Државно и друштвено стање у Србији за време Немањића - Verzija za štampu +- Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski (https://www.maturskiradovi.net/forum) +-- Forum: Obrazovanje (/Forum-obrazovanje) +--- Forum: Maturski radovi (/Forum-maturski-radovi) +--- Tema: Државно и друштвено стање у Србији за време Немањића (/Thread-%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%BE-%D0%B8-%D0%B4%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%BE-%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D1%83-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B8-%D0%B7%D0%B0-%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5-%D0%BD%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%9A%D0%B8%D1%9B%D0%B0)

Државно и друштвено стање у Србији за време Немањића - Autor1 - 18-04-2010 12:47 PM С А Д Р Ж А Ј 1 УВОД 3 2 Државно и друштвено стање у Србији за време Немањића 4 2.1 Државно стање у Србији за време Немањића 4 2.2 Друштвено стање у Србији за време Немањића 11 3 ЗАКЉУЧАК 16 4 ЛИТЕРАТУРА 17 1 УВОД Немањићи су средњевековна српска династија која је најдуже владала Србијом. Династија је названа по Стефану Немањи, оснивачу династије који је повезан са Вукановићима по мушкој линији и са Војислављевићима по женској линији. Краљевска кућа Немањића је владала Србијом од XII века до 1371. године. У династији има једанаест владара, с тим што се династија наставља бочном, женском линијом у династију Лазаревића, а касније и Бранковића, који владају делом Срба до прве половине шеснаестог века. Династија је дала једанаест владара, који су владали Србијом. Владари из династије Немањић су: - велики жупан Стефан Немања, - краљ Стефан Првовенчани, - краљ Стефан Радослав, - краљ Стефан Владислав, - краљ Стефан Урош I, - краљ Стефан Драгутин, - краљ Стефан Урош II Милутин, - краљ Владислав II, - краљ Стефан Урош III Дечански, - цар Стефан Урош IV Душан, - цар Стефан Урош V Нејаки. Слика 1 - Грб династије Немањић Владари породице Немањић су створили моћну и организовану српску државу, изградили бројне цркве и манастире а чак неки од њих су можда и написали најлепша књижевна дела свог времена. Предмет овог рада биће државно и друштвено стање у Србији у доба Немањића. 2 Државно и друштвено стање у Србији за време Немањића 2.1 Државно стање у Србији за време Немањића Династија Немањића владала је две стотине година и учинила Србију једном од знатних европских држава у средњем веку. Родоначелник династије био је велики жупан Рашке, Стефан Немања. Његова породица постала је значајна у оном раздобљу потчињености Србије Византији, које је наступило средином XII века. После политичких превирања и сукоба око власти, велики жупан Деса, био је заточен и свргнут. Његов постављач постао је Тихомир, син великаша Завиде. Тихомир се задржао на власти неколико месеци крајем 1165. године и почетком 1166. године. Према обичају, Тихомирова браћа Страцимир, Мирослав и Немања имали су своја удеона кнештва и признавали врховну власти великог жупана. Браћа су била у сродству с лозом великог жупана Уроша II и дукљанском краљевском породицом. Завида се још око 1112. године настанио у Дукљи. У Рибници, родио се његов најмлађи син Стефан Немања, који је најпре крштен по римокатоличком обреду. Кад су му то прилике у Србији омогућиле. Завиде се вратио у Рас, где је у цркви Светог Петра, крстио свога сина, по источном православном обреду. Немањина власт је захватала источне крајеве Србије. Вероватно је византијски цар Манојло I у Нишу, 1163. године, подарио Немањи звање жупана. Тиме је Немања званично, стекао политичку самосталност у односу на своју браћу. Један од поступака којим је Немања доказао своју независност и бригу за учвршћивање православног хришћанства у Србији. Браћа су на то позвала Немању да објасни своју самовољу и заточили га у једној пећини у близини Раса. Немања је успео да побегне, окупи своје присталице, протера браћу и прогласи се великим жупаном. То је учинио 1166. године. Цар Манојло I пружио је Немањиној браћи уточиште и помоћ. Уз подршку византијске војске збачени велики жупан Тихомир кренуо је да се с Немањом обрачуна. Завађена браћа сударила су се у бици која се одиграла 1168. године код села Пантина у близини Звечана. Немања је однео победу а Тихомир се удавио у реци Ситници. Немања је затим кренуо да се ослобађа византијског надзора. Прва прилика коју је покушао да искористи био је рат који је 1171. године, избио између Византије и Венеције. Угарска је подржала Немању против Византије. Међутим, у Угарској је нешто доцније, дошло до промене на престолу и спољној политици. Немања је остао сам против Византије. Лишен савезника, српски жупан је настојао да избегне сукоб на бојном пољу. Изашао је у сусрет Манојлу I и изразио своју покорност. Немања се вратио у Србију овенчан достојанством великог жупана које му је цар даривао. Свој рече је одржао и до краја царевог живота остао му одан. Манојло I умро је 1180. године, и у Византији, су избили нереди. Угарска је успела да већ наредне године, врати у свој посед део Хрватске, Далмацију и Срем. Босански бан Кулин одметнуо се од Византије и признао врховну власт Угарске. Немање се укључио у нови рат који је 1183. године избио између Византије и Угарске. Угри су прешли Дунав и настојали да овладају долином реке Мораве. Угарска и српска војска опустошиле су околину Ниша и допрле до Софије. Али онда се наједном, угарски краљ нагодио са византијским царем и вратио у Угарску. Немања је наставио да припаја српске земље. Тада је већ држао крајеве између Западне и Велике Мораве, област око Врања, Косово, Лаб и Хвосно ( Метохија). Потом је кренуо на Дукљу.