онда се наједном, угарски краљ нагодио са византијским царем и вратио у Угарску. Немања је наставио да припаја српске земље. Тада је већ држао крајеве између Западне и Велике Мораве, област око Врања, Косово, Лаб и Хвосно ( Метохија). Потом је кренуо на Дукљу.